BLINDIRANA KOLA, DELIMICNA SIGURNOST NA KOSOVU

AIM JUNIOR Pristina

104 ubijenih od vatrenog oruzja ili posledica srpskog terora, medju kojima 10 njih do danas nije identifikovano, po podacima pristinskog Odbora za zastitu ljudskih prava, tragican je bilans zrtava albanske nacionalnosti u samo prva tri meseca ove godine. Ovoliki broj ubijenih samo za ovo kratko vreme, u sklopu je tragicnih desavanja koji ce se pamtitu u istoriji kosovskih Albanaca, a broj ubijenih Albanaca samo u toku desavanja u regionu Drenice, prema poznavaocima ovdasnjih prilika, nezapamcen je jos od Drugog Svetskog rata. Tragicni dogadjaji na Kosovu zapoceli su krajem januara meseca kada je, podseca Odbor za zastitu ljudskih prava, napadnuta kuca Sabana Jasarija u selu Donje Prekaze, kada su ranjene su dve njegove cerke i ubijen jedan mestanin ovog sela, dok je drugi, tvrdi se, kidnapovan i o cijoj se sudbini jos uvek nista nezna. Tada je doslo do okrsaja izmedju mnogoclane porodice Jasari i policije. Nakon ovoga, u glavnom gradu Kosova ubijen je jedan taksista od strane carinika u civilu, a prodac cigareta - od strane srpskog policajca.

U vremenskom inervalu, od okrsaja u Donjime Prekazima sa porodicom Jasari i dogadjanja u drenickom regionu krajem februara, kada je deset clanova njegove porodice pobijeno, zivote je izgubilo jos cetiri kosovska Albanca.

Najveci broj je, po ovom tromesecnom izvestaju, poginulo u policijskoj operaciji u regionu Drenice, koji je zapoceo 28. februara, kada je, kako se istice, masakrirano preko 80 mestana, ukljucujuci i decu zene i starce. Tada je ubijena i desetoclana porodice Ahmeti, zajedno sa dva gosta koja su se zatekla u njihovoj kuci, kada je policija, prema izvestaju Odbora za ljudska prava i slobode, "upala u kucu, naredila im da legnu na pod, i pocela da ih torturise na, podvlaci se, najvarvarskiji nacin nakon cega su bili ubijeni tako da ih je "bilo tesko identifikovati".

Prema ovom Izvestaju, do drugog masovnog ubistva doslo je pet dana kasnije, kada je prema podacima Odbora, zivote izgubilo 46 kosovskih Albanca, a mnogo kuca sravnjeno sa zemljom, dok je selo Donje Prekaze, kao "glavna meta napada potpuno opustoseno". Odbor takodje prenosi svoja saznanja da je samo tokom

1. marta zivote izgubilo 15 dece, 17 zena i vise starih osoba. U Izvestaju ovaj Odbor zatim dodaje da je najvise ubijenih bilo iz porodice Sabana Jasarija. Prema nepotvrdjenim podacima, ostalo je zivo samo nekoliko osoba ove velike porodice, koje se nalaze u izbeglistvu.

Odbor u svom Izvestaju zatim podseca da je 10. marta, policija sahranila sve ubijene, bez identifikacije i bez obdukcije. Sutradan, kaze se dalje, clanovi porodica, ponovo otkopavaju i pokopavaju svoje najblize, prema obicajima. Podvlaci se takodje, da se ni dan danas nista ne zna o sudbini sestoclane porodice Sadika Jasarija, mada Odbor za ljudska prava sumnja da su oni ostali u podrumu jedne kuce, koja je kasnije srusena. Istice se da su clanovi ovog Odbora pokusali da stignu do tog sela, ali da im to policija nije dozvolila.

Takodje, ovaj Odbor nema informacija o sudbini 30-oro uhapsenih, oko cega su "izvesavala i glasila u Srbiji". U izvestaju se navodi da se strahuje "da su u fabrici municije, koja se nalazi izmedju Srbice i sela Donji Prekaz, smesteni taoci Albanci te da je pretvorena u tipican koncentracioni logor, gde se oni torturisu".Posto se ova fabrika poredi sa logorima u toku rata u Bosni, dalje se navodi da je u drenickom selu Broja do 11. marta, "kao taoci" zadrzano 110 zena, dece i staraca.

I nakon tolikih desavanja u centralnom delu Kosova, ono se i dalje nalazi pod "jakom policijskom opsadom", navodi Odbor za zastitu ljudskih prava slobode u svom Izvestaju. Posledica aktuelne sutuacije je napustanje domova preko 20 hiljada mestana, a kako se navodi, srpske snage su za sobom ostavljale natpisa u kojima se porucuje: "Ovo je Srbija", "Smrt Albancima" itd.

Dogadjanjima u Drenici, nije zavrsena operacija srpske policije, vec je otvoren "novi front" u oblasti Decana, konstatuje dalje ovaj Odbor. "Prvi napad dogodio se krajem marta u selu Glodjane, kada su ubijena tri Albanaca, a mnoge kuce ostecene i sravnjene sa zemljom", kaze se dalje u Izvestaju.

Inace, pored napomene da se ne raspolaze sa potpunim podacima, dalje se u ovom dokumentu kaze da osim 104 ubijenih, 3095 kosovskih Albanaca je maltretirano na "razne nacine, od kojih je 44 njih ranjeno, a nad 30 je pokusano ubistvo, te da je ogroman broj onih koji su hapseni, pozivani na informativne razgovore i torturisani"...

"Ova situacija, tensionirala je stanje na Kosovu, i potresla albansku javnost, koja je u sklopu opredeljenja za mirnim resavanjem kosovskog pitanja, manifestovala je svoje nezadovoljstvo brojnim protestima, koji su vise puta "ugaseni" silom", navodi se na kraju Izvestaja Odbora za zastitu ljudskih prava, sa sedistem u Pristini.

Sudeci po dogadjajima koji su ponovo uzeli zalet, ne iskljucuje se i ubuduce "baratanjem" vrlo visokim brojem zrtava i maltretiranima.

Samo poslednjih dana aprila, u decanskoj opstini ubijeno je oko 30 Albanaca. Razlika je samo u tome sto je u desavanjima u Drenici bila ukljucena srpska policija, a sada se ne krije njena "saradnja" sa vojskom". Sudeci po novonastalom stanju, koje se komplikuje iz casa u cas, ne iskljucjuje se da i krajni bilans bude nepotpun. Ovoga puta gotovo je nemoguce da se u kriznim regionima "provuku" brojni domaci i strani novinari (osim privilegovanih) kako bi zabelezili pravo stanje. Jos je teze da pripadnici nevladinih organizacija i koje se bave ljudskim pravima (nikako ne sa albanskom licnom kartom) dodju na lice mesta i prikupe neophodne podatke. U centralni i zapadni deo Kosova vise niko ne krece bez blindiranih kola. Zato i treba racunati da se mozda nikada nece saznati prave posledice neobjavljenog rata na Kosovu.

AIM Pristina Djeraqina TUHINA