VOJSKA BEZ VRHOVNE KOMANDE

Zasto Slobodan Milosevic ne zakazuje sednicu Vrhivnog saveta odbrane

AIM, BEOGRAD, 7. 5. 1998.

Zavisno od upucenosti ili obavestenosti o problemu, a ponajvise od interesa i ugla posmatranja, aktuelna kosovska dogadjanja jedni ovde nazivaju "predvorjem rata" ili "prvom fazom rata", drugi kazu da je to "specijalni rat", po trecima rec je o "ratu niskog intenziteta", dok cetvrti tvrde da se na Kosovu vodi "pravi rat". Kako god da se to imenuje i definise, izvesno je da se na Kosovu sve ucestalije i masovnije gine, a pocela su i razaranja sela i kuca, i to uz sve raznovrsniju upotrebu vatrenog oruzja i borbene tehnike. Na Kosovu je sve prisutnija i vojska Jugoslavije.

Nisu li to dovoljni razlozi da Republika Srbija i savezna drzava alarmiraju na uzbunu sve insitutcije sistema. Ili, bar Vrhovna komanda. Clanovi Vrhovnog saveta odbrane nisu se, medjutim, okupili ni u redovnom ni u vanrednom zasedanju jos od

1. januara ove godine; u stvari, nisu se okupili otkako je doslo do regularne smene na vrhu vlasti u Crnoj Gori i Milo Djukanovic zauzeo ustavnu poziciju ravnopravnog clana Vrhovne komande.

Zasto predsednik SR Jugoslavije Slobodan Milosevic ne saziva sednicu Vrhovnog saveta odbrane kad se zna da Kosovo kljuca, a otvoreni su i drugi problemi Vojske i odbrane?

Neposredno, posto je sredinom januara ove godine od Momira Bulatovica preuzeo kormilo crnogorske drzave, Milo Djukanovic je u intervjuu beogradskom Radio Indeksu rekao i sledece: "Ocekujem potpuno ravnopravan tretman kao jednog od clanova Vrhovnog vojnog savjeta. Ne mislim da tu moze biti bilo kakve diskriminacije prema bilo kom clanu Vrhovnog vojnog savjeta. Nasuprot, smatram da imamo pojacanu odgovornost upravo u tom organu jer smatram da Vrhovni vojni savjet mora da sa mnogo vise paznje, sa mnogo vise efikasnosti, da rjesava veoma nagomilane probleme VJ..."

Izgleda da se ipak dogodila diskriminacija. Djukanovic je kontinuirano, iz meseca u mesec, pozivao saveznog predsednika, ujedno i vrhovnog komandanta oruzanih snaga SRJ, da zakaze sednicu Vrhovne komande, jer su to iziskivale potrebe. Pozivi su se, kao sto se zna, odbijali o zid cutanja u Belom dvoru, a jednom je iz Dvora (doduse, zvanicno nepotvrdjen) dobio i komicne obrise - kako je glavnokomandujuci zakazao pa odmah otkazao sednicu, jer je dobio kijavicu. Na javnoj tribini u Niksicu, koncem marta, Djukanovic je takakv odnos ovako protumacio: "Milisevic ne zakazuje sjednicu Vrhovnog vojnog savjeta odbrane jer ne zeli da me vidi tamo. No, nista manje ni ja ne zelim da vidim njega".

Najzad, Slobodan Milosevic nije pokazao ni minim drzavnicke mudrosti i odgovornosti prema predsedniku druge federalne jedinice, pa se Milo Djukanovic nije nasao ni medju hiljadu zvanica na gala predstavi povodom Dana drzavnosti, 27. aprila u Palati federacije. On jednostavno nije pozvan na obelezavanje Zabljackog ustava. Ovakva Miloseviceva ignorancija je pouzdan znak da se i clanovi Vrhovnog saveta odbrane nece sastati do zakazanih parlamentarnih izbora u Crnoj Gori, koncem maja.

Ali, ovde vise nije rec samo ni prevashodno o diskriminaciji Djukanovica kao clana Vrhovne komande. Milosevicev animozitet prema predsedniku Crne Gore negativno se odrazava i na vitalne funkcije savezne drzave, medju kojima je i odbrana. To je krajem aprila konstatovao i portparol Demokratske stranke Srbije Milorad Jovanovic, rekavsi da Slobodan Milosevic "svoj licni sukob sa crnogorskim predsednikom prenosi na oblast nacionalne odbrane i da zbog toga ne saziva Vrhovni savet odbrane, iako je to neophodno zbog sukoba na granici sa Albanijom".

Uostalom, i Ustav SRJ i Zakon o odbrani obavezuju predsednika na drugacije, to jest, odgovornije ponasanje. On, prema clanu 135. Ustava, "komanduje Vojskom Jugoslavije u ratu i miru", a "u skladu sa odlukama Vrhovnog saveta odbrane". Osim sto se po clanu 40. Zakona o odbrani SRJ, ponavlja to "pravo i duznost" predsednika Republike, u tom istom clanu stoji da predsednik jos "naredjuje sprovodjenje Plana odbrane zemlje" i "utvrdjuje vojnoteritorijalnu podelu zemlje". A clan 41. predvidja da Vrhovni savet odbrane "donosi odluke u skladu s kojima predsednik Republike komanduje Vojskom Jugoslavije" i da "procenjuje moguce ratne i druge opasnosti za odbranu i bezbednost zemlje".

Sta pise u Poslovniku o radu Vrhovnog saveta odbrane? Javnosti je to nedostupno. Praksa iz predsednickih vremena Zorana Lilica govori da su se clanovi Saveta redovno sastajali najmanje jednom mesecno, a da su vanredne sednice zakazivane po diktatu potreba. Zar je moguce da vrh vlasti savezne drzave zaista ne vidi nikakvu "ratnu i drugu" opasnost u kosovskom govoru rata? O tome se ne oglasava ni sef Vojnog kabineta predsednika Republike i sekretar Saveta, Slavoljub Susic koji je pocetkom ove godine u cin general-potpukovnika "promaknut" apsolutno inkognito, bas kao da predsednik SRJ nema diskreciono pravo da vanredno unapredjuje generale.

Predsednik Skupstine Crne Gore Svetozar Marovic izjavio je nedavno da "odlaganjem sjednice Vrhovnog savjeta odbrane predsjednik SRJ Slobodan MIlosevic nastoji da izbjegne protivljenje predsjednika Crne Gore Mila Djukanovica intervenciji Vojske Jugoslavije na Kosovu". Na konferenciji za novianre 5. maja u Podgorici, crnogorski predsednik s tim u vezi rekao je i sledece: "Da bi na bilo koji nacin Vojska Jugoslavije bila involvirana u rjesavanju kosovskog problema, odluku o tome treba da donese Vrhovni savjet odbrane... Ako bi gospodin Milosevic, protivno mojim ocekivanjima, doveo do toga da se VJ ukljucuje u sukob na Kosovu, o tome cu odmah konsultovati sve drzavne organe Crne Gore i onemoguciti mijesanje Crne Gore u unutrasnje politicke sukobe na prostoru SRJ, dakle, onemoguciti mijesanje regruta iz Crne Gore u takve sukobe..."

Naravno da i gospodin Djukanovic dobro zna, da li je (i u kojoj meri), ili nije, Vojska Jugoslavije "involvirana u rjesavanje kosovskog problema", pa mu ova izjava vise dodje kao marketinski potez u politickoj utakmici koju on igra protiv Slobodana Milosevica. Ali, u svemu je i apsurdno i posebno opasno to sto se za sada ta utakmica igra na kosovskom odbrambenom terenu, dobrim delom i preko ledja Vojske Jugoslavije.

Stipe Sikavica (AIM)