NESTALA LICA I NA KOSOVU
Tragicni dogadjaji koji u centralnom delu Kosova, a poslednjih dana i u Zapadnom, koji obuhvata i sela djakovicke i decanske opstine, traju gotovo dva meseca bez prekida, osim zrtava kojih vec ima preko stotinu, vise desetina ranjenih, i brojnih porodica koje su ostale bez krova nad glavom, ovdasnja javnost i albanska ali i srpska suocavaju se sa "nestankom" clanova svojih porodica. Za dobar broj ima podataka da se tretiraju kao taoci, ali ima i onih ciji se trag potpuno gubi.
Samo tokom oruzanih incidenta pocetkom marta meseca u regionu Drenice politicke, ali i humanitarne organizacije koje su stacionirane uglavnom u glavnom gradu Kosova, beleze nestanak "najmanje" 17 osoba, od kojih je cak 14 iz srbickog sela Prekaze. 13 osoba je iz brojne porodice Jasari (po tvrdnjama pristinskog Odbora za zastitu ljudskih prava u okrsaju sa policijom najmanje 27 osoba iz ove porodice je izgubilo zivote). Dve, brat i sestra su iz sela Trstenik i jedna osoba je iz sela Tusile, koje se takodje nalazi u opstini Srbica i koji je prema izvoru Odbora, koji kao nevladina organizacija funkcionise u svim delovima Kosova, "kidnapovan od strane srpskih snaga u blizini svog sela". Po ovoj evidenciji, cak je osam zena, a 10 njih je ispod 30 godina starosti.
Najkontroverzniji slucaj je onaj sestoclane porodice Sadika Jasarija, iz Donjeg Prekaza i dva njihova rodjaka, za koje se sumnja da su oni tokom "napada" na njihovu kucu ostali u podrumu, pre nego sto je ona sravnjena sa zemljim i spaljena. U Odboru za zastitu ljudskih prava i sloboda u Srbici trvde da je bilo pokusaja da odu do mesta oruzanog incidenta kako bi prikupili podatke, ali da im to nije dozvoljeno od strane policije. Potpredsednik ovog Odbora Adem Meta je istakao da se ni sada ne dozvoljava "da se bilo ko priblizi tom mestu".
Oko ovog slucaja, zainteresovani su bili i radnici u Medjunarodnom Crvenom krstu sa sedistem u Pristini, koji su pokusali da pronadju tela, vrseci i sami fizicke poslove, oko razrusene kuce, ali bez nekog uspeha. Adem Meta tvrdi da njima "policija nije dozvolila bilo kakvu pomoc od drugih lica kako bi gradjevinski metrerijal razrusene kuce odstranili". Ovaj isti izvor iznosi sumnju da je policija, posto se skoro dva meseca nista nezna o clanovima ove porodice, pronasla tela i "odnela sa tog mesta, kako bi izbrisala tragove".
U Srbici se jos uvek prica o slucaju Smaili Jasarija koji je kako se istice "poslednji put vidjen u dvoristu Fabrike municije na periferiji ovog gradica - "sav u krvi od tortura". Izvesni Idriz Idrizi, takodje iz sela Donje Prekaze nestao je 23. januara, preciznije dan nakon prvog okrsaja kod imanja Adema Jasarija, kada su dve devojke ove prodice bile ranjene. I on je na dan nestanka poslednji put vidjen u blizini ove fabrike, za koju medju albanskom populacijom, posebno u regionu Srbice vlada uverenje da je "pretvorena u mesto koncentrisanja raznih srpskih oruzanih snaga, odakle se planiraju napadi na albanska sela".
Pitanje nestalih lica, uprkos nastojanjima humanitarnih organizacija, kojima su na neki nacin "vezane ruke", sto zbog nemogucnosti da odu u krizni region na "sugestiju" aktuelnih vlasti, sto zbog neprijatnosti na koje su naisli ukoliko su se nasle na teritoriji gde se nalaze mestani ili pripadnici naoruzanih grupa kosovskih Albanaca (OVK), izgleda da ce jos dugo ostati otvoreni problem. One iskazuju svoju nemoc i zbog, kao njeno osoblje kaze, "veoma ogranicenog mandata". Na pitanja o preciznijim informacijama sa terena i njihovoj delatnosti one upucuju na njihove urede u Beogradu, a tamo se tvrdi da podacima o nestalima u drenickom regionu uopste ne raspolazu. U tom kontekstu i Visoki komesar za izbeglice pri OUN Sadako Ogata, tokom visecasovne posete Kosovu, u vezi sa nestalima je kratko izjavila: "Neznamo nista".
Sirenjem eskalacije nasilja na Kosovu i na opstine Decani i Djakovica, broj nestalih je povecan. Pored Albanaca ima i pripadnika srpske i crnogorske nacionalnosti. Neki srpski izvori prenose da se radi o jos deset, (neki kazu 11) lica, koji se nalaze u zatocenistvu one "druge strane", posto su pre neki dan na istom mestu gde su i oteti pustena braca Mikic (Igor, Slobodan i Vladan) iz Kline. Njih je po saopstenju Medija centra sa sedistem u Pristini "kidnapovala naoruzana grupa Albanaca 26. aprila, a oslobodjeni su 30 aprila". Po ovom istom izvoru, od 22. aprila na podrucju Kosova oteto je 11 pripadnika srpske i crnogorske nacionalnosti i pozivajuci se na opstinske vlasti u Decanima dodaje da su dvojica - Slobodan Radosevic i Milos Radunovic iz sela Dasinovac "ubijeni, te da su njihova tela pronadjena pored puta na ulazu u to selo". Isti izvor navodi da se Radoseviceva supruga nalazi u Dasinovcu, u svojoj kuci kao talac, kao i bracni par Vlahovic iz sela Donji Ratis, a da je "sudbina ostalih otetih jos uvek neizvesna", preneo je Medija centra, ciji je osnivac Udruzenje novinara Srbije. No, informacije Srpskog pokreta otpora, na cijem je celu Momcilo Trajkovic delimicno potvrdjuju prethodne. Neki beogradski dnevni listovi su na svojim stranicama doneli kraci tekst u kojem se kaze da je delegacija ove partije obisla Prizren, Djakovicu, Decane i Klinu i da su od grupe gradjana srpske nacionalnosti saznali da se u "zarobljenistvu drze jos sedam staraca i starica kao taoci u okolini sela Glodjane i da niko nije preduzeo ozbiljnije akcije za njihovo oslobadjanje". Gradjani su, kaze se dalje u istoj informaciji demantovali vest o ubistvu pomenutog Slobodana Radosevevica iz okoline Decana i "potvrdili da su pored njega i Milosa Radunovica u zatocenistvu i Vlahovic Milovan, Vlahovic Milka, Radunovic Mika, Vujovic Dara i Vujosevic Vukosana.
Sporan je i "nestanak" dr. Hafir Salje, humanitarnog aktiviste iz opstine Glogovaa, koji je pre vise od desetak dana uhapsen od strane policijskih snaga. Posle hasenja, njemu se gubi svaki trag, iako policija ne negira da je uhapsen i to sa jos dvojicom koja su ubrzo pustena. Za ovaj slucaj bio je zainteresovan i Fond za humanitarno pravo, koji je zatrazio objasnjenje i od strane Ministarstva pravde, ali do sada nije dobijen nikakav odgovor...
AIM Pristina Arbnora BERISHA