KOSOVO-PROBLEM SA PREVISE NEPOZNATIH

Pre dva dana u selu Iglarevo, na putu Pristina - Pec, izbio je kratak ali zestok sukob izmedju jediunice MUP-a koja obezbedjuje deonicu koja prolazi kroz to selo i grupe za koju se pretpostavlja da pripada tzv. Oslobodilackoj vojsci Kosova.

U trenutku dok je grupa novinara razgovarala iz automobila sa policajcima na kontrolnom punktu (medju kojima je bio i autor ovog teksta), odjeknulo je nekoliko pucnjeva, na sta su ovi brzo potrazili zaklon u obliznjem jarku. Novinari su se najvecom mogucom brzinom uputili ka prvom "mrtvom uglu". U selu se u medjuvremenu videlo jedno oklopno vozilo kako sa dve ili tri granate kalibra 20 mm dejstvuje u pravcu nekoliko medjusobno izdvojenih kuca. Kako se situacija nakon nekih desetak minuta smirila, pripadnici policije, koji su delovali poprilicno zadovoljno, culi smo da je ova intervencija usledila posto je na na njih otvorena vatra iz pesadijskog oruzja. Medju pripadnicima MUPa nije bilo gubitaka, a kako se saznaje ni medju napadacima.

Istoga dana je ova grupa novinara u drenickom selu Turicevac mogla jasno videti naoruzana grupa kosovskih Albanaca kako patrolira u neposrednoj blizini puta Srbica - Klina, samo kilometar vazdusne linije od tesko utvrdjenog policijskog punkta u zaseoku Kastrati. Uzgred, od izlaska iz Srbice, pa sve do "check pointa" u Kastratima, nema policije, a na putu se nije mogla videti ni ziva dusa. U selu Lause, samo nekoliko civila.

U Turicevcu, na kucama pored samog puta jasnu su se mogli videti tragovi policijske intervencije u kojoj je samo dan ranije poginuo mestanin Idriz Emini. Fasade su bile ostecene vatrom iz pesadijskog oruzja, krov jedne kuce je ocigledno bio ostecen projektilom iz minobacaca, dok je jedna kuca jos dogorevala. Novinari koji su nesto kasnije prosli ovim putem culi su mitraljesku vatru. U Pristini se docnije, iz albanskih izvora moglo saznati da je u drugoj intervenciji policije u selu Vojnik poginulo troje mestana, dok je jos troje ranjeno.

Diplomate kojih u Pristini ovih dana ima poprilicno, ne kriju da strahuju od potpune eskalacije sukoba. Isto se moze cuti i od malobrojnih nezavisnih analiticara. Istovremeno policijske snage su sve brojnije, ali i one koje okupljaju naoruzane kosovske Albance. Vojska Jugoslavije je, kako je zvanicno saopsteno rasporedjena van kasarni na "prolecnom logorovanju".

Putevi u ovom kriznom regionu su manje-vise prazni, putuje samo onaj koga natera preka potreba. Voznja je relativno bezbedna samo od jutra do prvog sumraka. Lokalni Albanci, ali i Srbi masovno kupuju brasno, ulje, secer i so pripremajuci se za iznurujuci sukob.

Sve u svemu radi se o pojavnim oblicima kosovske krize koja iz dana u dan postaje sve teza, a resenje se izmice sve dalje.

KAKO STOJE STVARI

Od kako je u martu mesecu kosovska kriza, nakon policijske akcije u Drenici eskalirala, svima je postalo jasno da je vrag odneo salu. Kontrolni punktovi na kosovskim putevima transformisali su se u utvrdjenja, vojska je poucena iskustvima iz prethodnih jugoslovenskih ratova izasla na "prolecno logorovanje". Tzv. Oslobodilacka vojska Kosova pocela je sa ozbiljnim akcijama u rejonu Drenice. Medjutim, sled dogadjaja pokazao je da se srediste aktivnosti obeju strana iz ovog "tradicionalno problematicnog regiona", seli u oblast Decana i Djakovice. Ovaj region nadomak granice sa Albanijom gotovo da je postao popriste nekoliko ozbiljnih sukoba. Lokalni Srbi potrazili su utociste u okolini manastira Decani, dok se iz Albanije nekoliko dana javljalo o prilivu istina nevelikih grupa izbeglica sa Kosova.

Od januara je na jugoslovensko - albanskoj granici bilo 19 teskih incidenata. Pazljivo citanje vojnih saopstenja moglo je ukazati da se priprema nesto veoma ozbiljno. Dana 23. aprila, grupa od oko 200 naoruzanih ljudi je, kako je saopstila komanda III Armije VJ, pokusala da u rejonu karaule "Morina" udje na teritoriju SRJ. Doslo je do borbe u kojoj je poginulo dvadesetak lica, zaplenjena je velika kolicina oruzja, municije i eksploziva koje je dva ili tri dana potom prikazano u klubu vojske u Pristini.

Ova "izlozba", zapravo je otvorila temu koja u proteklih dve nedelje zaokuplja analiticare kosovske drame: koliko ko ima oruzja, dokle je ko spreman da ide i po koju cenu?

Van svake sumnje je cinjenica da ce policija i vojska na Kosovu ostati sve dok se ne postigne neko politicko resenje, pa bilo ono pre ili nakon eventualnog velikog rata, dvadesetogodisnje gerilske i protivgerilske borbe, urbane gerile ili politickih pregovora. Jasno je takodje da tzv. OVK oruzano, karovski i logisticki postaje sve jaca, ali i to da ni policija i granicne jedinice VJ ne nameravaju da dozvole da naoruzani Albanci ovladaju Kosovom.

Zapravo, kljucni pitanje koje se postavlja nakon izlozenog oruzja nije koliko je oruzja zaplenjeno na jugoslovensko - albanskoj granici, vec koliko ga je proslo kroz mrezu patrola VJ. U nekoliko velikih protivteroristickih akcija, vojska i policija su zarobljavale po nekoliko stotina metaka, par desetina rucnih bombi i gotovo uvek izvesnu kolicinu automatskih i poluautomatskih pusaka, rucnih bacaca i pistolja. Ako je toliko bilo zarobljeno, koliko li tek prodje ili je vec proslo?

Ovo oruzje nije najnovijeg tipa, uglavnom je kineskog porekla sto ga dovodi u vezu sa nemirima koji su Albaniju doveli na rub propasti. Naime, rezim Envera Hodze je krajem '60-tih i sredinom '70-tih, nakon raskida sa Kremljem, utociste potrazio u okrilju zvanicnog Pekinga. Kina je potom svojim, inace solidnim oruzjem potpuno naoruzala albansku vojsku. Sve je ovo ostalo u magacinima da bi tokom nemira, kako se procenjuje, najmanje milion komada raznog pesadijskog naoruzanja bio ukraden iz vojnih magacina. Izgleda da je dobar deo presao na Kosovo. Tvrdnje da je u sverc naoruzanja umesana i vlada u Tirani, tesko su proverljive.

Bilo kako bilo, pripadnici tzv. OVK je izgleda dobro opremljena. Ne iskljucuje se da je uspostavljen i nekakav lanac komande, i da se sprovedi i mobilizacija dela stanovnika Drenice i decanske oblasti. Racuna se da su stubovi tzv. OVK u selima Jablanica i Glodjani u decanskom i negde u blizini Lause u drenickom kraju.

Po pokretima tzv. OVK moze se pretpostvaiti da ima pokusaja da se poveze decanski trougao i Drenica i ovlada putem Pristina - Pec, sto je, pak, glavni magistralni put na Kosovu. Naoruzani kosovski Albanci su u tome uspeli utoliko sto su deonice koje nisu u optickoj vidljivosti sa policijskih kontrolnih punktova nocu gotovo potpuno pod njihovom kontrolom.

Sa druge strane, policija pokusava da koliko toliko spreci albanske "gerilce" da ostvare permanentnu komunikaciju izmedju ova dva kraja, koja deli nekih dvadesetak kilometara planina posumljenih grabovom makijom, koja im pruza izvrstan zaklon.

Takodje se stice utisak da je MUP odustao od trapavih i previse upadljivih akcija, kakva je bila ona protiv porodice Adema Jasarija u drenickom selu Donje Pekaze u martu mesecu. Sada mali timovi specijalaca deluju po principu "search and destroy" (pronadji i unisti), tako sto "udaraju" na tacno odredjene objekte u nekoliko sela istovremeno. Uprkos izvestajima o civilnim zrtvama, koje prenose samo albanski izvori, cini se da se ovoga puta radi mnogo "pedantnije", ako nizbog cega drugog, a ono iz razloga sto su zene i deca odavno sklonjeni iz problematicnih krajeva.

Cini se da se naziru i grubi obrisi policijske operacije. Oni se naime sastoje iz dva odvojena, ali sinhronizovana dela. Prvi u tome da se tzv. OVK iz decanskog trougla potisne ka visokim i besputnim planinama uz albansku granicu i da se posto se sudari sa granicarima VJ razbije u toj meri da postane neefikasna. Drugi deo policijske akcije pacifikovanja Kosova odvija se u Drenici gde se ovaj region, kako je vec objasnjeno, lagano i metodicno cisti od dzepova otpora. Nema teske atiljerije, tenkova i celih sela u plamenu. Uglavnom se koristi oruzje i oprema iz asortimana policijskih snaga. Nema ni naleta avijacije, cak ni u svrhu demonstracije sile. Jedino se tu i tamo izvode helikopterska izvidjanja ili transport trupa na izolovane i tesko dostupne lokacije. Naime, ove aktivnosti treba da demonstriraju da se radi o unutrasnjem problemu Srbije, za koji je nadlezna policija, jer je vojska federalna organizacija, i za njenu upotrebu trebalo bi sazivati Vrhovni savet odbrane.

Upuceniji kazu kako ne bi trebalo ocekivati vojnu akciju vecih razmera. Jugoslovenske oruzane snage ce najverovatnije ostati samo na ulozi zastite drzavnih granice, dok ce protiv tzv. OVK u dubini drzavne teritorije delovati samo u slucaju neposredne ugrozenosti, sto se i desilo u dva ili tri navrata.

Neki nezavisni analiticari ne iskljucuju cak ni krajnju mogucnost da se glavni ljudi u tzv. OVK odluce na prenosenje aktivnosti sa terena u gradove. Prema dosadasnjim iskustvima sa gerilskim pokretima i teroristickim organizacijama, urbana gerila sirokih razmera je najteza za kontrolu i suzbijanje. Ona drzavu stavlja u veoma neprijanu situaciju permanentne opkoljenosti. Istovremeno, barem na Kosovu, drzava ne moze racunati na previse Albanaca koji bi se zdusno suprotstavili tzv. OVK. Barijere su jezik, religija, kultura, te zapustena i rigidna politika Milosevicevog rezima.

STA AKO?

Ukoliko dodje do preseljenja u urbanim sredinama na Kosovu, rezim u Beogradu ima na raspolaganju nekoliko opcija:

Milosevic moze pokusati da krizu generise u pravcu sukoba sirih razmera i da pojacanim policijskim i vojnim prisustvom lokalizuje ili ugasi zarista sukoba. Tu se medjutim moze ispreciti nekoliko veoma problema. Ako se angazuje jos vise vojske, ukazace se potreba za mobilizacijom, a iskustvo je pokazalo da do sada nije ponajbolje funkcionisalo. S druge strane, policija se iscrpljuje u beskonacnom cuvanju raskrsnica i sedenju u bunkerima, sto opet jako mnogo kosta. Vojna akcija sirokih razmera bi mozda i mogla uspeti (francuski padobranci su imali velikih uspeha u borbi protiv alzirskih gerilaca, ali se radilo o sredini pedesetih godina i medjunarodne okolnosti su bile bitno razlicite). Kad vec govorimo o medjunarodnim okolnostima u kontekstu vojne akcije, trebalo bi spomenuti i stav medjunarodne zajednice da je eskalacija nedopustiva. Usledili bi snazni pritisci na zvanicni Beograd, koji sa osakacenom ekonomijom nije vise u stanju da zonglira i da se na drzavnom svercu spasava od totalne katastrofe.

Druga opcija je mozda preciznija i hirurski pazljivo izvedena policijska akcija sto se, cini se i pokusava ovih dana. Medjutim, i tu postoji nekoliko problema. Svaki ubijeni pripadnik tzv. OVK ce automatski postati heroj, a to Beogradu u situaciji kada kosovski Albanci sve manje i manje veruju u mogucnost sporazuma ni najmanje ne treba. Primer: Devetorica naoruzanih kosovskih Albanaca, koji su poginuli u sukobu sa granicarima VJ

1. aprila, sahranjeni su u selu Herec. Medjutim, za razliku od ranijih sahrana koje su se odvijale na seoskim grobljima, ova je obavljena na brdascetu specijalno pripremljenom za tu priliku. Grobnice su bile betonske u nizu, a mestani su tvrdili da se na tom mestu biti podignut veliki spomenik. Heroji i legende su se dakle vec pripremaju.

Treca i najbolja opcija su bezuslovni pregovori u cijoj pripremi bi obe strane morale da naprave nekoliko ustupaka, sto ukljucuje i definisanje problema stranog ucesca, odnosno da li ce se raditi o direktnom posredovanju ili samo pruzanju dobrih usluga. Medjutim, i tu pred Milosevicem izranja ozbiljan problem. Sa kim pregovarati? Da li sa Ibrahimom Rugovom koji kontrolise gradove, ili sa tzv. OVK koja kontrolise deo teritorije i koja ima oruzje? Pregovori sa DSK iskljucuju tzv. OVK koja ima ozbiljnih primedbi na Rugovin koncept neoruzanog otpora i kako kazu kolebljivost. Pregovori sa tzv. OVK nisu moguci, jer izgleda da jos uvek nema svoje politicko krilo. Sa druge strane tzv. OVK nije toliko jaka da bi u ovom mogla postavljati ozbiljne politicke zahteve i formulisati jedinstvenu politicku platformu, uprkos politickim aspiracijama, koje su jasno navedene u poslednjem Saopstenju u kojem gde se pominje i ucesce OVK u mirovnim pregovorima.

Bilo kako bilo, vreme na Kosovu prolazi brzo, a svaki naredni dan kao da je gori od prethodnog. U Pristini i drugim gradovima se strahuje od urbane gerile, svaki dan pogine po neko, puca se sve blize i blize magistralnim putevima. Kosovom se krece sve vise naoruzanih ljudi i niko ne zna kako ce se ovo zavrsiti. Novi rat je moguc isto kao i mirovni pregovori i neko razumno politicko resenje. Problem je u tome sto se u kosovskoj jednacini racuna sa previse nepoznatih, a matematicari na obe strane su prilicno losi.

Specijalno za AIM Pristina

novinar Radio B92 Aleksandar VASOVIC