PREGLED STAMPE (20.4. do 27.4.1998.)

STAMPA U BEOGRADU

BLIC, 20.4.1998.

Tomislav Nikolic, potpredsednik Vlade Srbije

BOLJE SANKCIJE, NEGO KOSOVO

Predstavnici Vlade izlozice 28. aprila u Pristini Nacrt zakona o lokalnoj samoupravi, izjavio je potpredsednik Vlade Srbije Tomislav Nikolic.

• To je jedan od prvih zakona kojim krecemo u resavanje statusa Srba i albanske nacionalne manjine na Kosovu i Metohiji. Mi uredjujemo drzavu prema Ustavu i zakonu ove zemlje i pozivamo Ibrahima Rugovu da se prikljuci tom poslu. Ako nas odbije, kao sto je to u cetvrtak ucinio po 11 put, trazeci da se pregovara van nase zemlje, neka se onda suoci sa uredjenom situacijom, rekao je Nikolic.

• Nas ne zanima sta izjavljuje Ibrahim Rugova. Kad god se bude pojavio - a mi cemo u Pristini redovno raditi a ne njega cekati - on ce biti prihvacen kao sagovornik. Ako ne ucestvuje, to nas nece ometati da donosimo zakone kojima cemo situaciju na Kosovu i Metohiji potpuno urediti. Mislim da je veoma realna bojazan da - bez obzira na sve sto mi radimo - budu uvdene sankcije... ako je uslov - sankcije ili Kosovo i Metohija, ja sam za sankcije, rekao je potpredsednik Vlade.

M.S.

DNEVNI TELEGRAF, 22.4.1998.

Na podrucju decanske i djakovicke opstine teroristi mobilisali i naoruzali vise hiljada osoba

5.000 ALBANACA POBEGLO IZ DjAKOVICE - NECE U OVK

Pripadnici albanske teroristicke OVK, koji su na podrucju decanske i djakovicke opstine mobilisali i naoruzali vise hiljada Albanaca, pored svakodnevnih oruzanih napada na Srbe i Crnogorce i pripadnike policije, veoma vesto sprovede i metode psiholoskog rata, saznaje DT u djakovickom MUP. Teroristi preko svojih "jataka" u gradskim sredinama vec nekoliko dana najavljuju da ce iz okolnih sela krenuti u masovan pohod na osvajanje Djakovice i Decana. Zbog takvih pretecih glasina, kako saznaje DT, veci deo srpskog i crnogorskog stanovnistva iz Djakovice je proteklih dana napustilo Kosovo i Metohiju. Iz Djakovice je pobeglo i oko 5.000 Albanaca koji nisu hteli da se odazovu pozivu OVK...

S.V.

POLITIKA, 22.4.1998.

Predsednik Narodne Skupstine Srbije na tribini SPS na Vracaru

TOMIC: REFERENDUM OD IZUZETNOG DRZAVNOG I NACIONALNOG ZNACAJA

... Tomic je ukazao da, ako su necija ljudska prava ugrozena, onda su to prava Srba i Crnogoraca sa Kosmeta, kao i onih Albanaca koji zele da zive u Srbiji, cija prava ugrozavaju separatisticki albanski lideri i njihove ekstremne teroristicke bande. Objasnjavajuci o cemu se onda na Kosmetu radi, Tomic je ocenio da je "na Kosmetu problem par ekselans - rasizam, odnosno aparthejd", ilustrujuci to primerom nedavnih jednonacionalnih ilegalnih izbora u organizaciji siptarskih separatista.

NIN, 23.4.1998.

Referendum

SINOVI NEBA I SINOVI ORLA

Kakakv je to referendum kad se rezultat unapred zna i kad se sugerise samo jedan odgovor - istorijsko "ne" tudjinu? Odgovor glasi - nikakav

Nije bilo nikakve sumnje, posle Milosevicevog okretanja Seselju i uvodjenju radikala u vladu Srbije, da ce jugoslovenski predsednik, alfa i omega nase zvanicne politike, baciti "svetskim mocnicima" rukavicu u lice i pozvati na dvoboj. Povodom Kosova. Naravno da ce taj dvoboj (ako, ne daj boze, do njega dodje), odvijati preko njihovih predstavnika. Ratovace i ginuce najmladji, i to ne svi...

Tako ce se, ponovo, kao nedavno u Hrvatskoj i Bosni, dobrovoljni davaoci tudje krvi proslaviti junastvom, a Srbiji se moze desiti da, zbog politickih neznalica, izgubi Kosovo...

... Nama mora da bude vazan samo jedna odgovor: mogu li Milosevic i Rugova tesku situaciju na Kosovu i Metohiji da rese mirno, bez pucanja i zrtava? Taj bi odgvor mogao da bude potvrdan, pod uslovom da su Milosevic i Rugova ozbiljni ljudi, da iza njih stoji ozbiljno i zrelo javno mnjenje, a ne histericni nacionalisticki korpus koji o vratu nosi torbak zla i vrecu pakosti. I balkanske gluposti.

Naravno, ako je nacionalisticki korpus u vecini (a svakako da jeste, i na jednoj i na drugoj strani), a poznato je da se narod ne moze promeniti, sta onda preostaje? Odgovor je jasan. I jedna i druga strana morale bi, onda, da promene politicare koji ih vode u rat i istrebljenje. Opsta se beda podrazumeva.

Poznato je da ni Srbi ni kosovski Siptari nemaju izgradjeno demokratsko politicko javno mnjenje i oni se zanose kako vetar duva i vodja svira. Pre ce i jedni i drugi izginuti, nego sto ce ustati protiv losih vodja. To je nama, a i njima, od pradedova. Mi smo sinovi neba, oni sinovi orlova. Ali, kad je vec tako, a jeste (zasto je tako, posebna je prica i ona uvek pocinje od istorijskih i drustvenih zakonitosti i proteze se sve do verske iskljucivosti i jednih i drugih), onda bi na scenu morali da izadju Milosevic i Rugova i da svojim vernicima kazu sta se moze, sta se mora, a sta ne moze i sta se ne sme. Od politicara, koji to i nisu u modernom smislu reci, nego su politicki demijurzi naroda koji u svemu kaska za Evropom, bas se to i ocekuje. Njih ce raja poslusati, jer su demijurzi. Zato njih dvojica u ovom trenutku ne smeju da se igraju vatrom. Oni ce biti zasluzni za mir, ili krivi za rat...

VREME, 25.4.1998.

Srbija - Kosovo - Albanija

IGRE BEZ GRANICA

Ucestali pogranicni incidenti na Kosovu ukazuju da se ocekuje vruce leto. Pobunjenici infiltriraju dobrovoljce, naoruzanje i vojnu opremu, dok Rugova i DSK otezu s pocekom pregovora. Vojska je sve nervoznija, policija kontrolise dan, a pobunjenici noc, ono malo Srba se polako povlaci iz Drenice i udaljenijih sela.

... Na osnovu do sada prikupljenih podataka o incidentima i razvijanju snaga obe strane, kao i na osnovu neposrednog uvida na terenu, stice se utisak da UCK u ovom trenutku kontrolise dobar deo granicnog pojasa izmedju Peci i Prizrena, koji je koridorom preko Kline spojen sa Drenicom. Na tom terenu vojska i policija kontrolisu tokom dana naselja i asfalt, a tokom noci samo svoje stanice i kasarne... Nije problem srbijanske vlasti i Vojske Jugoslavije to sto sluzbena i vojna lica ne smeju da se krecu nocu i van puteva po Drenici; njihov problem je sto na politickom planu nemaju sta da ponude kosovskim Albancima kao alternativu onome sto nude LDK i UCK. Ima samo jedan nacin da se oruzana pobuna kakva je ova na Kosovu zaustavi, pre nego sto postane oslobodilacki rat sirih razmera, a to je: uveriti kosovske Albance da bi im bilo bolje da ostanu u Srbiji. To se ne postize dosadasnjim objasnajvanjem kao, eto, "Kosovo ima autonomiju" i kako, eto, "Albanci uzivaju najveca moguca prava", i u tom pravcu: sta je njima da se bune.

Jedina alternativa koju srbijanska vladajuca ideologija nudi kosovskim albancima je ili da postanu Srbi, ili da pobegnu "preko Prokletija (dr Seselj), da ih ne bi sve pobili. Pri tom, apsolutno nedostaje bilo kakva definicija "pobede na Kosovu" sa srpske tacke gledista; niko je nikada nije ni ponudio. Kosovski Albanci imaju definisan cilj, nacionalni konsenzus oko tog cilja i strategiju i taktiku koje nuzno slede iz toga. Srbija nema ni jedno od toga, osim resenosti da se stranim silama ne dozvoli posredovanje na Kosovu, kako ce to pokazati danasnji referendum. Bez definisanog ratnog cilja, bez nacionalnog konsenzusa oko njega i bez promisljene strategije nema ratovanja, ici nas fon Klauzevic, jer je rat i dalje samo nastavak politike drugim sredstvima. Sadasnja politika Srbije na Kosovu ne pokazuje da je bilo sta nauceno iz ratova u Hrvatskoj i Bosni.

Milos Vasic, Dejan Anastasijevic

DNEVNI TELEGRAF, 25.4.1998.

Dr. Kosta Cavoski

KOSMET TREBA PODELITI NA REGIJE

... * Kako vidite resenje kosovskog problema?

• Pitanje je da li se uopste moze naci prihvatljivo resenje za obe strane. Arbanasi insistiraju na otcepljenju i prikljucenju Kosova i Metohije Albaniji. Ukoliko u ovom casu ne budu do kraja na tome insistirali, sigurno ce traziti resenje koje ce im omoguciti da se u bliskoj buducnosti otcepe. Nas zahtaev je da sacuvamo integritet drzave. Oba stava su nepomirljiva i otuda nema sredine. Neko mora da popusti. Kako Evropa, navodno, insistira da granice ostanu nepovredive, onda moraju da popuste Arbanasi. Medjutim, kod njih se ne vidi dobra volja, niti postoji dovoljna prisila da oni popuste, jer medjunarodna zajednica prema njima ipak pokazuje veliku blagonaklonost.

... * Sta Srbija treba da uradi?

• Postepeno, suzbijanje terorizma i separatizma je jedino sto se u ovom casu moze uciniti. Vlast treba da se uzdrzava od preteranog reagovanja na terorizam. Ovo zlo treba spreciti, ali ne tako sto bi se neselektivno primenjivalo politicko nasilje, vec preduzimanjem mera protiv onih koji cine teroristicke akte. Treba biti krajnje odlucan, vest i organizovan kada je u pitanju suzbijanje pravih terorista, ali pripadnike njihovih porodica i stanovnistvo, koje ne mora biti naklonjeno nasoj vlasti a nista nije ucinilo sto je zabranjeno, ne treba maltretirati.

... * Sta predvidjate kao sledeci potez Albanaca?

• Bojim se da su sadasnje vodje Arbanasa posle putem bez povratka. Oni su po nagovorima Amerikanaca resili da potpuno raskinu sve drzavne i politicke veze sa srpskom vlascu. Savetovali su svoje ljude da napuste skole, zdravstvene ustanove i stvorili paralelne ustanove, verujuci da ce Amerikanci do kraja podrzati njihove zahteve za secesiju. Sada, kada to nije u izgledu, ne mogu nazad. Tek neka druga ekipa arbanaskih vodja na Kosovu mogla bi da, eventualno, udje u pregovore...

Jasna Rasevic

STAMPA U TIRANI

KOHA JONE, 25.04.1998.

SADA, GERILSKI RAT

Atmosfera nije teska samo zbog situacije na terenu vec i zbog kontradiktornih stajalista zemalja Kontakt grupe. I nije samo tu Rusija koja ima svoj udeo. Engleska i Francuska, dva suseda koji su se uvek smatrali kao "prijateljske zemlje" sa Srbijom, sve vise su naklonjene americkom stajalistu, dok Italija i Nemacka, zbog nekih drzavnih trgovinskih ugovora koje imaju sa bivsom Jugoslavijom "koce americke stavove", ostavljajuci tako Milosevicu mogucnosti da nadju prostora za pravdanje svojih postupaka. I sto je najgore, na sastanku u Rimu je smanjen nivo predstavljenja, od ministra inostranih poslova u zamenike ministara i nize. Ova promena, koja je mozda dosla zbog neke vrste razocarenja Amerikanaca, cini se da ce negativno uticati na Albanace i bice jos jedna iskra vise da bi se oni gurnuli u prvacu gerilskog rata koji nikada nece stati. Kosovo, kao i Bosna potvrdjuje da je diplomatija uopste blokirana i nesposobna da resi takve situacije. Ali ne samo to. Ne samo Albanci, vec i svi balkanci i oni iz Istocne Evrope, koja sanja da se ujedini pod jednom zastavom, shvataju da ne postoji jedinstvena evropska politika koja bi pritiscima i dijalogom resavala probleme na nasem poluostrvu.

Andi BEJTJA

KOHA JONE, 25.04.1998.

Iz intervjua sa predsednikom Komisije za inostrane poslove albanskog parlamenta Sabri GODO

SRPSKA PRETNJA

-U slucaju rata kako ce reagovati Albanija?

GODO:-Albanija ce postupiti kao svaka druga zemlja, odbranice samu sebe.

• Samo toliko?

GODO:-Mi nismo za napad na druge zemlje, ali necemo ni sedeti i posmatrati dok se tamo budu masakrirala nasa braca. Zato cemo uciniti sve sto je moguce da se zaustavi ruka egzekutora. Cini mi se da ne postoje te mogucnosti da konflikt na Kosovu ostane izolovan kao onaj u Bosni, posto bi on odmah dodirnuo Albaniju i Makedoniju, cak bi obuhvatio veoma brzo i citav Balkan. Svet ima u vidu ovu cinjenicu, ali postupa kao da to nezna, ne preduzimajuci nikakvu preventivnu meru. Za pozdraviti je stav SAD, ali cini mi se da njega ne podrzavaju sve zemlje Kontakt grupe. U ovim njihovim veoma sporim potezima ne vidim niceg dobrog sto bi mi ulivalo nadu.

Rudina XHUNGA

KOHA JONE, 26.04.1998.

Albanski ministar inostranih poslova dva dana pred sastanak u Rimu

KONTAK GRUPA JE PODELJENA

• Da li se moze ocekivati da se u bilateralnim razgovorima postigne neki status za Kosovo?

MILO:-Veoma je tesko, ali svakako nije nemoguce, ako imamo u vidu da su Izraelci sa Palestincima do pre nekoliko godina imali ekstremne pozicije i da niko nije razmisljao da ce posle tako dugih ratova moci sesti za isti sto i da postignu tak kompromis koji je doveo i do priznanja palestinskog autoriteta. Isto tako bi bilo tesko da se posle mnogo godina prizna da ce se u Severnoj Irskoj moci postici kompromis i da on krene putem odredjivanja njenog definitivnog statusa.

Dakle, postoje primeri koji iako nisu mozda najpogodniji i gde bi se mogli stvarati paralelizmi medju njima i pitanja Kosova, oni svakako kazuju o jednom iskustvu, o jednoj tendenciji koja postoji i koju treba prevazici.

• Do sada je bilo konfliktuoznih sitaucija izmedju dve zemlje. Da li mislite da ce biti rata i kako ce to Albanija prevazici?

MILO:-Ne zelim da se postavim u poziciju Kasandre i uopste sam vise sklon optimizmu, sto u ovom trenutku znaci prevazilazenje teskoca i konfliktinih situacija. Rat bi bio prava tragedija ne samo za nase narode vec i sire, jer je to jedan konflikt koji nosi sa sobom veoma negativne posledice. Njegovo eskaliranje na virulentan nacin osim oruzanog konflikta imao bi veoma teske posledice za sve. Ono sto nas cini optimistima da ce se rat izbeci je cinjenica da su medjunarodna zajednica i velike sile vise nego svesne velike opasnosti koja preti miru i stabilnosti u regionu, ukoliko dodje do izbijanja konflikta. To znaci da oni nece dozvoliti njegovo izbijanje, cak zelim i ovde da potvrdim da sam uveren i da bi mogao tacno odrediti da su velike sile zainteresovane i da preduzimaju mere da se sada vec prisutni konflikt na Kosovu ne siri, da se lokalizuje i da ako dodje do otvorenog konflikta ne dozvoli da predje granice Albanije niti Makedonije.

Anila BASHA

GAZETA SHQIPTARE, 25.04.1998.

STA SE DESAVA NA KOSOVU?

Zadatak maticne drzave je da podrzi pozicije naroda Kosova, ali ne manje od toga. Ovo je bila uvek pozicija Albanije i kosovski Albanci ocekuju njenu moralnu podrsku. Nikakve teskoce ne opravdavaju kolebanje. Stav albanske drzave treba da se oslanja na temeljima konsenzusa i svaranje svih politickih snaga u zemlji kao i na politicku volju kosovskih Albanaca izrazenu na izborima od 22. matra 1998. godine, koje su podrzale zahtev za nezavisnoscu, a sto se ne moze reci za sadasnji stav maticne zemlje.

Premijer Nano je odredio poziciju Albanije oko pitanja Kosova u tri tacke:

1) Da Beograd odustane od nasilja i terora prema Albancima i da povluce specijalne snage policije sa Kosova.

2) Da je problem Kosova jedno medjunarodno pitanje

3) Da je Albanija za mirno resenje pitanja Kosova,

da ne zahteva promenu granica, da je za put dijaloga, za direktne albansko-srpske razgovore pod medjunarodnom prismotrom, da se Kosovo tretira kao federalni element, ravnopravana sa ostalim republikama, sa dodatnim aspektima evropskim modela. U poredjenju sa Albanijom, stav Kosova se razlikuje u jednoj esencijalnoj tacki, ono zahteva nezavisnost, odnosno pravo odvajanja od Jugolsavije.

Sokrat PLAKA

BASHKIMI, 25.04.1998.

BALKANSKI PREDRAT

Predrat zahteva i politicku klimu. Milosevic je ono sto nije uspeo da uradi u Bosni uspeva da radi na Kosovu. Srpski referendum je odrzan i rezultat se znao jos po njegovom proglasenju. Politicki komentratiri su ga etiketorali kao jos jedan propagandisticki potez srpskih vlasti. Neki drugi su ga pak ocenili kao tvrdoglavi konflikt Milosevica sa medjunarodnim faktorom. Ima i onih koji su misljenja da je ovaj postupak njegova ocajnicka taktika. Medjutim, istina je da Referendum moze odvesti u odlaganje pocetka srpsko-albanskih razgovora, u homogenizaciju Srba kako bi se suocili sa konfliktom sirih razmera. Sve to, iako nikog na Zapadu to ne uverava, srpskoj politici se daje potrebno vreme da na Kosovu preuzme, bez ikakve prepreke predrat ili prvu dobijenu fazu moguceg regionalnog rata. Sve se sada vec zna o Albancima. Jos uvek ostaje nejasno: Sta to evropljani vide na Kosovu, americku crvenu liniju ili pak crveni plamen rata na Balkanu? Srbija je odbacila svaki slogan. Do sada je ostao samo jedan: najava Busa-Klintona o sprecavanju sirenja rata na jug, na Kosovo. Kako su se stvorile okolnosti, u potpunosti jednake kao u Bosni, jedini faktor ostaje samo volja Vasingtona. Predrat ima obe sanse. Da se zaustavi i da se povrati mir, ali i da se prosiri do balkanskog rata.

Qemal SAKAJEVA

ALBANIA, 25.04.1998.

Iz intervjua sa novinarom Washington Post, Filip Smake

KOSOVO PRETI DA SE PRETVORI U SARAJEVO

-Kao svedok dogadjanja u Bosni, kakve paralele mozete povuci u vezi sa Kosovom?

SMAKE:-Isto kao i u Bosni radi se o totalnom neuvadjavanju ljudskih prava. Veoma je vazno da sada tamo postoji jedan mirovni propces. Ako mirovni proes ne bude sada delovao za neko vremme bice veoma kasno.

• Kako Vi kao novinar predvidjate buduce razvoje?

SMAKE: - U ovom trenutku ja sam veliki pesimista, polazeci od stanja koje sam tamo video, potrebno je da se ukljuce svi medjunarodni mehanizmi da bi se tamo uspostavio mir.

-Uvek kada se pomene NATO, mi podrazumevamo Ameriku.

SMAKE:-Sigurno je da NATO ne sacinjava samo Amerika, vec da ima i drugih drzava u njenom sastavu. Svaka odluka koju donese NATO potreban je da i Vasington bude sa njom saglasan. Mislim da se, ako se rat bude rasplamsao na Kosovu, NATO ce intervenisati i zaustaviti agresiju. Medjutim, ja neznam koliko ce mrtvih Albanaca biti potrebno za tako nesto.

Rexhep SHAHU

ALBANIA, 25.04.1998.

DA LI CE SAD ZAUSTAVITI RAT?

Tokom dva meseca masakra na Kosovu, Albanci su pokazali svoje angazovanje za mirno resenje. Na primer, potpisivanje protokola za realizaciju starog Sporazuma o obrazovanju potpisanog 1996. izmedju Rugove i Milosevica, iako je time dala argument vise za omeksavanje stava Kontakt grupe, to je svakako bila investicija za izgradnju poverenja. Medjutim, s druge strane, Beograd je proglasio Referendum kako bi se usprotivio trecoj strani u albanko-srpskim pregovorima o buducnosti Kosova. I da bi dobio na vremenu i da bi potvrdio i ojacao svoju poziciju, a i da bi ohrabrivao jedan novi nacionalisticki talas. Naravno, nije se moglo ocekivati da ce rezultati Referenduma uticati na stav medjunarodne zajednice ili grupe velikih sila okupljenih u onome sto se naziva Kontak grupa. Medjutim, kolebanja i kontradikcije unutar ove grupe, koje se naravno uopste ne ticu rezultata Referenduma, postale su sve uocljivije. Jake clanice Kontakt grupe "istrajavaju na tome da obe strane reflektuju". I sto je jos vaznije, mere koje su apelovale neke druge clanice Kontakt grupe, cini se da imaju za cilj ne zaustvaljanje rata na Kosovu, vec samo prevencuiju sirenja konflikta. Zahtevi za postavljanje trupa NATO na granici sa Makedonijom, (granica koja u stvari deli Albance) ili na granici Srbija - Albanija, koja isto tako deli Albance, stvara sindrom jedne druge Bosne. To znaci etnicko ciscenje na Kosovu i zatvranje daljih puteva rata. Ono sto se cini da mogu i hoce da ucine evropske sile je upravo zaustavljanje sirenja konflikta, ali ne zaustvaljanje rata na Kosovu. SAD koje su mnogo investirale u region, jos od zaustvaljanja rata u Bosni i Hercegovoni su fakticki jedni koji mogu zaustaviti rat na Kosovu.

Albert RAKIPI

STAMPA U SKOPLJU

FLAKA, 25.04.1998.

AFERE DRMAJU BALKAN

Ko bi rekao da je predsednik dva miliona gradjana Makedonije u svojoj 81-oj godini toliko "preokupiran" blizinom svoje savetnice. Ovo je kako izgleda carsija znala odavno, ali na kraju, prema pisanju stampe stvar je u svoje ruke preuzela "zabrinuta" supruga predsednika i vise nije mogla da to drzi u tajnosti...Tako je Makedonija usla u red "normalnih" zemalja gde afere ove vrste nisu nepoznate, stavise one su garnir za anemicni politicki zivot izmedju dva izbora. Utoliko vise sto osim politickog aspekta otkrivanje "ljudskih slabosti" polupoliticara- gradjanina, predstavlja industriju koja donosi profit. Dakle, tu se ukrstaju mnogi interesi. Kako ce se pak zavrsiti afera u predsedickoj rezidenciji, posebno sada kada je "Denes" otkrio i izvor, ostaje da se vidi...

DNEVNIK, 25.04.1998.

ZASTAVA CE JOS UVEK ZIDATI ZIDOVE

Kredit od slucaja "zastave" uspesno je trosen tokom citave prosle godine. I jos nije potrosen. On ce potrajati do parlamnetranih izbora, a mozda i posle njih. Njega su koristili politicari i makedonskog i albanskog bloka. On je posvadjao i mirio i dve najvece politiicke partije Albanaca u Makedoniji. Na momemnte se cinilo da ovaj slucaj mozda i moze da srusi zid izmedju njih. Medjutim, posle poslednje odluke partije Dzaferija da napusti institucije i da organizuje mitinge, pokazalo se da vise nema sansi za rusenje zida, vec da on postaje sve siri i visi.

DNEVNIK, 25.04.1998.

IZ INTERVJUA SA LAZE KITANOIVSKIM, MINISTROM ODBRANE

• ARM je imala problema sa odzivom regruta iz redova makedonske nacionalnosti. Kakav je sada njihov odziv i kakav je odnos u pogledu nacionalne strukture medju vojnicima u ARM, a kakav je medju oficirskim kadrom?

KITANOVSKI:-...Stanje sa nacionalnim sastavom vojnika varira od slucaja do slucaja. Sastav regruta u januara u 1998. godine je sledeci: 66 odsto Makedonaca, oko 18 odsto Albanaca i oko 16 odsto gradjana Republike Makedonije druge nacionalnosti.

U odnosu na personal koji radi u ministarstvu u koji spadaju i oficiri, podoficiri, civili i vojnici po ugovoru, nacionalni sastav je: 89 odsto Makedonaca, tri odsto Albanaca (kod podoficirskog kadra taj odnos je 5 odsto) ni oko osam odsto gradjana republike Makedonije iz ostalih nacionalnosti. Sa zastupljenosccu nacionalnosti u nasoj armiji mi nismo zadovoljni i cinimo permanentne napore za povecanje tih brojki...

FLAKA, 22.04.1998.

KADA SRPSKE LAZI LETE IZ BEOGRADA U ZENEVU

Jugoslovenski predstavnik u UN u Zenevi, Miroslav Milosevic u jednom pismu predstavljenom ovih dana pred Komisijom OUN u Zenevi (pismo vise lici na pamflet) govori o poslednjim razvojima na Kosovu, gde on iskrivljuje cinjenice oko sadasnjosti i proslosti Kosova i Albanaca. U njegovom pismu izmedju ostalog on belezi da su "pod turskom okupacijom Srbi

bili primorani da odu sa Kosova i Metohije i da su tu instalirani islamski Albanci...). Isto tako, u nastavku se kaze je "najbolji dokaz za diskriminaciju Srba od strane Albanaca i slucaj Djordja Martinovica". A sto se tice broja stanovnika, odnosno broja Albanaca na Kosovu, prema jugoslovenskom ambasadoru u OUN, 1991. godine "jedan veliki broj Albanaca iz Albanije je doslo na Kosovo", pise Milosevic u pismu upucenom radu sesije OUN u Zenevi, ne pomenuvsi vise od pola miliona Albanaca silom proteranih samo u ovoj poslednjoj deceniji, ne racunajuci one iz Sporazuma Beograda sa Ankarom (1937. godine) i tako redom, kada je na stotine hiljada Albanaca proterano u pravcu Anadolije...

DNEVNIK, 22.04.1998.

VLADA SAD NIJE ODGOVORNA ZA POLICIJSKO NASILJE U MAKEDONIJI

Sugestija americke organizacije za ljudska prava Human Right Watch da je vlada SAD odgovorna za ponasanje pojedinih policajaca koji su bili na obuci u SAD, a koji su ucestvovali u policijskoj intervenciji u Gostivaru je naivna i bez fakticke osnovanosti, tvrde u americkoj ambasadi u Skoplju. Oni isto tako kazu da su obezbedili celovito i fakticko prikazivanje dogadjaja od jula prosle godine, suprotno tvrdnjama Human Right Watch da uopste nisu komentarisali prekoracenja pri gazenju ljudskih prava u Makedoniji i da su time nagradili makedonsku vlast zato sto je smatraju faktorom stabilnosti u regionu.

STAMPA U PRISTINI

KOHA DITORE, 23.04.1998.

Iz intervjua sa dr. Noel Malcolm-britanskim istoricarem i autorom tek objavljene knjige "Kratka istorija Kosova"

U MILOSEVICEVOM SRPSTVU JE VLAST, A NE KOSOVO

• Vi ste upozorili i na moguce konsekvence nekog veceg konflikta na Kosovu, kada ste pomenuli i mogucnost talasa od milion izbeglica. Neki parlamentraci su rekli da su to preterivanja. Sta Vi mislite o tome?

MALCOLM:-Ja sam samo opisivao mogucnost tzv. "najgoreg scenarija", a on obuhvata puno angazovanje jugoslovenske vojske na Kosovu koja bi se upotrebila protiv civilnog stanovnistva na Kosovu. Tada bi bilo moguce i bombardovanje najvecih gradova Kosova, kako iz vazduha, tako i iz artiljerijske vatre i borbenih tenkova. To bi zasigurno izazavalo veliki talas izbeglica. Ja to kazem ne zbog toga sto se to moze desiti vec iduce nedelje ili iduceg meseca, vec zbog toga sto je to pretnja koju Milosevic drzi u svojim rukama. Neophodno je da stvaraoci evropske politike razmisljaju i o ovim mogucnostima, jer samo tada mogu ostvariti njihove interese, a u interesu svih vlada Zapadne Evrope je da preduprede takav tragican scenario.

• Kako bi mogli da sprece takav scenario? Kakav bi drugi scenario mogli koristiti, mislim na neki pozitivan i optimisticniji?

MALCOLM:-Kao i svi drugi koji komentarisu situaciju na Kosovu ni ja nemam magicno resenje za ovo pitanje. Mislim da je neophodno da bude razgovora u nekom medjunarodnom kontekstu i zadatak je medjunarodnih vlada da stvore takvu mogucnost. Isto tako je neophodno da se u te razgovore udje bez ikakvih ogranicenja oko definitivnog resenja statusa Kosova. Sigurno je da tako nesto zahteva mnogo vremena i da ce to potrajati. Misljenja sam da onoliko dugo koliko vodje Albanaca na Kosovu budu mogli da govore narodu da cine korake prema nezavisnosti, mogucnost dijaloga i pozitivnog scenarija ostaje otvoreno. Ako zapadne vlade jos na pocetku kazu "ne" nezavisnosti Kosova, mogucnost uspeha se vec na pocetku iskljucuje. Ja sam zbog toga veoma zabrinut, zbog slepih stavova koje cujem od strane zapadnih diplomata, jer apriori protivljenje nezavisnosti Kosova ne ide u prilog onoga sto oni nastoje da izgrade, dakle ne ide u prilog dijalogu i pozitivnom scenariju.

Augustin PALOKAJ Brisel

BUJKU, 23.04.1998.

ARTILJERIJA OD PAPIRA

Pristizu svakodnevne vesti: "Jugoslovenska" armija teskom artiljerijom opkoljava sela i gradove Kosova. Na brdima iznad gradova, tvrdi se u vestima, postavljaju se topovi velikog kalibra. Srpski policajci koji zaustavljaju prolaznike na putevima Kosova pitaju uz glumljenu ironiju: "Da li ste se pripremili za rat". Prema ovom pitanju i polazeci od cinjenice javnog defilovanja srpskih "oruzanih snaga" po putevima Kosova, kao da Srbija zeli da ucini jasnim da je spremna za rat. Ovu "spremnost" za rat Srbija reklamira i javno izlazuci svoje tesko naoruzanje artiljerije i avijacije pred ocima albanskih gradjana, koji gledaju nenaoruzani sa rukama u dzepovima.

Srpski povod za ovaj teatar postaje jasan u njihovoj drzavnoj stampi i na radioteleviziji Srbije. Oni javljaju (recima i slikom) o oruzju, kako oni kazu, albanskih "terorista", koji su preplavili Kosovo, a koje oni s vremena na vreme konfiskuju posle pretresa koje vrse po selima, kao i posle borbi "bez ubijenih i ranjenih" u pogranicnom pojasu. Albanska stampa na Kosovu, zbog sada vec poznatih razloga njegove tradicije politickog konformizma, ostaje samo na nivou indiferentnog posmatraca, nesposobna da analizira situaciju psihoze rata koju stvara masinerija srpske propagande. Cini se kao da ce rat na Kosovu izbiti i ne analizira se cinjenica da je rat na Kosovu poceo 28. februara, 3. i 6. marta u Drenici, jer posle tamosnjeg masakra i ostalih "incidenata" na Kosovu, Kosovo je samo u vanrednom stanju vec i u gvozdenoj policijsko -vojnoj opsadi. Ako se ova konkretna i realna situacija na Kosovu ne moze smatrati kao ratno stanje, dakle kao istinski rat, onda svest o realnoj dimenziji rata u koncepciji albanske stampe je sasvim pogresan. Ne samo da je rat na Kosovu, vec je to divlji rat. Osim, ako albanska stampa i albanska diplomatija koncept rata smatraju kao kataklizmu, kao neku "elementranu prirodnu nesrecu" koja rusi sve pred sobom, kao potres ili vulkansku lavu. Posledice ovog rata su milion Albanaca u emigraciji, 800 hiljada "tretiranih" po istraznim organima i zatvorima srpske policije, na hiljade drugih ubijenih, zatim posledice totalnog raspada infrastrukture Kosova, raspad obrazovanja i zdravstva, proterivanje Albanaca sa radnih mesta, stvaranje "slobodne ekonomije" po kriteriju spekulacije i saradnje sa okupatorom, zdravstveno ugrozavanje i sirenje kolektivnih bolesti, sto znaci holokaust velikih dimenzija, nestanak populacije ne samo od puscanog zrna, vec i usled dekulturacije, socijalne ugrozenosti do stepena nedostatka elementrane ishrane, kao i bolesti koje karakterisu vanrednu situaciju etnocidnog i genocidnog rata.

Dakle, sta je drugo ostalo (u stvaranju slike o totalnom ratu)? Samo artiljerijska paljba srpske armije na gradove i sela Kosova...

Teki DERVISHI

ZERI, 25.04.1998.

TAJNI RAZGOVORI?

U Pristini je predsednik republike dr. Ibrahim Rugova zatrazio da albansko-srpski pregovori zapocnu na neutralnom terenu i da budu tajni. Isto je zatrazio i evropski komesar Hans Van der Bruk u Briselu. Tako, izgleda da su Pristina i Brisel takoreci harmonizovali stajalista u vezi sa pocetkom resavanja pitanja Kosova, dok Beograd ocekuje izgovaranje istorijskog "ne" citavom svetu!

Ovo srpsko "ne" na medjunarodnom planu nema nekog uticaja, jer se ono organizuje zbog unutrasnjih potreba, kao snazno pozicioniranje svih Srba kako bi sacuvali Kosovo.

Zasto tajni razgovori?

Zamenik drzavnog sekretara Talbot na njegovoj balkanskoj i evropskoj turneji, ovoga puta je bio u ulozi smanjivanja emocija svih involviranih snga ili onih koji bi se mogli involvirati u krizu na Kosovu, jer SAD zele da stvore preduslove za pocetak albansko-srpskih pregovora, izbegavajuci sve realne i hipoteticke prepreke.

Na dnevnom redu je dakle smirivanje tenzija, zatim cemo videti sta dalje...

Istina, u skladu sa inicijativama za resenje velikih konflikata (Palestina, Severna Irska) model tajnih pregovora uz posrednika je bilo nesto ocekivano i u slucaju konflikta na Kosovu. Medjutim, pre svake inicijative za tajne pregovore, ono sto bi trebalo da se desi je popustanje pretece zategnutosti u regionu, posebno na Kosovu. Polazeci od ovoga, poruka koja je dosla sa sastanka Kontakt grupe u Bonu da se specijalne snage srpske policije moraju povuci ultimativno sa Kosova, ide u prilog tezi da pregovori oko Kosova treba da zapocnu odmah i bez uslova. Medjutim, "tajnost" pregovora obezbedjuje izbegavanje pritisaka za sticanje sto jacih pozicija na pragu ili tokom pregovora, u zavisnosti od etapa njihovog razvoja. I upravo da bi se izbegli otvoreni konflikti kako bi se ojacale pozicije u razgovorima, cini se da i medjunarodna zajednica preferira tajne albansko-srpske razgovore pod monitoringom trece strane. Tajni razgovori su istovremeno pozeljni i polazeci od cinjenice da se javni razgovori moraju sprecavati ili zaustvaiti unutrasnjim vrenjima na obema stranama, dakle svako priblizavanje strana prema kompromisu mogao bi uticati na radikalizaciju politickih snga u oba tabora...

H. MATOSHI

ZERI, 25.04.1998.

Iz intervjua sa Rechepom Qosjom, predsednikom Odbora za organizovanje novog Demokrstakog savze Kosova

NE RADjA SE NOVA PARTIJA, VEC SE PREPORADjA KAO POKRET JEDNA STARA PARTIJA

-Kosovo se trenutno nalazi izmedju izbijanja rata i ocekivanja bezuslovnog albansko-srpskog dijaloga, na kojem osim albanske strane insistira i medjunarodna zajednica. Milosevic i dalje Kosovo tretira kao unutrasnje pitanje Srbije i ne prihvata posredovanje Zapada. Kako predvidjate dalji tok dogadjanja na Kosovu?

QOSJA:-Zbog mnogih razloga, nije lako predvideti sta ce se desiti. Posle 1981. godine, mi nijednom nismo bili u stanju da predvidimo ponasanje Srbije na Kosovu. I to govori ne toliko o mogucnostima Srbije koliko o nasim slabostima. To je nasa velika slabost. Nismo bili u stanju da predvidimo kako ce se ponasati i sta ce uraditi Srbija na Kosovu. Mi cak ni sada nismo bili u stanju da predvidimo ponasanje Srbije u Drenici i kasnije u Glodjanu kod Decana. Ipak, sada su medjunarodni faktori stavili Kosovo pod jednim jacom politickom prismotrom. To znaci da se sada, koliko-toliko mogu predvideti postupci Srbije, jer osmatranje medjunarodnih faktora je jasno i pritisak nad njom je jaci nego do sada. Bez obzira na ovo medjunarodno posmatranje, stanje na Kosovu ce nastaviti da bude jedna vrsta ekspolozivnog ujedinjenja koje ne moze biti lako kontrolisano ni od strane medjunarodnih posmatraca-faktora.

• Poceli ste da govorite o ulozi Albanije u vezi onoga sto se desilo na Kosovu. Posle eskaliranja situacije na Kosovu, zvanicna Albanija je izasla sa stavom da u ovoj fazi Kosovo treba da ima status trece republike u "SRJ". Sta Vi o tome mislite?

QOSJA:-Mislim da se posle dogadjaja u Drenici, ali i pre od stvaranja koalicione Vlade u Albaniji pocelo sa izgradnjom jedne nove politike, istinski nacionalne politike. Kazem, po prvi put posle Vlade Nolia, 1924. godine, jer je u Albaniji bilo politike, uglavnom drzavne, sada se u zvanicnoj Tirani izgradjuje i nacionalna politika - politika koja se stara o citavom albanskom narodu i vodi brigu o albanskom pitanju uopste, sa posebnom koncentracijom na pitanje Kosova. Zahvaljujuci ovoj politici, albanski narod po prvi put posle Svetskog rata, ponasa se kao moderna nacija. Sve ono sto je izgovoreno i ucinjeno do sada u drzavnim instituicijama Albanije, svi oni protesti organizovani takoreci u svim gradovima Albanije, svi oni protesti u dijaspori, Evropi, SAD i Australiji, govore o tome da su Albanci poceli da se jedinstveno ponasaju kao istinska moderna nacija. Ja zelim da ponovim da je veliku ulogu, cak odlucujucu, u ovome odigrala sadasnja diplomatija i politika Albanije.

Treba istaci da je i koncept Albanije za resenje pitanja Kosova u velikoj meri uznapredovao. Vi znate da smo u prethodnih pet-sest godina, posle rusenja komunizma, bili suoceni sa sedam - osam koncepata zastupljenih od strane zvanicne Tirane oko resavanja pitanja Kosova i albanskog pitanja uopste. Nema sada potrebe da ih nabrajam, jer ne predstavljaju nikakve koncepte od nacionalnog interesa. Sada se u Albaniji stabilizovao koncept o resavanju pitanja Kosova posredstvom jedne federalne jedinice u ostatku Jugolsavije, posredstvom republike. U poredjenju sa prethodnim konceptima, ovo je veoma napredan i znacajan koncept. Naravno, mi zelimo da se u Albaniji kaze da Albanija nema nikakvog drugog koncepta o resenju pitanja Kosova, osim koncepta koji imaju sami kosovski Albanci. To bi bilo najbolje i ja verujem da ce se to desiti jednog dana.

Bardh HAMZAJ

BUJKU, 27.04.1998.

DA LI CE SE NACINITI KONCESIJE AGRESORU?

U sredu, u Rimu treba da se odrzi sastanak Kontakt grupe, treci po redu od marta meseca, koji ce se posvetiti pitanju Kosova. U ovom susretu velikih svetskih sila, trebalo bi da se napokon donese zasluzena odluka o osudi srpske agresije na Kosovo. Jedina odluka koja bi mogla zaustaviti konflikt ne samo na Kosovu, vec i stabilizuje stanje u regionu, bila bi vojna intervencija protiv srpske soldateske, koja masakrira neduzno albansko stanovnistvo.

Prema sadasnjim predvidjanjima, takva odluka se ne ocekuje da ce se brzo realizovati, berem ne u ovom susretu. Zemlje clanice Kontakt grupe jos od susreta u Londonu (9. marta) pa do sada, uputile su Srbiji dva ultimatuma koji se ticu povlacenja specijalnih snaga i vojske iz Drenice, ali ona je ostala gluva na to. Rezim u Beogradu umesto da ispuni te zahteve i dalje dovodi vojne i policijske snage, vrsi vanredne vojne mobilizacije i jos vise masakrira kosovsku populaciju. Tako se poigrava sa Kontakt grupom i sada se cini gotovo beznacajnim i susret koji se treba odrzati. Tvrdoglavost srpskog Vozda "primorala je" svetske vodje da cine koncesije od sastanaka do sastanka...

Ako uistinu zemlje Kontakt grupe zele da rese pitanje Kosova, onda se Milosevicu mora uputiti vojni ultimatum ili pak da se odredi za posrednika u razgovorima zemlja kao sto je SAD ili neka relevantna evropska snaga. Sva druga posredovanja bice "decija" igra, jer kada govori oruzje, diplomatije nema.

Behar ZOGIANI

KRAJ