"KOSOVO NAJVECI ZATVOR U EVROPI"

AIM JUNIOR Pristina

Zakljucci i brojni clanci poznatih svetskih analiticra objavljenih krajem prosle godine, a u kojima je Kosovo kao krizno zariste bila kljucna tema razmatranja, kao dogadjaj godine (uporedo sa pojavom kako se tada nazivalo "enugme" OVK), smatrali su se mirni studenstki protesti, reklo bi se Pokret koji je, smatralo se, uzdrmao status kvo na Kosovu koji je trajao godinama. Danas, posle samo tri meseca o protestima se vise ne govori niti pise ni kao o dnevnim dogadjajima. Ako je 12-mesecni bilans od prosle godine na Kosovu zavrsen (zabelezen) sa tri protesta, 12-casovni bilans jednog danasnjeg dana na Kosovu se zaokuzuje zrtvama, ranjenima, izbeglima i na kraju i jednim mirnim protestom. Razlog zbog cega protesti ni u dnevnim vestima nisu vise centralne teme, ne treba traziti ni u organizaciji ni u masovnosti protesta, vec u cinjenici da posle dogadjanja u regionima Derenice i Decana, gde je zivot izgubilo preko 100 kosovskih Albanaca, ni jedan vid protesta, bilo kako da su organizovani, ne moze zaseni predjasnje stanje. Ali ipak, cinjenica da se na poziv na protestne manifestacije koje je inicirao Glavni organizacioni odbor politickih partija koje deluju na Kosovu, vec 20 dana zaredom u raznim centrima Kosova odaziva na hiljade gradjana, ponovo je pokazao da Albanci i dalje resenje problema Kosova traze posredstvom mirnih puteva. U ovim protestnim polucasovnim manifestacijama, pod motom "Kosovo najveci zatvor u Evropi", tokom ovih dana, (tacnije od 9.aprila) prodefilovalo je na hiljade gradjana, zeleci da kako se navodi potvrde gorenavedenog slogana, da su zatvorenici upravo sam narod Kosova. O cilju ovih protesta, potpredsednik DSK i clan Organizacionog odbora, Naim Jerliu istice da "protestna defilovanja koja se odrzavaju u raznim centrima Kosova pre svega pokazuju opredeljenje i odlucnost za slobodu i nezavisnost naroda Kosova. Ovih 20 dana, pokazali su da ce oni istrajati do realizacije ovih aspiracija", istakao je Jerliu.

Uprkos cinjenici da policija nije intervenisala tokom ovih protestnih manifestacija, bilo je manjih provokacija i incidenata izazvanih pre svega od strane pojedinih srpskih civila. Tako, u Gnjilanu, Kosovskoj Mitrovici, Lipljanu i nekim drugim vecim gradskim centrima, nekoliko puta su mirni demonstranti sprecavani od strane pripadnika policije i provocirani, medjutim, to ih nije sprecavalo da nastave dalje da masovno ucestvuju u njima. Najcescih incidenata je bilo u Peci, gde je i onemogucavano i njihovo odrzavanje, ali i u Pristini blizu studentske menze i domova, gde su smesteni studenti srpski studenti. Sigurni u zastitu pripadnika policije mladic Erlind Kadriu je zadobio teske povrede od nekolicine srpskih civila, pri pokusaju da pomogne jednoj ucenici gimnazije "Dzevdet Doda". Ove setnje, se zbog nemogucnosti, nisu organizovale, razume se samo u zonama konflikta.

Ove protestne manifestacije su u poslednja tri dana bile "osvezene" kretivnoscu i masovnijim ucescem. 27.aprila poslednjih deset deset minuta protesta stajanjem u mestu odata posta zrtvama u regionu Decana i Djakovice. Najmasovnija setnja bila je 28. aprila, gde se smatra da je u raznim centrima Kosova ucestvovalo vise stotina hiljada gradjana u raznim gradovima Kosova, koji su uzvikivali parole nezavisnosti i slobodi, Drenici, Decanima, Rugovi, ali i pevali, smatra se ovde, nezvanicnu himnu Albanca: "Rec sam dao da cu za Kosovo zivot dati". Time su setaci, kako su sami objasnjavali, uputili jasan poziv centrima odlucivanja, posebno Kontak grupi da zaustave jedna nova Bosna na Balkanu (ovu poruku su ilustrovali i nosenjem jednog sola i tri stolice od kojih je ona u sredini simbolizovala prisustvo trece strane u dijalogu. Na stolu je bila postavljena jugoslovenska, albanska i americka zastava, a ispod stola mali improvizovani top. Na simbolican nacin, pre svega medjunarodnoj zajednici je poruceno da prvo treba da se povuku vojne i policijske snage sa Kosova, a da potom zapocne dijalog). I 29. aprila ucesnici protesta imali su novu poruku. Poslednjih deset minuta protesta, prisutne zene stajale su u sredini dok su muskarci setali ukrug centralnom ulicom, simbolicki stvarajuci prizor jednog novog Holokausta, za koji smatraju da preti Kosovu. A koji je motiv nekih od ucesnika ovih protesta da svakoga dana (20) defiluju glavnom pristinskom ulicom, mozda najbolje pokazuju sledeci komentari:

"Ovi protesti su ogledalo puta za koji smo se opredelili. Poslednji dogadjaji na Kosovu, uprkos srpskoj propagandi samo su ponavljanje Milosevicevog scenarija koji je odigran i u Bosni. Zato, poslednje je vreme da svet nagradi mirnu politiku, koju vec vise godina sledi narod Kosova", kaze jedan mladic. Jedna devojka, ove proteste smatra kao izraz svenarodnog raspolozenja Albanaca na Kosovu i istice da su "oni izraz spremnosti i moralne i duhovne mobilizacije za realizaciju nasih aspiracija, koristeci i druga ekstremna sredstva, sto se dokazalo i nasim povicima koje nije predvideo Organizacioni odbor. Ni protesti, a ni drugi oblici koji se ponegde primenjuju na Kosovu, kao oblik otpora srpskom okupatoru, ne treba da se zaustave do realizacije nasih aspiracija i definitivno oslobodjenje. Ovi protesti me podsecaju na Sarajevo, na pragu izbijanja tamosnjeg rata", seca se ova studentkinja.

Potpredsednik DSK Naim Jerliu je rekao da ce ove protestne manifestacije trajati sve dok "Kosovo bude i dalje zatvor.

U medjuvremenou sve su oci uprte u SAD. Jer, objasnjavaju kosovski Albanci-"Amerikaci su pored geografske udaljenosti, u Bosni reagovali brze nego ostali"...

AIM Pristina Besa TOVRLANI