Za Naþu Borbu
dj¤ Eí# ß > · I K · J #Ñh WE e ´o ÞÉ ´l î l î l lî lî lî lî lî &ì &ì &ì &ì &ì &ì
0ì L &ì .É J |ì |ì |ì |ì |ì |ì |ì |ì YÄ [Ä [Ä [Ä = ÿÄ + TC + É xÉ X djÉ .É lî |ì 9 : |ì |ì |ì |ì .É |ì lî lî |ì |ì |ì |ì |ì |ì lî |ì lî |ì YÄ +L |y¢ Cî > ¥î h lî lî lî lî |ì YÄ |ì ¦ |ì .
Senad PeSanin, glavni i odgovorni urednik magazina "Dani"
NA USLUZI SAMO +ITAOCIMA AIM, Sarajevo, 07. maj 1998.NaÜ sagovornik je Þovjek koji je aktuelnom predsjedavajuSemdr×avnog PredsjedniÜtva uputio otvoreno pismo u svojim novinamau kojem mu preporuÞuje da napusti funkciju koju obnaÜa i to sa pojaÜnjenjima zaÜto je potrebno da tako Üto uradi. Sam pomenuti predsjedavajuSi dr×avnog PredsjedniÜtva jednom ka×e da te istenovine Þita ponekad, a drugi put opet ka×e da ih Þita od koricado korica, no kada analizira pisanje naÜeg sagovornika, stiÞe seutisak da je taÞnija ova druga tvrdnja.Jednostavno, svi u Sarajevu i Üire u BiH, koji dr×e do sebe ili×ele da drugi misle tako, Þitaju magazin "Dani" - glasi reklamaza ove novine, ali i stvarno stanje je zaista tako. No, glavnii odgovorni urednik ovih novina, Senad PeSanin, ka×e da su ipakuspjeli da pomire interesovanja ljudi iz onih slojeva koji sezovu "decision makersi" i Üirokog sloja ÞitalaÜtva. "Dani" suinaÞe magazin koji je nastavio tradiciju omladinskihbosanskohercegovaÞkih novina "NaÜi dani" i poÞeo je izlaziti 1991.Danas, nakon niza promjena svog oblika i dugotrajnog karakteramjeseÞnika, novine izlaze petnaestodnevno. Kvalitet svojih novinaPeSanin smatra direktno proporcionalnim broju kvalitetnihnovinara koji piÜu za njih, a onda dodaje da okuplja gotovo svenajbolje novinare u njima, da ima visoko kvalitetni uredniÞki tim i joÜ kvalitetniji tim autora i intelektualaca, kao stalnihsaradnika. Za razliku od drugih novina ove vrste, u "Danimaönema velikog tima struÞnih savjetnika o raznim oblastima. Senad PeSanin je, inaÞe, Sand×aklija, ne pretjerano omiljenakategorija u Sarajevu, ali je dostigao taj rejting da ga svismatraju znaÞajnim i "voljeli nas ili ne" - svi nas Þitaju, ka×e.Uz ovaj primarni posao, redovno sarauje sa RFI, BBC, GlasAmerike, èvedskim nacionalnim radijem, berlinskim radijem i samnogo stranih medija i to, kako sam ka×e, samo u "funkcijizaraivanja novca". Za svoje novine (uz uredniÞku, on u Danima ima i vlasniÞkufunkciju) ka×e da nisu profitabilne iako bi, smatra, na njegovommjestu neko drugi, sa veSim osjeSajem za biznis, sigurno napravioveliki posao od toga. Za njega je to novinarski izazov i smatra velikim profesionalnim uspjehom to Üto nikome neduguje honorar, Üto njegovi novinari imaju redovne i relativnodobre plate, Üto imaju obezbijeeno socijalno, penziono izdravstveno osiguranje, te Üto uspijeva svojim novinarimaomoguSiti da na eventualna slu×bena putovanja mogu otiSi, recimo komotno - dakle sa dnevnicama. Proteklog vikenda Udru×enje novinara BiH je njegove novine proglasilo drugim na listi printanih medija u BiH, ali on je odbio primiti to priznanje, jer dolazi iz tog udru×enja. Za Þitaoce Borbe pojaÜnjava da smatra kako je to jedno od udru×enja u kategoriji onih kakvim u Srbiji predsjedava Milorad Komrakov.Da li su tvoje novine zaista nezavisne, s obzirom da te nerijetkooptu×uju da si DelimustafiSev Þovjek (predratni ministarunutraÜnjih poslova R BiH, u Þijem je kabinetu PeSanin bioportparol - nakon pokretanja novina u ovoj formi govorilo se daje finansijska osnova novac tog Þovjeka ili Þak samog MUP-a), dasi na platnom spisku Federalnog MUP-a, da su tvoje novine bile boÜnjaÞke, pa da sada revidiraÜ, da si u funkciji vlasti kako bi pokazao da je ovdaÜnja vlast tolerantna i demokratiÞna i tako dalje? - Sve sam ja te optu×be Þuo, osim te da smo boÜnjaÞke novine, pada sada revidiramo i skoro da mi je draga ta optu×ba jer znam dai u javnosti, i to onom zlonamjernom dijelu, operiÜu navodima dasmo mi antiboÜnjaÞke novine i sve su to gluposti na koje ja nedajem ni pet para. UopÜte mislim da je jako puno tih jalovihpolemika da li je neko zavistan ili nije i imam definiciju kojaotklanja sve te polemike - dr×im da je nezavisnost sinonim zaprofesionalizam i svakom nudim tu soluciju u posmatranju i Danai drugih medija. Nisam nezavistan u onoj mjeri u kojoj nisam profesionalan i dr×im i "Dane" i svoje bavljenje novinarstvom i Þasnim i profesionalnim. Na×alost, ne sasvim profesionalnim, taj ostatak profesionalizma koji ×elimo da osvojimo, i ja i redakcija, su elementi na koje mi imamo malo uticaja - sloboda kretanja, materijalne moguSnosti, bolji polo×aj zaposlenih, dostupnoststranim izvorima informacija, obezbjedjivanje strane literature, te razmjene informacije sa kolegama u drugim dijelovima svijeta, u samoj Republici Srpskoj, i samo u toj mjeri prihvatam prigovore. Sve drugo, o Sorosu kao poslodavcu ili nalogodavcu, MUP-u, antiboÜnjaÜtvu ili boÜnjaÜtvu dr×im dijelom politiÞkog vokabulara koji prate sve medije koji pokuÜavaju biti profesionalni i to u svim dijelovima ex-Jugoslavije. Na koji naÞin birate teme ili sagovornike za jednu od top-rubrikau novinama "Intervju Dana"?- Na×alost, ovdje je toliko dogaaja koji vas tjeraju na ozbiljannovinarski pristup da nije nimalo teÜko popuniti jednepetnaestodnevne novine. A ono Üto naÜe novine odvaja od drugihnovina jeste otvoreno traganje za konkretnim imenima koja stojeiza mnogobrojnih afera koje potresaju druÜtvo i dr×avu. Midobijamo i mnogo pohvala i mnogo kritika, ali, na×alost, reakcijejavnosti su naj×eÜSe vrlo deprimirajuSe za aktivno iliprofesionalno novinarstvo. Najbolja ilustracija je pisanje uposljednjem broju "Dana" gdje smo mi otkrili ili potvrdili da jezahvaljujuSi neznanju ili lopovluku najviÜih dr×avnihdu×nosnika, bivÜeg premijera i sadaÜnjeg ambasadora u RepubliciHrvatskoj, Hasana MuratoviSa, i sadaÜnjeg premijera,kopredsjedavajuSeg VijeSa ministara BiH, HarisaSilajd×iSa, federalni bud×et, zahvaljujuSi Sporazumu o uvozu nafteiz susjedne R Hrvatske, oÜteSen za viÜe od 100 miliona njemaÞkihmaraka. To smo dokazali. +ak nam je i federalni premijer EdhemBiÞakÞiS potvrdio te naÜe nalaze, ali se nakon toga nije desiloniÜta - Federalno tu×ilaÜtvo nije niÜta poduzelo, niti jeParlament raspravljao o tome, niti drugi mediji, Þak niti opozicija nije reagovala i ovo koristila za jednu politiÞku raspravu. Ovu sumornu realnost bosanskog druÜtva ja tumaÞim kao ostatke 50-godiÜnjeg komunistiÞkog druÜtva kada javnost nije uspijevala prepoznati mehanizme kojima je mogla prisiliti politiÞare na odgovornije ponaÜanje, s jedne strane, ali i kao zabavljenost ljudi golim pre×ivljavanjem i borbom za egzistenciju uz vrlo raÜireno saznanje da to Üto se pojedinci bogate na raÞun druÜtva nije niÜta nenormalno i nerijetko ocijenjeno normalnim da jedan ministar, nakon jedno ili dvogodiÜnjeg mandata, oÜteti dr×avu i napuni svoje d×epove milionima maraka. Mo×eÜ li napraviti kratki presjek medijskog prostora ili analizumedija u BiH ili bar u Sarajevu, s obzirom da smo ovdje i daje Sarajevo ipak centar odakle polazi mnogo toga?- Smatram da je, na×alost, barem u Sarajevu, najveSi brojnajkvalitetnijih novinara u printanim medijima, a ka×em "na ×alost" jer smatram da printani mediji nemaju uticaj na javnost kao Üto to imajuelektronski. Situacija koja vlada oko medija, onih u Sarajevu,odnosno u Federaciji, pa i ono Üto se sada deÜava u RepubliciSrpskoj, jeste jedna prava medijska anarhija. Naime, nedavno samÞitao da su vlasnici RTL-a, velike njemaÞke televizijske stanice,analizirali moguSnost osnivanja televizije u Austriji koja jejedna visoko razvijena evropska zemlja i jedna od rijetkih u kojoj joÜ ne postoji zakonska moguSnost pokretanja privatnih televizija. Ustanovili su da u toj zemlji, sa svim njenim brojem stanovnika, veliÞinom i ekonomskim potencijalom, nije rentabilno osnovati televiziju. Taj podatak me frapirao iz jednog razloga - ako to nije u stanju Austrija, onda kako u Sarajevu egzistiraju Þetiri televizije, a istovremeno je nacionalni dohodak po glavi stanovnika ne veSi od 300 dolara godiÜnje. To je dokaz da vlada jedna totalna medijska anarhija, odsustvo ×urnalizma u najveSem broju medija i pretvaranje medija u male privatne porodiÞne manufakture sa ciljem ubiranja meunarodnih donacija, ili, pak, jedno potpuno povlaivanje politiÞkim opcijama koje nude pokrovitelji re×imskih medija nauÜtrb profesionalizma. To jeneÜto Üto je moglo biti i oÞekivano u ovim poratnim vremenima i ne znamkoliko Se joÜ moSi trajati, ali smatram da smo pred periodom ukome Se najveSi broj tih medija morati izumrijeti. Mo×eÜ li neke medije izdvojiti kao posebno dobre?-Novine vrijedne paznje su Slobodna Bosna i Svijet, iuz sve prisutne probleme i finansijske poteÜkoSe - Osloboenje.Tu bih dodao joÜ VeÞernje novine i banjaluÞki Reporter, a za ostale bih mogao kazati da su bili tek vrlo providni megafoni vlasti ili stranakakoje ih podr×avaju, ili tek Þasni pokuÜaji, ali bez veSih uspjeha dase naprave profesionalne novine. S obzirom da si politiÞkom anga×ovanoÜSu svojih novina izgradio statusnovina o kojima se govori u bogomoljama, uglavnom protiv nje, ukafanama, uglavnom za, ali i svugdje drugo gdje se diskutuje opolitici i da se ubrajate u novine koje jednostavno "gradepolitiÞke stavove svog ÞitalaÜtva", mo×eÜ li napraviti jedanpresjek politiÞke situacije u BiH, tim prije Üto tvoji novinari stalno putuju cijelom Bosnom i Hercegovinom i ti u svojim novinama redovno imaÜ priloge sa terena? -To stanje veS karakteriÜe poÞetak predizborne kampanje u kojojSe se profilirati nove, odnosno potvrditi stare politiÞke opcijena politiÞkoj mapi BiH. U boÜnjaÞkom korpusu je mo×danajinteresantnija situacija u pokuÜaju oÞuvanja pozicija vlasti,personalizirane Alijom IzetbegoviSem i njegovom strankom ikoalicionim partnerima, te pokuÜaj odupiranja te politiÞkegrupacije pritisku medjunarodne zajednice u nastojanjima zapronala×enjem nekog boÜnjaÞkog Dodika, odnosno otklona oddosadaÜnje nacionalistiÞke politike vladajuSe boÜnjaÞke stranke.S druge strane, u srpskom nacionalnom korpusu BiH predstojeSiizbori Se odgovoriti na dilemu hoSe li novi reformistiÞki kurs,koji personificiraju premijer Milorad Dodik i predsjednicaBiljana PlavÜiS, uspjeti da verificira mandat sa znatno veSom parlamentarnom podrÜkom nego je sada sluÞaj, odnosno hoSe li predstojeSi izbori biti definitivno politiÞki krah Srpske demokratske stranke, kako to izgleda u ovom trenutku. Na kraju, u hrvatskom nacionalnom korpusu u toku su velika politiÞka prestrojavanja koja Se,vjerovatno, najveSoj hrvatskoj stranci donijeti takav unutraÜnji raspored snaga, unutar hrvatskog nacionalnog korpusa i unutar samog HDZ-a, u kojem Se dosadaÜnja secesionistiÞka i politika razbijanja BiH i afirmacije Hercegbosne, diktirana iz Zagreba, postati samo, najmanje, tek jedna od opcija unutar samog HDZ-a. Kakve su, nakon ovoga, tvoje vizije razvoja situacije nateritoriji koju kontroliÜe boÜnjaÞki dio vlasti - hoSe li SDApobijediti ili Se ipak socijaldmeokrati uspjeti napraviti neÜtoozbiljnije, ili Se se, pak, iz redova nacionalnih stranakaizroditi neki novi Dodik?- To je mo×da i najzanimljivije pitanje. PredsjedavajuSiIzetbegoviS i SDA, nalaze se u jednoj vrlo zanimljivojsituaciji. Iako je samo zahvaljujuSi njima pre×ivjela ideja oÞuvanjaBiH, dakle ne pre×ivjela zemlja BiH, nego pre×ivjela ideja i nadao oÞuvanju i integraciji BiH, oni, objektivno, veS svojimpostojanjem, negiraju moguSnost reintegracije BiH. IzetbegoviSje u dilemi da li saÞuvati zemlju ili stranku, oboje je,jednostavno, nemoguSe. Ako se polazi od taÞne pretpostavke da jeBosna nemoguSa bez Srba i Hrvata, onda je jasno da IzetbegoviS koji nema podrÜku ni Srba ni Hrvata, a ni znatnog dijela BoÜnjaka (iako joÜ uvijek ima podrÜku znatnog dijela), apsolutno ne mo×e biti osoba kojaSe reintegrirati BiH. Uz sve zasluge koje on ima u oÞuvanju nade u obnovu BiH, IzetbegoviS se nalazi u paradoksalnoj situaciji kada bi najviÜe za BiH uÞinio svojim povlaÞenjem, ako ne iz politike, a ono bar sa dr×avnih funkcija. Jedna od dilema koja Se svoj dnevnopolitiÞki izraz imatiupravo u odabiru boÜnjaÞkog kandidata za PredsjedniÜtvo dr×ave,odnosno kandidata SDA, jeste da ukoliko to bude IzetbegoviS, ondaje to jasan znak da je unutar vladajuSe nacionalne strankeboÜnjaÞkog naroda pobijedila opcija koja vjeruje da se mo×esuprotstaviti pritisku meunarodne zajednice, koja misli da Sesvijet prihvatiti SDA kao demokratsku politiÞku snagu koja sve svojepartnere treba tra×iti u nenacionalistiÞkim snagama u srpskom i hrvatskomnarodu. Mislim da je to temeljna zabluda i boÜnjaÞkog naroda inajveSe boÜnjaÞke nacionalne stranke. Ne dovodeSi u isturavan SDS, HDZ i SDA, prije svega po zloÞinu koji jeza prve dvije stranke predstavljao sredstvo ostvarivanjapolitiÞkih ciljava, mislim da je objektivna okolnost - slo×enakompozicija Bosne i moguSnost uspostave BiH kao multietniÞkedr×ave - jednostavno nala×e nu×nost povlaÞenja sve trinacionalistiÞke stranke. Ne vjerujem da Se najveSi broj graanaBiH prepoznati tu nu×nost, prije svega iz razloga prisutnostiratnih posljedica koje se oÞituju u stavu da su nacionalnipokreti najbolji garant ostvarenja i zaÜtite nacionalnih interesa.Sa druge strane, smatram da Se predizborna atmosfera, kao i predproÜle izbore, biti apsolutno neregularna i iSi u koristvladajuSih stranaka. Uostalom, niz incidenata koji se veS sadadogaaju Üirom BiH - Derventa, Drvar, okolica Travnika -pokazuju jednu savrÜenu koordiniranost koja, i ako nije planirana, sigurno puni glasaÞke kutije nacionalnih stranaka. Tako smatram da je u ovom trenutku teÜko oÞekivati neke znaÞajnije promjene unutarboÜnjaÞkog korpusa. Mo×da treba ubilje×iti neki rast interesaglasaÞa za socijaldemokratsku opciju koja, s druge strane, snosiveliki dio krivice za debakl kojim se zavrÜio pokuÜaj ujedinjenjapartija Selima BeÜlagiSa - Socijaldmeokrata BiH (donedavno UnijebosanskohercegovaÞkih socijaldmeokrata, a prijeratni Reformisti) i Zlatka Lagumd×ije - Socijaldmeokratska partija BiH (prijeratni Savez komunista).Da li bi onda eventualni IzetbegoviSev odlazak sa politiÞke scene, odnosno sa Þela SDA znaÞilo i kraj SDA?-Ne bi to znaÞilo kraj SDA, ali bi nesumnjivo javnim uÞinilo postojanje meusobno oÜtro suprostavljenih frakcija unutar stranke, Üto bi ubrzo dovelo i do formalnih rascjepa.Da li bi promjene izbornih pravila mogle neÜto znaÞajnopromieniti u izbornom kontekstu, recimo najave alijansi i, ipak,moguSih zajedniÞkih kandidata socijaldmeokratskih partija... -Sve su to pokuÜaji da se nae izlaz iz tragikomiÞnesituacije koja je nastala debaklom projekta ujedinjenja. Mislimda su sitne politiÞke sujete lidera ovih dviu stranaka, aposebno Socijaldmeokratske partje BiH, dopriniele tom debaklu isada, nakon jednog masovnog oduÜevljenja javnosti, pokuÜavaju ubla×itirazoÞaranost te iste javnosti. Te velike izborne alijanse su samojedan od pokuÜaja i ne vjerujem da Se one u znaÞajnijoj mjeriuspjeti otkloniti svijest da te dvije stranke, gotovoidentiÞne po svojim ciljevima i metodama rada, ne uspijevajuzajedno izaSi na izbore. Takve inicijative pokazuju samopolitiÞku nezrelost i nemoS ovdaÜnje opozicije i samo su slaba utjeha. ImaÜ li ti, onda, alternativu boÜnjaÞkom lideru ili kandidatu zaPredsjedniÜtvo ili, uopÜte, alternativu vladajuSoj stranci uboÜnjaÞkom nacionalnom korpusu?- Ne mislim da treba tra×iti alternativu IzetbegoviSu, niti mislimda ovom narodu trebaju lideri, ovdje treba jedna obiÞna smjenjiva vlastkoja Se ostvarivati program na osnovu kojeg dobije mandat naroda.Koncept lidera je apsolutno promaÜen koncept. Tu je sadaopozicija kojoj bi se, kada doe na vlast, ocjenjivao konkretanrad na onome na osnovu Þega dobije glasove, za koju uopÜte ne znam da li bi bila bolja od ovdaÜnje vlasti, ali bi sigurno poveSala Üanse za integracijuBiH. No, ta promjena bi proces smjenjivanja vlasti, koji jesuÜtina demokratije, uÞinio sasvim normalnim i bezbolnim. SuÜtinaovdaÜnjih problema je Üto se kao smak svijeta do×ivljava Þak imoguSnost gubitka vlasti tih nacionalnih lidera. Tu je kljuÞni feler ovdaÜnjih zbivanja i poimanja demokratije - na jednoj strani se projiciraju nacionalni lideri kao vaninstitucionalne, vanvremenske, vanpolitiÞke kategorije,a na drugoj strani se njima suprotstavljaju, kao, tek politiÞarikoji se bore za vlast. Mislim da narodima u BiH ne trebajunacionalni lideri veS politiÞari koji Se u manjoj ili veSojmjeri ispunjavati ono Üto su zacrtali u svojim programima.MisliÜ li onda, ipak, da opozicija ima snage i zrelosti da, do sada nastalo stanje znaÞajno promijeni?-Ja bih okrenuo stvar i rekao da je vladajuSa struktura dosad pokazala jednu apsolutnu nemoS i da postaje faktor preprekadaljnjoj stabilizaciji prilika i reintegraciji BiH, povratku izbjeglih, demokratizaciji i poÜtivanju ljudskih prava. Takoe mislim da su u potpunosti iscrpili sve svoje potencijale i promjena vlasti bi, ko god doÜao, deblokirala politiÞki proces ovdje.Ali, hoSe li onda, po tvojoj procjeni, doSi do promjene vlasti uBiH?-Na ×alost, ne vjerujem.Dolazak Dodika na vlast u Republici Srpskoj reintegristiÞkesnage u Federaciji BiH smatraju jako va×nim i sklone su stavu po kome Dodika treba zaÜtiti na svaki moguSi naÞin dok njegov polo×aj ne ojaÞa, pa ako treba Þak i tako da se neki njegov loÜ potez preÜuti. U nekoliko posljednjih brojeva ti ne propustiÜ Üansu da staviÜ po neku primjedbu na njegov rad. Da li je to samo kritiÞko praSenje njegovog radaili...?-Mi smo sa apsolutnim simpatijama primili Dodikov dolazak napolitiÞku scenu RS i to na velika vrata, ali to ne znaÞi da bion trebao biti amnestiran za svoje politiÞke propuste, greÜke,sporost ili za neispunjavanje onog Üto je obeSao. No, kada je upitanju sam Dodik, moram kazati da je on najveSi problem zavladajuSi boÜnjaÞki establiÜment i SDA. ZvuÞi paradoksalno, alivladajuSoj boÜnjaÞkoj strukturi bi viÜe odgovarala tvrdapaljanska struja na vlasti, jer u svakoj komparaciji sa PalamaovdaÜnja vladajuSa struktura, koliko god bila i loÜa ikriminalizovana i nedemokratska i nacionalistiÞka i nesposobnai nekompetentna, ona je uvijek bila aneo u odnosu na Pale. Ucrno-bijelom gledanju bosanske stvarnosti uvijek je bilo jasno kome pripada ta bijela strana. Dolaskom Dodika stvari su se drastiÞno izmijenile i to se pokazuje u nesnala×enju koje najbolje obilje×ava politiÞki momenat u kome se sada nalazivladajuSa boÜnjaÞka oligarhija - potpuno zbunjenost dolaskom Dodika ipotpuna nesnale×enje na meunarodnoj sceni. To je ono Üto jepred boÜnjaÞku vlast stavilo nepremostiv, nerjeÜiv problem osimna jedan naÞin - njihovim silaskom sa vlasti. Naravno, iluzornoje oÞekivati da bi oni to uradili dobrovoljno i bez velike borbei koriÜtenja svih moguSih demokratskih i nedemokratskihsredstava, ali to je definitivno ona stvar koja njih najviÜemuÞi.SmatraÜ li da je BiH uopÜte moguSa sa Dodikom u Republici Srpskoj i SDA i HDZ u Federaciji?-Ona jeste moguSa, ali je takva politiÞka konfiguracija neprirodna.Pitanje je vremena kada Se doSi do promjene odnosa politiÞkih snaga i u Federaciji.Sla×eÜ li se sa stavom da je RS otvorenija i pluralnija odFederacije?-Nije ni otvorenija, a nije ni pluralnija. Ali, u njoj je promjenom vlasti napravljen korak od sedam milja ka progresu, koji je u Federaciji joÜ uvijek neostvariv. No, pri tom su mi smijeÜni argumenti kojima najviÜi boÜnjaÞki Þelnici dokazuju federalno preimuSstvo nad srpskim entitetom - oni govore o nezavisnim medijima, multietniÞkim partijama, ljudskim pravima....Dakle, kite se upravo onim u Þemu nemaju nikakvih zasluga, osim Üto Þine sve Üto je u njihovoj moSi da uniÜte ono Þime se hvale.Mo×e li neÜto viÜe na planu promjena mentalnog sklopa bosanskeili boÜnjaÞke svjesti promijeniti pisanja medija kao Üto je onoÜto tvoje novine rade - "unutarnje" analize stanja - +auÜeviS,HafizoviS, pisanje o aktivnoj muslimanskoj omladini i drugimstvarima koje su kancerogene unutar samog boÜnjaÞkogestabliÜmenta? - Kako ne bih podcjenjivao ulogu medija, tako je ne bih niprecjenjivao u kontekstu stvaranja jedne opÜte klime i nekihopredjeljenja javnog mnijenja. Pored uloge medija, izuzetno jevelika uloga vjerskih zajednica, odnosno crkvi i Islamske vjerskezajednice u BiH. Mislim da postoji potpuna spreganacionalistiÞkih re×ima u svim dijelovima BiH sa religijskimvoama, i ona je, jednostavno, najozbiljnija prepreka procesimaza promjenu vlasti, za demokratizaciju, povratak izbjeglica,poÜtivanje ljudskih prava. To je kljuÞ opstanka na vlastisadaÜnjih nacionalistiÞkih re×ima i to Se trajati jako dugo.+ini li ti se da te strukture koriste svaki medijski istup ovevrste o kojoj govorimo za novu homogenizaciju "svog" naroda?-Te stvari su Þinjenica, ali to ne znaÞi da o tim stvarima netreba govoriti. Jedini naÞin je upravo iznoÜenje na svjetlo danatakvih procesa i ma koliko oni bili bolni ne vidim drugaÞijegnaÞina da se stvari mijenjaju.Mo×e li meunarodna zajednica uraditi neÜto viÜe u kontekstuizbornog procesa i promjena o kojima govoriÜ?-Mislim da su oni veS dosta uradili i ovi pomaci dosadanapravljeni bili bi apsolutno neizvodivi bez njihovoganga×ovanja. Smatram da bi oni trebali joÜ sna×nije demonstriratiprava koja su za sebe izborili Daytonskim sporazumom ili Bonnskomkonferencijom i smatram da je i raspored politiÞkih snaga u BiH,u ovom trenutku takav da Se meunarodna zajednice sveintenzivnije i sve sirovije koristiti to svoje pravo i to je,na×alost, jedini naÞin da se ovdje neÜto uradi.HoSe li se ove posljednje smjene diljem BiH, uopÜte taj princip,pokazati uÞinkovitim?-Apsolutno hoSe i to je jedini naÞin.VjerujeÜ li u moguSnost promjena entitetskih ustava, odnosnousklaivanja entietskih sa dr×avnim kako bi svi bili ravnopravnina cijelom teritoriju BiH?-UnatoÞ opiranju srpskih i hrvatskih nacionalista, apsolutno je sigurno da Se se to dogoditi. No, brzina promjena umnogome zavisi od umjeÜnosti sa kojom Se predstavnici meunarodne zajednice koristiti svoje moguSnosti u slamanju ovih otpora.Da se vratimo ovoj "regionalnoj" politiÞkoj "analizi". Po tvojojocjeni koliko je izvjestan opstanak Hercegbosne ili koliko jeizvjesno njeno nestajanje?-Bilo bi Þudo da meunarodni, prije svega ameriÞki pritisak napredsjednika R Hrvatske Franju Tumana bude toliko jak pa da on odustane od svoje politike prema BiH Þiji je izraz bila upravo Hercegbosna. Ta politika je na ovom terenu samo mijenjala svoju formu, imali smo prvo republiku, pa zajednicu, i tako redom, ali suÜtina je ostala ista i mislim da Se promjene koje se deÜavaju u HDZ- dovesti do toga da sadaÜnja politika ove stranke postati samo jedna od konkurentskih politika unutar same HDZ. Jesu li novinari u BiH u ovom trenutku svjesni svog znaÞaja? - Problem je Üto su novinari, rekao bih, presvjesni svogznaÞaja. Jedan nacionalistiÞki list vladajuSe stranke nedavno jepromjenio svoj format i koncepciju, a u uvodniku urednik piÜe dasu to novine Þiji novinari slu×e interesima naroda kojempripadaju. Meni je potpuno strano takvo shvatanje novinarstva,ja osjeSam odgovornost i obavezu jedino prema svojim Þitaocima.Za njega su nacionalna i profesionalna pripadnost potpunoidentiÞni pojmovi. Dakle, on je po nacionalnosti novinar, a poprofesiji BoÜnjak - Musliman. Imate tu vrstu novinara koji supresvjesni, bojim se, i misle da svom narodu i dr×avi Þine dobrotime Üto se u dilemi prema tretiranju stvarnosti kao novinar ilikao BoÜnjak, odluÞuju za ovo drugo rjeÜenje. To je suÜtinskastvar koja razlikuje profesionalne i neprofesionalne medije.Mo×eÜ li kratko prokomentarisati osnivanje Sindikata novinara. HoSe liSe to zaista biti, kako sada skeptici tvrde, ostvarivanjeinteresa male grupe ljudi ili Üto bi rekli "neki privatni tal"?-Ne vjerujem da iko od te grupe ljudi koji su se prihvatili poslau Sindikatu mo×e ostvariti bilo kakav liÞni interes. Mo×e samotako Üto Se se pokuÜati izboriti za to da novinari ovdje rade ibudu elementarno plaSeni za svoj rad, da budu zdravstveno isocijalno zbrinuti, da rade u ljudskim uslovima, da se izboreza potpisivanje kolektivnog ugovora koji bi vratio dostojanstvoovoj profesiji. U tom smislu ja vidim ulogu Sindikata i, naravno,skeptik sam, poznavajuSi naÞin kolektivnog razmiÜljanja ovdaÜnjihnovinara kojima su meusobna surevnjivost, netrpeljivost i mr×njaglavni problem i prepreka za bilo kakvo zna×ajnije definiranjei rjeÜavanje vlastitih problema. PrikljuÞivanje ovog sindikata savezu samostalnih sindikata?-Sve je to forma, mnogo je va×nije koliko Se ti ljudi imatisnage, volje, ambicija, upornosti da neÜto naprave.Ti si prilikom osnivanja Sindikata pominjao Udrugu poslodavaca.èta je to?-Takvo neÜto zapravo ne postoji i nisam informisan da to nekoosniva ili da je u osnivanju, ali ako Sindikat napravi ozbiljnijiprijedlog kolektivnog ugovora, onda Se to natjerati poslodavceda se i oni na neki naÞin organizuju. Odbio si primiti "priznanje" Saveza novinara i kazao da je jedinoudru×enje koje priznajeÜ Nezavisna unija profesionalnih novinara.èta je to Üto kod tebe izaziva negativne emocije kada se radi oUdru×enju novinara BiH?-Kao i u svim dr×avama na prostoru bivÜe Jugoslavije vrlo brzose isprofilisala grupa novinara koji su i u najte×im uslovima×eljeli ostati privr×eni etiÞkim i profesionalnim naÞelima. Takvisu u BiH, skoro 100 postotno, sebe prepoznali u Uniji, dok su onidrugi sebe tra×ili pod Ütitom vlasti i pronaÜli se u Savezunovinara BiH. To nije nikakav specifikum ovdaÜnje sredine i neÜtoÜto bi bilo vrijedno pa×nje. PriÞalo se o tvom ulasku u Upravni odbor radija FERN (FreeElection Network Radio - radio OSCE-a i èvajcarske vlade, formiranneposredno pred prve demokratske izbore, prvenstveno namijenjenda pokrije teritorij BiH, ali sada, uz neke izmjene predajniÞkogsistema govorka se da pokriva teritorij cijele BiH i Srbije iHrvatske). èta misliÜ o medijima te vrste, taj radio, zatim OBNtelevizija?- Razgovora jest bilo, spreman sam pomoSi na svaki naÞin tomradiju, neSu bje×ati od toga ali ne vidim to kao neÜto veliko.Projekti kao Üto je FERN radio ili OBN televizija imaju dvijevrlo bitne komponente - formu koja omoguSava finansiranje,legalno osvajanje moguSnosti postavljanja transmitera ipokrivanja Üto veSe teritorije, dakle stvaranje materijalnihpretpostavki za pravljenje programa, a suÜtinski dio je sadr×ajkojim SeÜ ispuniti formu. Ako dovedeÜ prave profesionalce,najbolje ljude, to je onda sjajna Üansa za poticanjeprofesionalnog novinarstva ovdje. Ali, bojim se da je meunarodnazajednica ovdje nesrazmjerno viÜe pa×nje posvetila ovom prvomdijelu - ostvarivanju forme, zanemarivÜi sadr×aj. Sada sve zavisiod kadra koji se tu dovede, sve je do izbora ljudi.Ima li Bosna uopÜte dovoljno kadra za takvo Üto?-Mislim da, ako govorimo o ozbiljnim medijima koji bizadovoljavali prosjeÞne evropske standarde, za brojtrenutno egzistirajuSih medija, apsolutno nema. No, za pravljenjepar dobrih medija, Üto elektronskih, Üto printanih, postoji kadarkoji se ne bi postidio svog proizvoda, ni u tim kontekstima.U posljednje vrijeme u Sarajevu su uÞestali sudski procesi protiv novinara. Uglavnom se radi o tu×bama koje pokreSu predstavnici vladajuSih struktura ili oni bliski im. I sam si uÞesnik u nekim od tih.Mo×eÜ li to malo prokomentarisati? -Situacija u pravosuu je katastrofalna. Na×alost, imao sam prilike da to iskusim i na svojim lejima.VladajuSa stranka mijenja oblik represije prema nepodobnim medijima, u Þemu Se glavnu ulogu sada imati finansijske inspekcije i pravosue.Nisam te pitala vidiÜ li ti nakon svega Üto si ispriÞao, svoju,i liÞnu i profesionalnu buduSnost u Bosni i Hercegovini?-Vidim u onoj mjeri u kojoj Se prostor osvojene slobode biti dovoljan da mom djetetu omoguSi normalno obrazovanje i perspektivu u kojoj na evropskim graniÞnim prijelazima, zbog svog bosanskog pasoÜa neSe biti tretiran kao gubavac ili neko apriorno opasan, kao kriminalac ili izbjeglica.(kraj)#Rubina +ENGIã(AIM,Sarajevo)÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷ ñdj/ÑE=Z z ¿á ®á ¬ ÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷ ´o p ³· u ] c A B a b + ¹ 8 | + ³ = e f Z S % e ú ß Y ÿ + T ÿ È L M è à D â ¥ Ë È P Æ Ë · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! -Ë C } À · 6 q # Ý , S T û ¤ J ï - T U û Î W ö È S æ Ê Y ÿ i Y Ø + b C ü | # · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! -# E " Y ÿ Ï U î + @ C Á Õ ( i ¿ Þ " h ® õ % c ® Û . n # - + M C | H ê ã I c ¤ · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! - Q É Î ! e! ¡! ±! 6" " -" # H# ~# # ## Þ# ($ q$ ©$ ²$ % % g% z% S% !& ^& Z& Ù& ' ' E' c' +' ²' 8( s( »( Ú( +) i) ®) õ) #* · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! -#* a* ¿* Ú* 0+ |+ ++ , M, w, x, #, ´, /- j- ä- à- +- ¸- <. ~. ©. ¸. 0/ q/ Â/ ·/ D0 C0 #0 "1 e1 Ñ1 s1 "2 ^2 Ø2 Ô2 ,3 k3 ñ3 +3 4 R4 C4 ã4 · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! -ã4 5 D5 5 -5 6 <6 {6 |6 °6 =7 C7 ¥7 7 A8 é8 8 9 9 9 ]9 à9 c9 ¤9 : 6: 7: o: #: ¯: ´: $; d; ×; Ì; %< g< Ñ< #< = Q= Ö= Ü= #= > 8> · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! -8> 9> |> > ? ?? ? |? @ T@ û@ i@ A hA |A ·A 5B qB CB ¡B ÙB C C SC ôC ¦C !D iD öD òD ÍD #D #D žD ÷D 2E tE ©E F IF ôF øF £F +F G WG · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! -WG ùG ËG H LH îH |H I @I CI ¢I °I 4J zJ ÀJ ¸J 7K xK #K ÝK ¾K ¶K žK 0L RL SL ÿL ÎL ÝL ¯L )M 5M 6M {M +M N ON ùN ÌN .O /O 0O oO »O ¯O +P · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! -+P P qP rP ¡P ÛP )Q kQ ØQ +Q R WR æR +R ¤R S KS LS èS -S T (T )T fT öT òT -T U FU êU +U U =V mV nV »V +V ãV ýV ÝV \*W kW cW cW +W X · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! - X ?X |X }X +X ²X Y Y XY öY ÈY Z LZ ÄZ |Z [ [ [ Z[ [[ ö[ i[ \ O\ Ä\ +\ ] G] à] ã] ^ E^ é^ â^ -^ _ D_ E_ c_ ã_ BC +a Ea · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! -Ea ca ãa Þa Úa %b &b bb ûb ùb Îb Ôb Òb !c cc óc +c -c d Nd Äd Zd zd Sd $e fe ¿e õe &f Df Ef Cf |f g Dg ég -g +g ¤g h Kh èh +h ²h :i zi · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! -zi Ái Ûi ,j jj Cj Ej ßj k k Ik ~k +k l ?l @l âl |l m 2m 3m xm Ám ¾m (n )n in ón ún ¦n o So Äo -o +o Ìo Ýo ¯o ´o · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! & K @± Normal a c " A@_ í " Default Paragraph Font ´l p ! Ý Þ !# Ø/ 8; CF èP GZ -d ´l ? : = E = A > p 9 Ë # #\* ã4 8> WG +P X Ea zi ´o : ; < = > ? @ A B C D E ¦ dp A:\senad.txt dp A:\senadint.txt.dot dp A:\senadint.txt.dot dp A:\senadint.txt.dot dp A:\senadint.txt.dot dp A:\senadint.txt.dot dp A:\senadint.txt.dot dp A:\senadint.txt.dot dp A:\senadint.txt.dot dp A:\SENADI~1.DOT @HP DeskJet 320 Printer LPT1: DESKJETC HP DeskJet 320 Printer HP DeskJet 320 Printer ö ( ûC , , A ^ Ü | © Í | Î | Í HP DeskJet 320 Printer ö ( ûC , , A ^ Ü | © Í | Î | Í C ¯l ¯l ¯l Ýl J É Times New Roman É Symbol &É Arial É ¯ Times New Roman CE " 1 ê dj h R;%cÜ;%c : - ÊY - â + ³# dp dp ÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷÷R o o t E n t r y + Fl|ä|y¢ ÁÌ+|y¢ Q @ W o r d D o c u m e n t L æ C o m p O b j j S u m m a r y I n f o r m a t i o n ( á ! " # $ % & ' ( ) * + , - . / 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 : ; < = > ? Y M ² · R · · P S T U V W X Z [ \ ] ^ _ a · · · · #Ñh WE e ´o æ ´l î l î l lî lî lî lî lî &ì &ì &ì &ì &ì &ì 0ì L &ì UÉ J |ì |ì |ì |ì |ì |ì |ì |ì _Ä aÄ aÄ aÄ = ×Ä + ZC + É cÉ X ¸É 4É ! lî |ì 9 : |ì |ì |ì |ì 4É |ì lî lî |ì |ì D o c u m e n t S u m m a r y I n f o r m a t i o n 8 dj R o o t E n t r y + Fl|ä|y¢ ÁÌ+|y¢ Q @ W o r d D o c u m e n t ÞÉ C o m p O b j j S u m m a r y I n f o r m a t i o n ( á ! " # $ % & ' ( ) * + , - . / 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 : ; < = > ? @ A B C D E F G H · · · M ² · P - ÊY dj¤ Eí# ß > · · i-i£. ôù +,¨«0 á H P \ d l t | ä Ô F « + - dj¤ Eí# ß > · · + F Microsoft Word Document MSWordDoc Word.Document.6 ¶9#q dj¤ Eí# ß · Eàc_¨Oh žæ +'|+0 p É ÿ ñ # + + È ý ° , 8 D P X h Ô G dp C l Senadi~1.dot +F dp 11 Microsoft Word for Windows 95 @ #= @ ñ -®y¢ @ @Â|y¢ |ì |ì |ì |ì lî |ì lî |ì _Ä ÁÌ+|y¢ Cî > ¥î h lî lî lî lî |ì _Ä |ì Ò |ì .\*\* Senad PeSanin, glavni i odgovorni urednik magazina "Dani"\*\*\* NA USLUZI SAMO +ITAOCIMA AIM, Sarajevo, 07. maj 1998.NaÜ sagovornik je Þovjek koji je aktuelnom predsjedavajuSemdr×avnog PredsjedniÜtva uputio otvoreno pismo u svojim novinamau kojem mu preporuÞuje da napusti funkciju koju obnaÜa i to sa pojaÜnjenjima zaÜto je potrebno da tako Üto uradi. Sam pomenuti predsjedavajuSi dr×avnog PredsjedniÜtva jednom ka×e da te istenovine Þita ponekad, a drugi put opet ka×e da ih Þita od koricado korica, no kada analizira pisanje naÜeg sagovornika, stiÞe seutisak da je taÞnija ova druga tvrdnja.Jednostavno, svi u Sarajevu i Üire u BiH, koji dr×e do sebe ili×ele da drugi misle tako, Þitaju magazin "Dani" - glasi reklamaza ove novine, ali i stvarno stanje je zaista tako. No, glavnii odgovorni urednik ovih novina, Senad PeSanin, ka×e da su ipakuspjeli da pomire interesovanja ljudi iz onih slojeva koji sezovu "decision makersi" i Üirokog sloja ÞitalaÜtva. "Dani" suinaÞe magazin koji je nastavio tradiciju omladinskihbosanskohercegovaÞkih novina "NaÜi dani" i poÞeo je izlaziti 1991.Danas, nakon niza promjena svog oblika i dugotrajnog karakteramjeseÞnika, novine izlaze petnaestodnevno. Kvalitet svojih novinaPeSanin smatra direktno proporcionalnim broju kvalitetnihnovinara koji piÜu za njih, a onda dodaje da okuplja gotovo svenajbolje novinare u njima, da ima visoko kvalitetni uredniÞki tim i joÜ kvalitetniji tim autora i intelektualaca, kao stalnihsaradnika. Za razliku od drugih novina ove vrste, u "Danimaönema velikog tima struÞnih savjetnika o raznim oblastima. Senad PeSanin je, inaÞe, Sand×aklija, ne pretjerano omiljenakategorija u Sarajevu, ali je dostigao taj rejting da ga svismatraju znaÞajnim i "voljeli nas ili ne" - svi nas Þitaju, ka×e.Uz ovaj primarni posao, redovno sarauje sa RFI, BBC, GlasAmerike, èvedskim nacionalnim radijem, berlinskim radijem i samnogo stranih medija i to, kako sam ka×e, samo u "funkcijizaraivanja novca". Za svoje novine (uz uredniÞku, on u Danima ima i vlasniÞkufunkciju) ka×e da nisu profitabilne iako bi, smatra, na njegovommjestu neko drugi, sa veSim osjeSajem za biznis, sigurno napravioveliki posao od toga. Za njega je to novinarski izazov i smatra velikim profesionalnim uspjehom to Üto nikome neduguje honorar, Üto njegovi novinari imaju redovne i relativnodobre plate, Üto imaju obezbijeeno socijalno, penziono izdravstveno osiguranje, te Üto uspijeva svojim novinarimaomoguSiti da na eventualna slu×bena putovanja mogu otiSi, recimo komotno - dakle sa dnevnicama. Proteklog vikenda Udru×enje novinara BiH je njegove novine proglasilo drugim na listi printanih medija u BiH, ali on je odbio primiti to priznanje, jer dolazi iz tog udru×enja. Za Þitaoce Borbe pojaÜnjava da smatra kako je to jedno od udru×enja u kategoriji onih kakvim u Srbiji predsjedava Milorad Komrakov.Da li su tvoje novine zaista nezavisne, s obzirom da te nerijetkooptu×uju da si DelimustafiSev Þovjek (predratni ministarunutraÜnjih poslova R BiH, u Þijem je kabinetu PeSanin bioportparol - nakon pokretanja novina u ovoj formi govorilo se daje finansijska osnova novac tog Þovjeka ili Þak samog MUP-a), dasi na platnom spisku Federalnog MUP-a, da su tvoje novine bile boÜnjaÞke, pa da sada revidiraÜ, da si u funkciji vl8> 9> |> > ? ?? ? |? @ T@ û@ i@ A hA |A ·A 5B qB CB ¡B ÙB C C SC ôC ¦C !D iD öD òD ÍD #D #D žD ÷D 2E tE ©E F IF ôF øF £F +F G WG · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! -WG ùG ËG H LH îH |H I @I CI ¢I °I 4J zJ ÀJ ¸J 7K xK #K ÝK ¾K ¶K žK 0L RL SL ÿL ÎL ÝL ¯L )M 5M 6M {M +M N ON ùN ÌN .O /O 0O oO »O ¯O +P · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! -+PP qP rP ¡P ÛP )Q kQ ØQ +Q R WR æR +R ¤R S KS LS èS -S T (T )T fT öT òT -T U FU êU +U U =V mV nV »V +V ãV ýV ÝV *W kW cW cW +W X · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! - X ?X |X }X +X ²X Y Y XY öY ÈY Z LZ ÄZ |Z [ [ [ Z[ [[ ö[ i[ \ O\ Ä\ +\ ] G] à] ã] ^ E^ é^ â^ -^ D E c ã B C+ a Ea · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! -Ea ca ãa Þa Úa %b &b bb ûb ùb Îb Ôb Òb !c cc óc +c -c d Nd Äd Zd zd Sd $e fe ¿e õe &f Df Ef Cf |f g Dg ég -g +g ¤g h Kh èh +h ²h :i zi · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! -zi Ái Ûi ,j jj Cj Ej ßj k k Ik ~k +k l ?l @l âl |l m 2m 3m xm Ám ¾m (n )n in ón ún ¦n o So Äo -o +o Ìo Ýo ¯o ´o · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! · +! & K @± Normal a c " A@ í " Default Paragraph Font ´l p ! Ý Þ !# Ø/ 8; CF èP GZ -d ´l ? : = E = A > p 9 Ë # #* ã4 8> WG +P X Ea zi ´o : ; < = > ? @ A B C D E Ò dp A:\senadint.txt.dot dp A:\senadint.txt.dot dp A:\senadint.txt.dot dp A:\senadint.txt.dot dp A:\senadint.txt.dot dp A:\senadint.txt.dot dp A:\senadint.txt.dot dp A:\senadint.txt.dot dp A:\SENADI~1.DOT dp C:\ex\SENADI~1.dot @HP DeskJet 320 Printer LPT1: DESKJETC HP DeskJet 320 Printer HP DeskJet 320 Printer ö ( ûC , , A ^ Ü | © Í | Î | Í HP DeskJet 320 Printer ö ( ûC , , A ^ Ü | © Í | Î | Í C ¯l ´l 0 0 ¯o J É Times New Roman É Symbol &É Arial É ¯ Times New Roman CE " 0 ê dj h R;%cØ;%c : - ÊY - â + $ dp dp ¿ x [ @ , ¾ Ì + É ï o C ¸ È ¤ ú Ä T O 8 " ° # - + # ò k U 0 á Ü y W P 7 # + ã ¥ ó x s ³ ¸ - ¥ ò y t X : 0 ž ß | ë { f L B 7 * Uïýâý VW9&ö w ÜÈ: 3 ïF HëF³ÃF· ÙCïà F³Ö+-Dj°ï ìFPVÜ/ É â j ìFP v v Ü#n
