KAKO SE POSTAJE INTELEKTUALNI ANTIPIRAT?

Sofia May 6, 1998

AIM Sofija, 05.05.1998

Kako se intelektualbi pirat broj 1 u svetu moze pretvoriti u najvecem antipiratu, to su u praksi dokazale bugarske vlasti. Bugarska koja je poznata kao najveci proizvodjac piratskih kompakt

  • diskova u svetu, uspela je da ogranici njihovu proizvodnju skoro do nule i da uvede red i postovanje itelektualne svojine.

Priznanje da je doslo do promene odnosa bugarskih vlasti prema intelektualnim piratima ucinio je sef odelenja za zastitu intelektualne svojine Medjunarodne federacije diskografske indutsrije (IFPI) Jan Grant. On je posetio proizvodne linije firmi DZU u Staroj Zagori i "Unison" u Betovgradi i ostao impresioniran merama drzavnih organa za ogranicavanje audio piraterije. Prema njemu Bugarska je jedina zemlja u kojoj policija dadonocno kontrolise proizvodni proces CD-a i nadgleda firme koje nemaju licence. "Sve sto sam video bilo je veoma dobro, tako da se slobodno moze ocekivati da ce IFPI pozitivno docekati moje komentare", izjavio je Grant.

Zasto je doslo do drasticne mere da policajci iz antiteroristickog odreda Ministarstva ubutrasnjih poslova dadonocno nadgledaju proizvodne linije? Bugarska je dugo godina bila jedan od najvecih proizvodjaca piratskih CD-a sa snimljenom muzikom. Za to su postojali svi neophodni uslovi - kvalitetne proizvodne trake i odsustvo kontrole od strane drzavnih organa. Zemlja je imala na raspolaganju jedne od najsavremenijih kapaciteta za proizvodnju CD-a u zavodima DZU. Pre pada komunistickog rezima oni su izgradjeni da bi proizvodili produkciju zapadnog kvaliteta za istocnoevropsko trziste. Rusenje Berlinskog zida i otvaranje trzista u Zapadnoj Evropi zatekli su rukovodstvo DZU nespremnim. Trazeci nacine da se potpunije iskoriste kapaciteti, ono se odlucilo na proizvodnju piratskih CD-a. Pokazalo se da je problem povrede intelektualne svojine mnogo ozbilniji nego sto se pretpostavlja posto bugarskim audiopiratima nije bilo dovoljno samo domace trziste nego su preplavili i celu Evropu i SAD. 1996. godine americke carinske sluzbe zaplenile su 10.000 CD-a sa snimcima Maraje Keri u Denveru, 1997. g. na jednom holandskom aerodromu zaplenjeni su piratski diskovi "Motorheda", "Pink Flojda", "Rolng Stonsa", Hulija Iglesijasa. Iste godine poljska policija zaplenila je CD sa snimcima Krisa Rie i Vanese Mat, a na aerodromu "Getvik" u Londonu zapljenjeni su snimci "Bi Dzisa" i Dzordza Majkla. U Grckoj su zaplenjeni CD Nat King Kola, "Roling Stonsa", "Spajs girlsa" i sl.

Sistematsko krsenje pravila postovanja intelektualne svojine nateralo je svet da postavlja to pitanje medju prioritetnima prilikom svakog razgovora o pristupanju Bugarske evropskim i svetskim strukturama. Diskografske asocijacije u Evropi i SAD su vise puta alarmirale da se ne postuje zakon o tastiti intelektualne svojine. "U Paragvaju i Bugarskoj odgovarajuce vlade nisu sprovele odgovarajuce zakonske reforme da bi se intelektualna piraterija stavila pod kontrolu. U eri globalnih komunikacija i ekonomske povezanosti vise ne mozemo da tolerisemo ovakvo bezakonje, izjavio je pre izvesnog vremena izvrsni potpredsednik Americke asocijacije tonske industrije (RIAA) Nijl Trkevic. Organizacija je zatrazila preduzimanje najstrozih mera protiv pirata u Bugarskoj i drugim zemljama koje potvrdjuju medjunarodne konvencije o autorskom pravu. U Bugarskoj je problem resen kao sto je u Kini, gde je takodje postojao vec duze vreme. Tamo su vlasti pre izvesnog vremena blokirale 50 proizvodnih traka i osudile odgovorna lica. U Bugarskoj su organi reda takodje zatvorili poznate proizvodne trake piratskih CD. Pre nedelju dana izrecene su prve presude za povredu intelektualne svojine. Na osudjenickoj klupi nasla su se trojica plasera piratskih CD. Aleksandar Rogacev dobio je dvogodisnju uslovnu presudu sa petogodisnjim probnim rokom. 1997. g. on je kupio 9.000 kompakt siskova, iznajmio dvojicu radnika da ih pakuju sa omotom i zatim ih prodavao u svojim prodavnicama u srnomrskom odmaralistu Nesebru. Trojici je sudjeno u skladu sa clanom 172.a Krivicnog zakona o povredi intelektualne svojine. Pomocnici Rogaceva dobili su po jednu godinu uslovno sa trogodisnjim probnim rokom. Trojica treba da plate i novcanu kaznu od 500.000 leva (500 DM). Kompakt diskovi su oduzeti u korist drzave.

I sefovima najjace bugarske kompanije "Multigrup" preti sudjenje. Nacionalna sluzba bezbednosti koja je pod kapom MUP-a tvrdila da je "Multigrup" izvozio tonama CD u RUsiji avionima "Gasproma". "Multigrup" ima modernu proizvodnu traku DZU-u preko svoje firme "Interkom", tvrde ljudi ministra unutrasnjih poslova Bogomila Doneva. Privatizacioni fond kompanije "Multigrupelit" kupio je 31,5% starozagorskog preduzeca i koristi kapacitete za svoju proizvodnu traku. Prosle godine su prilikom rutinske provere antiteroristi pronasli u DZU-u 434 piratska CD firme "Interkom" bez takozvanog CID-koda po kome se legalna proizvodnja razlikuje od piratske.

"Razmotricemo slucaj u Rusiji sa njihovim tajnim sluzbama", izjavio je ministar Bonev. Sef "Multigrupa" Ilija Pavlov je sa svoje strane izjavio da su ove tvrdnje lisene svakog osnova. "Niti se mi, niti se "Gasprom" bavimo piraterijom. Ne postoje nikakvi dokazi u tom smislu", naglasio je Pavlov.

Odsustvo adekvatnih akcija od strane drzavnih ljudi u DZU jedan je od razloga za smenu jednog dela rukovodstva MUP-a. Jedan od sekretara MUP-a koji je smenjen, general Ljuckan Ljuckanov bio je 6 meseci u Odboru direktora DZU. Kasnije je napustio, verovatno zbog odsustva ozbiljnih mera protiv piratske proizvodnje. S druge strane, njegova je zasluga za iznalazenje dokaza da "Multigrup" preko svoje firme "Interkom" proizvodi piratske CD.

Sledeci korak drzavnih organa je izdavanje licenci firmama koje ce se baviti legalnom proizvodnjom CD-a. Vicepremijer Aleksandar Boskov urucio je prve licence firmama DZU i SMC. Medjutim, to da je starozagorska firma dobila licencu naljutilo je predstavnike IFPI-ja koji su odmah reagovali pismom misiji Bugarske pri EU. U njemu rukovodstvo IFPI preporucuje da se ne izdaju licence DZU i "UNisonu" dok u potpunosti ne bude utvrdjeno sve oko njihove ilegalne proizvodnje. "Sa velikim razocarenjem smo saznali da je ministar industrije Boskov vec izdao licencu DZU", kaze se u pismu sa potpisom sefa IFPI Nikolasa Garneta. On izrazava sumnju da ukoliko DZU nastavi da proizvodi, tako ce se kompromitovati sve dosadasnje akcije protiv proizvodjaca piratskih CD-a. Odavde pa nadalje na vladi je da ne popusti posle zabelezenog ozbiljnog napretka u borbi sa piraterijom.

AIM Sofija

GEORGI KOSTADINOV