IZMEDjU NADANJA I STRAHA

Postoji li opasnost da se Kosovo "prelije", do potece niz Sar - planinu i poplavi "oazu mira" - Makedoniju!? Ako se prosiri konflikt na Kosovu bice mnogo onih kojim moze odgovarati da se ratni vihor prosiri i sa ove strane granice.

AIM Skopje, 07.05.1998

Da se za makedonske gradjane i geografska udaljenost meri unutrasnjim meracem etnickih emocija, potvrdjuju i kosovski dogadjaji, posebno njihov odjek na ovdasnju javnost. Dok onaj deo medija i javnosti sa makedonskim etnickim predznakom tamosnjem krvoprolicu pocinju davati tretman necega sto se desava "daleko u svetu", mediji drugog po velicini, albanskog etnosa Kosovo tretiraju kao sopstvenu, "domacu" tragediju. Povrsno gledano, moze biti da i jedni i drugi iz vlastitog ugla imaju pravo: prvi da ne "bi dozvali zlo" i zato sto zele da dokazu svoju nepristrasnost, a drugi zato sto je rijec o krvoprolevanju i problemu sto ce odluciti o sudbini njihove "druge otadjzbine", gdje stradaju njihovi sunarodnici i rodbina. U medjuprostoru sto deli ove dve "realne" pozicije osecanja gradjana iste drzave, smestene su tendencije ovdasnjih zvanicnika u trazenju nacina kako da se ponasaju, pri cemu se cini da su resili problem tako sto se, kad je Kosovo u pitanju, umesto njih oglasavaju ovde stacionirane strane misije ili nekakvi drugi misionari. No, kakva su da su osjecanja ovog ili onog nacionalnog kolektiviteta i kakav god da je odnos dveju paralelnih javnosti prema vec zapocetom "tihom ratu" na Kosovu, geografska udaljenost tamosnjih dogadjanja ostace neizmenjena - samo tridesetak kilometara od glavnog grada Makedonije. To samo po sebi postavlja pitanje - postoji li opasnost da se tamo zapoceta - makar i kao najava - tragedija "prelije", da potece niz Sar-planinu i da poplavi "oazu mira".

I dok balkanski "seizmolozi", koji, inace, osecaju potrebu da se identifikuju sa analiticarima i dobrim poznavaocima prilika, tvrde da, ukoliko se tragedija pod naslovom "Kosovo" produzi i dobije na intenzitetu, Makedonija nece imati epizodnu ulogu, nego ce biti "glumac" sa prepoznatljivim likom, oni drugi tvrde kako ce se kosovska drama odvijati na "zatvorenoj sceni"

• odnosna sa hermeticki zatvorenim granicama prema susedima. Ovakve se pretpostavke iznova pothranjuju uzimajuci u obzir ovdasnju etnicku kartografiju, odnosno uglavnom polaze od spekulacija u vezi sa mogucim ponasanjem etnickih Albanaca, ili tacnije kazano od toga koliko ce oni aktivno pomagati svojim sunarodnicma na Kosovu. Pri svemu ovome, oni pazljiviji analiticari ne zaboravljaju ni na jedan drugi, doduse nedovoljno istrazen, ali veoma znacajan faktor: kako bi se mogli ponasati ovdasnji albanofobni centri. Nije, naime, nikakva tajna da oni postoje, posebno posle proslogodisnjih masovnih demonstracija studenata i srednjoskolaca, pri cemu je jedna od najmarkantnijih parola bila "Gasne komore za Siptare". I jos vise, da li bi ti albanofobni centri mogli iskoristiti kosovski konflikt da "poravnaju racune" sa ovdasnjim Albancima. Drugim recima, jedan deo poznavaoca prilika barem teorijski ukazuje na mogucnost da ce, ako se prosiri konflikt na Kosovu, biti mnogo onih kojima moze odgovarati da se ratni vihor prosiri i na Makedoniju.

A da su vec zapocele igre kako bi se Makedonija dovela u predvorje kosovskih zbivanja potvrdjuju neka glasila iz Srbije koja povremeno saopstavaju "nepotvrdene" informacije da se, na primer, u "zapadnoj Makedoniji kriju desetine hiljada naoruzanih Albanaca sa Kosova", ili da su na "makedonsko-albanskoj granici zaplenjene goleme posiljke oruzja", ili, pak, kako je to pre izvesnog vremena bilo saopsteno, da u zapadnoj Makedoniji postoje "kampovi" u kojima se vezbaju "naoruzane albanske jedinice sa Kosova". Razume se, sve su ovako publikovane informacije odlucno demantovane od strane domacih zvanicnika, ali i medjunarodnih misija kojima je takoreci Makedonija "pokrivena". Zato vest da ovde postoje centri za obuku Albanaca ima prizvuk naivno srocene dezinformacije. I to iz prostog razloga sto se u Makedoniji takvi kampovi, naravno ako su iznad zemlje, ni u kom slucaju ne mogu sakriti, ne domacoj policije, nego mnogobrojnim medjunarodnim misionaraima. Kampovi bi u Makedoniji mogli postojati samo pod "pokroviteljstvom" ( sto je na granici naucne fantastike) medjunarodnih misija kojih - uzgred - u Makedoniji ima skoro pa onoliko koliko je domacih policajaca. No, sirenje ovakvih dezinformacija samo potvrdjuje tezu da ce eskalacija sukoba na Kosovu biti pracena tendencijom da Makedonija, makar indirektno, bude ukljucena u katastrofu. A nije ni tajna, da ce takva tendencija i dalje, zavisno od toga kako ce se odvijati situacija na terenu, najnaglasenije dolaziti iz Beograda. Tamosnjim "ratnim radionicama" nece predstavljati nikakav problem da "ukljuce" zapadnu Makedoniju u ono sto se tamo desava, bilo da insceniraju incidente na visokim predelima Sar - planine, bilo fabrikovanjem "teroristickih centara" u ovom delu Makedonije. Razume se, ponovo uz pomoc ovdasnjih albanofobnih centara kojima je stalo da Albanci "sto losije prodju na Kosovu u konfliktu sa Srbijom", i od nekih drugih krugova u Makedoniji sto cak i neskriveno podrzavaju aktuelnu srpsku politiku u odnosu na Albance na Kosovu.

Kad se ovome dodaju otvorene izjave ovdasnjih albanskih lidera i intelektualaca da pri eventualnom ratu na Kosovu Albanci nemaju drugi izbor osim da deluju kao jedinstven entitet, bez razlike u kojim drzavnim granicama zive, tada vojni konflikt, pokraj Albanije, jos lakse moze "zagrliti" Makedoniju. Realno gledano, ovdasnji Albanci, barem u ravni nekih pretpostavki, ne mogu da budu ravnodusni prema dogadjajima na Kosovu iz vise razloga. Osim veoma rasirene svesti kako ce se na Kosovu ili "skrsiti" ili opstati albanska nacionalna kicma, ne sme se zaboraviti ni fakt da su, takoreci do juce, ovi prostori predstavljali jedinstvenu drzavnu celinu, cime su ovdasnji i tamosnji Albanci povezani i rodbinskim vezama. I posebno zbog toga sto su do juce makedonski Albanci vise osecali Kosovo kao "svoje" nego samu republiku u kojoj zive. Drugacije, Kosovo je bilo i ostalo svojevrsni Piemont, barem u kulturnoj i obrazovnoj sferi, buduci je sve sto intelektualno nesto vredi medju ovdasnjim Albancima, obrazovano i izgradjeno na Kosovu.

Sa ovako postavljenim stvarima, nije tesko argumentovati pretpostavku da ce Makedonija tesko ostati "po strani" u kosovskim zbivanjima. Jos gore, ukoliko se ne spreci veci konflikt na Kosovu u Makedoniji ce rasti broj onih sto su "zainteresovani" da i nju uvuku u konflikt. Nema sumnje da ce medjunarodni faktor stvoriti sve da Makedonija ostane po strani i da mu posluzi samo kao najbliza "osmatracnica", ali nisu nerealne ni pretpostavke kako je to na granici nemoguceg. Ako ni zbog cega drugog onda zbog konfiguracije tla na kome se granice zapadna Makedonija i Kosovo, gde se bez ikakve muke moze napraviti "setaliste" za sve koji su zainteresovani da prelaze granicu. A takvu mogucnost ce najverovatnije koristiti svi zainteresovani "setaci".

Gledano iz bilo kojeg ugla, makedonskoj drzavi je ostalo da se zalaze za ono za sta treba da se zalazu i ostale zemlje iz susedstva ( iz mnogo razloga ona i za jedan stepen vise), znaci za to da se tamosnji problem resi pregovorima i da se zaustave oruzani sudari. Ovo je narocito bitno kad se imaju na umu unutrasnje medjuetnicke nervoze. Vec nekoliko dana, naime, Albanci demonstriraju niz gradove zapadne Makedonije i niz ulice Skopja, trazeci oslobadjanje zatvorenog gradonacelnika Gostivara Rufija Osmanija i ostavku Vlade. Na ovim demonstracijama pored parola "Sloboda za Rufija Osmanija" i "Dole Vlada" nisu retki ni uzvici "UCK-a,UCK-a" ("OVK,OVK"). Po svemu sudeci, malo je verovatno da ce doci do relaksacije makedonsko - albanskih etnickih tenzija sve dok se ne resi kosovsko pitanje, bez obzira sto neke ovdasnje krugove to eventualno resenje plasi skoro koliko i ratni konflikt. Ovo se pre svih odnosi na one Makedonce cije je polaziste da ce se tamosnje resenje jednostavno preslikati na Makedoniju, odnosno da bi ovdasnji Albanci mogli zatraziti ono sto ce dobiti njihovi sunarodnici na Kosovu. Sve ovo samo potvrdjuje koliko je Makedonija jos daleko od neke uverljive stabilnosti, koliko mnogo toga, barem u kontekstu medjuetnickih odnosa, zavisi od onoga kako ce se stvari odvijati na Kosovu. Isto tako, pokazuje se koliko je malen korak da se narusi uspostavljena "ravnoteza" medjuetnickog nepoverenja i da dogadjaji poprime nepredvidiv tok. Jednostavno kazano, stvari bi mogle da izidju ispod kontrole i ovdasnje vlasti i onih sto su dosli da stite Makedoniju od balkanskih turbulencija i da je cuvaju od nerazumevanja njezinih gradjana sa razlicitim etnickim predznakom koji jos uvek nisu uspeli otkriti kohezionu snagu koja ih medjusobno povezuje. A moze biti da je takvo "lepilo" jos uvek nepoznat materijal za kojim zasad neuspesno tragaju svi Balkanci.

AIM Skopje

KIM MEHMETI