MEDIJSKA PAPAZJANIJA

Srpski vaskrs JRT

AIM, BEOGRAD, 6. 5. 1998.

Kraj aprila 1998. u SR Jugoslaviji obelezilo je nekoliko vrucih i jedan podgrejan medijski dogadjaj. Istorijsko "ne" stranom uplitanju u sve zgusnutija kosovska zbivanja, obelezavanje seste godisnjice donosenja "Zabljackog ustava" kojim je konstituisana federacija Srbije i Crne Gore bez Mila DJukanovica, predsednika manjeg od "dva oka u glavi" i, najzad, nenajavljen pocetak emitovanja televizijskog programa sa zastitnim znakom Radio-televizija Jugoslavije (RTJ).

Bas na dan saveznog jubileja, 27. aprila, upravo posto je zakljucen sluzbeni prijem na koji nisu pozvani predsednik Crne Gore Milo DJukanovic i predsednik crnogorske skupstine Svetozar Marovic, u 20:00 sati na Drugom kanalu Radio-televizije Srbije pocelo je emitovanje programa RTJ. Pred kamerama je savezni sekretar za informisanje, Goran Matic, objasnio kako taj pocetak predstavlja ostvarenje stare ideje da jugoslovenska vlada "dobije" medij cijim posredstvom ce gradjanstvo izvorno obavestavati o svom radu stavovima, istovremeno komunicirajuci i sa sirim, evropskim svetskim medijskim prostorom koji je spram Jugoslavije takav kakav je. Nije bilo novinarskog pitanja pa, prema tome, ni odgovora - da li postojece televizijske stanice, prvenstveno "drzavni" RTS i RTCG, ne ispunjavaju ocekivanja savezne vlade, kad se odlucila da pokrene sopstveni tv-program.

Dva dana kasnije crnogorski sekretar za informisanje Bozidar Jaredic izjavio je svoje nerazumevanje postupka "da se pokrece novo savezno glasilo a da Crna Gora u njegovom pripremanju nije imala nikakvog udjela ni uticaja", dodajuci kako Crna Gora nije spremna da se u njegov rad ukljucuje, niti preuzima program. U prvih nedelju dana emitovanja, RTJ nije pokazao nista narocito: poprilicno nemuste cinovnike saveznih organa kao goste u studiju, razgovore sa mladim i uspesnim umetnicima, prenose tekucih sportskih zbivanja i dve zanrovski sasvim razlicite emisije, povezane cini se zajednickom "programskom osnovom".

POZNATA PRICA

Prvog dana programa, na Dan drzavnosti SRJ, emitovana je poprilicno duga - nije jasno da li dokumentarna, da li komentatorska ili obrazovna, a svakako prigodna emisija o godinama postojanja SRJ i, dakako, svim nevoljama kroz koje je pomenuta tvorevina prosla. Nekoliko dana kasnije prikazana je jedna takodje prigodna, ovog puta sprotska emisija, posvecena 33. Evropskom prvenstvu u karateu, koje se od 7. do 10. maja odrzava u Beogradu. Ono sto povezuje dve emisije jeste selektivno pamcenje njihovih autora i, moze se pretpostaviti, urednika i tvoraca programa RTJ. U prvoj emisiji, Savezna republika Jugoslavija uspela je uprkos svemu i svima u ostvarivanju svega sto su njeni tvorci hteli, a da nije receno sta je to, kao sto ni cena koju su platili i jos placaju gradjani SRJ nije kvalifikovana nikako drugacije nego kao cena ponosa, istorijskih i tome podobnih opredeljenja "naroda". Autori one sportske emisije su na slican nacin "zaboravili" da je Beograd pre tacno 20 godina vec bio domacin jednog evropskog karate sampionata (odrzanog u istoj dvorani u kojoj i predstojece), kao i to da se navrsava 35 godina od osnivanja prvih karate klubova u Jugoslaviji (i to u Beogradu, a ne sadasnjem bivsejugoslovenskom "inostranstvu"). Pozeljna proslost je u oba slucaja svedena na necije uverenje da istorija pocinje juce, a sva postignuca kakva god ona bila, od malopre.

U tom smislu, pocetak RTJ sasvim je u skladu sa objasnjenjem Mirjane Markovic, lidera Jugoslovenske levice saopstenom na izbornoj konferenciji u Novom Sadu pred predstojeci prvi kongres da JUL "putuje kroz Srbiju i Crnu Goru, podsecajuci na nedavnu proslost, objasnjavajuci sadasnjost, brinuci za buducnost". JUL nije slucajno pomenut, jer je portparol crnogorske sekcije levice, Dragan Becirovic odbijanje emitovanja programa RTJ za tamosnje medije kvalifikovao kao "ne samo neobjektivni, destruktivni, vulgarni, sukobljeni sa istinom, moralnim i lijepim, vec su iskljucivo u sluzbi zainteresovanih za destabilizaciju i raspad SRJ", nego i kao demonstraciju crnogorskog separatizama i izolacije od jugoslovenskog medijskog prostora. Potom je Bozidar Jaredic izjavio kako RTJ cine "tri clana JUL-a i jos dva iz uzeg kabineta Mire Markovic", a direktor RTV CG Goran Rakocevic ocenio da je "nova, takozvana Radio-televizija Jugoslavije" tek drugo ime za "medijsku Bastilju iz Takovske 10, formirana na ideju Mire Markovic u svrhu predizborbog podrzavanja dedinjskog mezimceta u Crnoj Gori".

VRSIOCI DUZNOSTI:

Osim jakih reci, za sada je izvesno samo da je Jovan Ristic, pomocnik generalnog direktora RTS, vrsilac duznosti glavnog i odgovornog urednika Radio-televizije Jugoslavije. Beogradska "Politika" je 3. maja objavila intervju sa iskusnim reziserom, iz koga je javnost saznala da je RTJ eksperimentalni program koji ce se u naredna dva meseca emitovati na zakupljenom Drugom kanalu RTS i "ocekujemo u najskorije vreme da cemo dobiti ne samo frekvenciju vec i kanale koji ce biti samostalni i emitovace se preko satelita sa pomocnim predajnicima na zemlji". Prema njegovom objasnjenju, RTJ je proizvod dogovora "na nivou TV stanica" a zapeo je "jer rukovodstvo TV CG smatra da nije od pocetka upuceno u stvaranje i programski razvoj ove stanice". RTJ su podrzali i saradnju potpisali, po Jovanu Risticu, "Art kanal", "Studio B", TV "Politika", "Pink", Srpska radio- televizija, Nezavisna TV Banja Luka i, dakako, RTS. Projekat su - prema "Politici" - pokrenuli vlada SRJ i Savezni sekretarijat za informisanje.

Podpredsednik Vojin Djukanovic osporio je ucesce savezne i crnogorske vlade u osnivanju nove televizije. Iza projekta Radio- televizije Jugoslavije stoji, po njemu, firma JRT a.d. Njeno sediste je u Beogradu, na Trgu Nikole Pasica (bivsi Trg Marksa i Engelsa) broj 11, u zgradi bivseg Muzeja revolucije (sada Muzeja genocida) i mnogih drugih institucija. Direktor JRT a.d. pravnog naslednika firme "Telsat" d.d. i "Yutel" kanala - je Spasoje Grdinic, a predsednik Upravnog odbora navodno Ljubisa Ristic, reziser, osnivac KPGT, visoki funkcioner JUL-a i savezne skupstine SRJ. Za sada je ocigledno samo da vezu izmedju savezne vlade i RTJ predstavlja sekretar za informisanje Goran Matic koji je, po izjavi Bozidara Jaredica, ovome objasnio kako je vecinski vlasnik RTJ, Grdinicev JRT a.d., saveznoj vladi ustupio deo svojih akcija. I to, slucajno valjda, deset dana pred pocetak emitovanja programa. Iz pomenutih detalja beogradska carsija izvukla je, uz mnoge druge, i "pouzdanu informaciju" da je na ime pocetka projekta RTJ sa saveznog nivoa odobreno sest miliona dinara.

Ljudi unutar RTJ kojih je svega nekolicina, za sada tvrde da su ulozena sredstva desetak puta manja, 20 sest stotina hiljada dinara za dva meseca eksperimentalnog rada. Navodno, Spasoje Grdinic se u celom poduhvatu pojavljuje samo kao "cuvar pecata" a ne i cuvar opreme nekadasnjeg "Yutel"-a Ante Markovica, odnosno ondasnje JNA, koja je bila vlasnik mobilnih studija i komunikacijske tehnike ustupljene "Yutel"-u pred pocetak raspada SFRJ. Isti "unutrasnji" izvor iz RTJ tvrdi da je tehnika dobijena na pozajmicu od dve televizijske kuce i jednog privatnog preduzeca, kanal za emitovanje ustupila je ili, po Jovanu Risticu, iznajmila RTS, a novinarsku i tehnicku ekipu cine profesionalci iz tv-stanica koje su podrzale pokretanje RTJ.

JAVNO, PRIVATNO I "NASSE":

U istoj meri (ne)pouzdani izvori tvrde da je Radio-televizija Jugoslavije, koju su u proteklih godinu dana javno pominjali i Ljubisa Ristic i Goran Matic, sada pokrenuta kako bi "eksperimentalno" uticala na jugoslovensko javno mnjenje pred parlamentarne izbore u Crnoj Gori, cijeg je predsednika Mila DJukanovica i "njegovu vlast" koordinator JUL-a za Vojvodinu Zivko Sokolovacki javno okvalifikovao uz "albanske teroriste" na Kosovu i autonomase u Vojvodini kao pomagace onih snaga svetske zajednice ciji je cilj razbijanje i ove Jugoslavije. Kao drugi razlog za ocigledno nedovoljno pripremljen start RTJ pominje se to sto za nedelju dana istice savezni konkurs za dodelu radio i televizijskih frekvencija.

Ciji god bio, RTJ uz pomenutu JRT i "Yutel" istoriju, moze da se pojavi i kao "naslednik" 12. vhs kanala, u onoj Jugoslaviji "vojnog" odnosno rezervnog kanala kojim je raspolagala SFRJ, privremeno ustupljenog "Yutelu", potom "Telekomu" brace Karic koja su se, narocito u vreme izbora 1996. i 1997, pokazala nedovoljno pouzdanim sa stanovista srpskih vlasti. Na taj nacin bi jos jedan frekventni prostor za koji je konkurisalo nekoliko desetina lokalnih radio i tv-stanica u SR Jugoslaviji (veci deo organizovan u ANEM, Asocijaciju nezavisnih elektronskih medija na cijem je celu beogradski radio B-92) bio zatvoren sa jakim razlozima visih "drzavnih" potreba.

Cinjenica da je clan Upravnog odbora RTJ i savezni ministar za telekomunikacije Dojcilo Radojevic je neosporno jak argument u prilog pomenutom tumacenju eksperimentalne funkcije RTJ ali, isto tako, i jak razlog za zabrinutost nezavisnih elektronskih medija. U svakom slucaju, prva faza RTJ okoncace se s pocetkom svetskog prvenstva u fudbalu, da bi bar tako je planirano, a videce se kako ce biti emitovanje programa bilo nastavljeno u septembru, satelitski, kablovski i posredstvom klasicnih zemaljskih predajnika. Na koji nacin ce RTJ uci u saveznu budzetku semu sasvim je neizvesno; bez toga ona nije nista vise od privatnog projekta, na bilo kojoj funkciji i u bilo kojoj partiji da su njeni tvorci. Osim ako zaista nije rec o organizaciji koja se prema drzavi ponasa kao privatnom posedu, po sopstvenom ovlascenju.

Aleksandar Ciric (AIM)