"ZAHVALICEMO SRBIMA NA NEZAVISNOSTI"

Intervju sa Azemom Vlasijem

Azem VLLASI, poslednji visoki kosovski politicki funkcioner, koji je zbog sukoba i neslaganja sa aktuelnim predsednikom Jugoslavije (tada Srbije), Slobodanom Milosevicem oko ukidanja autonomije od 1974. godine izvesno vreme proveo u zatvoru. Danas se profesionalno bavi advokaturom i tretira se kao politicki analiticar zbivanja u ovom regionu

AIM:- Da li smo blizi ratu ili...?

VLLASI:-Nazalost, svakim danom sanse za mirno politicko resenje kosovske krize postaju sve manje, opasnosti od eskalacije od oruzanog konflikta, besmislenog ubijanja i stradanja na obe strane sve su vece. Kod srpske strane, gde je neophodna pamet, razboritost, volja za mirno resenje ovog spora, toga nema vec deset godina. Ipak nisu jos izgubljene sve sanse za mirno, politicko resenje, ali ta opcija sada skoro da je sasvim u rukama medjunarodnih faktora. Otvoreno je pitanje hoce li oni odlucno delovati. Ako hoce, medjunarodni faktori imaju nacina da zaustave sukob i nametnu mirno resenje makar ono ne bilo sasvim pravedno.

AIM:-Koji su argumenti za jednu ili drugu tezu?

VLLASI:-Tesko je poverovati u mirno resenje kada kljucni akter krize, vrhovnik rezima u Beogradu, kao i pre sedam - osam godina vuce potpuno iste poteze, sledi istu logiku, ide istim stopama kao i onda kada je stvorio kosovsku krizu i potpalio rat na drugim prostorima ranije Jugoslavije. Sada sve izgleda kao da se proces raspada one Jugoslavije, zapocet nasilnim gazenjem ustavne autonomije Kosova 1989. godine, nastavlja. Taj proces je privremeno zaustavljen aprila 1992. godine kada je na brzinu i improvizovano skrpljena SRJ "Zabljackim Ustavom." Da podsetim, pre toga je pokusaj nasilnog nametanja unitaristickog koncepta Jugoslavije sa dominacijom Beograda, pokrenuo proces raspada SFRJ. Druge federalne jedinice nisu pristajale na unitaristicki koncept i zalagale su se za uspostavljanje novih odnosa ili u krajnjem slucaju za mirno razdruzivanje. Kao odgovor iz Beograda dobile su rat.

Nakon 1992. ista tendencija potpune unitarizacije nastavlja se na manjem prostoru: nad Crnom Gorom i Kosovom. Trazenje Albanaca da se mirnim putem resi pitanje Kosova kao odgovor iz Beograda dobija pojacan drzavni teror i nasilje. Kurs demokratskih reformi u Crnoj Gori kao odgovor iz Beograda dobija pritiske, blokade, ignorisanje, pretnje. Pre '92.godine, u Beogradu idealno funkcionise nacional-socijalisticke i radikal -fasisticke orijentacije, danas se to isto dogadja. Ta ista vlast nije i nece nista da nauci iz lekcija koje je dobila od medjunarodne zajednice, od izolacije, sankcija, izopstenosti iz medjunarodne zajednice. Umesto saradnje sa svetom i ukljucivanja u evropsku integraciju prkosi svetu, Evropi i priziva nove sankcije. Dakle, sve isto kao pre sedam-osam godina: isti akteri, isti scenario, isto ponasanje! Jedina nada je da su medjunarodni faktori umorni od onoga sto se do sada desavalo, posebno u Bosni, pa mozda nece dozvoliti ponavljanje vec vidjenog? Ako ne zbog Kosova, ono zbog sebe.

AIM:- Da li se Kosovo ili neki njegovi delovi vec nalaze u nekoj vrsti rata?

VLLASI: - Ono sto se desilo u Drenici gde je situacija jos teska, ono sto se desava u pogranicnom podrucju, u opstinama Decane i Djakovica, to je vec vidjeno u delovima Hrvatske 1991. u Bosni i Hercegovini. Razlika je samo u tome sto se ovde nasrce na sredine sa skoro stopostotnim albanskim stanovnistvom. Verovatno je zamisao srpskih vlasti da prvo "smeksaju" ta podrucja, pa onda da u mesovitim sredinama nahuskaju komsije Srbe na Albance, kao sto smo videli u Bosni i Hrvatskoj. Nema sumnje, na delu je isti, prljav i monstruozan, scenario.

AIM:-Trenutna situacija je kao neko zagrejavanje sa obe strane; Albanci odrzavaju svakodnevne proteste, a Srbi vrse svakodnevne vojno-policijske pokrete. Da li su to obicne pretnje ili manifestacije odlucnosti da se ide do kraja?

VLLASI:-Prisustvujemo kraju stanja "status quo-a" koje traje vec dugo, odnosno stanja ni rata ni mira. Dogorevaju poslednje iluzije srpske vlasti da se Albanci nasiljem i represijom mogu drzati u stanju u koje su stavljeni '89. godine. Ovi masovni protesti su upozorenje da je albansko strpljenje na izmaku, ali istovremeno znace jos uvek otvoren poziv da se mirnim, politickim putem pocne sa resavanjem kosovskog problema.

Stvari su dossle do one kriticne tacke iza koje ide radikalizacija ako se ne pruzi sansa mirnim demokratskom sredstvima postizanja legitimnih prava. Ne mogu da se ne osvrnem na proteste srpskih studenata koji su svojevrstan fenomen, nepoznat u svetu. Naime, oni ne protestuju radi postizanja ili ocuvanja nekog stecenog prava, vec protestvuju sa zahtevom da se Albancima ne vrate cak ni ona prava koja su imali i silom su im pogazena. Svojevremeno, srpski nastavnici su strajkovali u tom duhu zahtevajuci da njihove kolege Albanci budu isterani s posla te albanska deca iz skola. No, sve to je dirigovano od srpske vlasti koja ide ka daljoj radikalizaciji i polarizaciji sto je uvek bila i ostala njena politika.

AIM:-Moze li UCK postati stozer okupljanja naroda za resenje kosovskog problema na njen nacin?

VLLASI:- Jedna stvar je izvesna: ako ne bude politickog resenja, a pogotovo ako beogradski rezim nastavi sa vojno-policijskim operacijama na Kosovu, Albanci nemaju drugog izbora nego da pribegnu oruzanom otporu, odbrani svog kucnog praga i zivotnog prostora. Pogotovo posle referenduma protiv pomoci medjunarodne zajednice u resavanju kosovskog pitanja, moze se ocekivati da srpska vlast sve vise srlja u nasilje, da pribegne novim vojno-policijskim akcijama i zaglibi kao u zivi pesak iz kojeg nema povratka. Albancima ne preostaje nista drugo nego da se brane i odbrane sto znaci da ce se ta odbrana pretvoriti u gerilski rat, u siroki odbrambeni otpor okupaciji. I kuda to vodi? Jasno da vodi u tragediju, ljudske i materijalne zrtve. A jednom ce se sve to zavrsiti, neko opet sa strane ce to preseci. Srpska vlast je vec dokazala da za nju politickog resenja nema. Znaci srpska vlast je ta koja se opredelila za sukob. Kada bude debelo zaglibila u kosovsko blato, ta ista, srpska vlast ce pozvati medjunarodnu zajednicu u pomoc. Da spasi sto spasit se moze.

Ako primera radi, UCK i ne postoji kao ozbiljna vojna formacija, nastavak oruzanih sukoba ce takvu formaciju neminovno proizvesti i onda politicari, pa ni Rugova nece moci od nje da se ograde. Ako pak dodje do politickog resenja, za UCK-om i uopste za radikalno krilo albanskog pokreta nece biti potrebe. UCK je proizvod nase realnosti, politikom represije i odbijanja da se dijalogom pronadje politicko resenje, proizvela ga je srpska vlast. Ne verujem da ima i jednog Albanca koji ne bi zeleo politicko resenje, odnosno koji bi izmedju politicog resenja i rata izabrao ovo drugo. Samom cinjenicom da do neke vrste oruzanog otpora dolazi nakon toliko godina strpljivog i teskog, uzaludnog cekanja na politicko resenje postaje jasno da je UCK posledica, a ne uzrok.

AIM: - Kako vidite organizovanost legalnog albanskog faktora koji se zalaze za mirno resenje i kako se to izrazava na njegovu snagu da se Albancima nametne za mirno resenje? Kako Albanci da kombinuju ono sto mogu sami sa podrskom u svetu?

VLLASI:-Politicku podrsku sveta ocuvacemo iskrenim zalaganjem za mirno politicko resenje i od toga ne smemo odustati. Mi necemo i ne treba da isprovociramo sukobe. Ali, kucni prag, zivote svojih porodica, svoj zivotni prostor moramo braniti. To je osnovno pravo coveka i naroda i to dopusta i medjunarodno pravo.

Politicki dijalog sa srpskom stranom mi prihvatamo kao put za politicko resenje krize, ali se taj dijalog mora odvijati uz medjunarodno posrednistvo. Bez posrednistva medjunarodnih faktora taj dijalog bi bio uzaludan razgovor bez rezultata. Srpska vlast hoce da nametne dijalog bez posrednika zato sto ima silu na svojoj strani i sto bi htela da nametne diktat kao jaca strana. Uostalom, u tako neravnopravnom dijalogu, svuda u svetu, posreduje treca strana. Ponavljam, napadati i provocirati ne treba koliko god da traju razgovori i dijalog, ali svoj i zivote porodice, kucni prag i zivotni prostor, mora se braniti. Od svakoga.

AIM:- Kako vidite resenje koje bi bilo stabilno ili bi moglo da bude stabilno kompromisno resenje za Kosovo?

VLLASI:-Upravo oni kojima je Srbija na referendumu rekla "NE" mogli bi nametnuti neko kompromisno resenje koje bi bilo prihvatljivo i za Srbiju. Medjutim, posle ovakvog razvoja situacije, i svet ce sve manje biti za kompromisno resenje obzirom da vlasti u Beogradu ne ostavljaju prostora za kompromise. Usledice nove sankcije i pritisci na beogradsku vlast. Time krecemo nepovratno i definitivno u pravcu potpunog osamostaljivanja Kosova od jurisdikcije srpskih vlasti. Ne kazem da ce to znaciti formiranje druge albanske drzave na Balkanu, ali ce Kosovo biti izvan Srbije i dobice neku formu specijalnog statusa. Mislim da dolazi vreme kada cemo mi Albanci moci zahvaliti na nezavisnom Kosovu vise politici srpskog rezima i njegovom vodji, nego nasim naporima da ostvarimo taj cilj.

AIM: - Kako ocenjujete trenutak formiranja albanske Savetodavne grupe gospodina Rugove za pregovore sa Beogradom?

VLLASI- Formiranje savetodavne i pregovaracke grupe je nazalost prilicno zakasnelo. Inace, radi se o solidnom sastavu koji je Rugova trebalo jos mnogo ranije da okupi kako bi se kosovsko pitanje u politickom smislu dinamiziralo. Ovde je dugo vodjena jedna anemicna, neproduktivna politika, toboz u ime "neprovociranja" vlasti i ocuvanja mira. To je u stvari pogodovalo odrzavanju klime u kojoj je zacet radikalizam kao prirodan odgovor na pasivnost. Sada se bavimo pitanjem priprema za dijalog kada smo od dijaloga sve dalje. Kasnimo, jednostavno kasnimo.

Sada na albanskoj strani, ritam dogadjaja diktiraju zbivanja na terenu, a na srpskoj su referendumom zatvorena vrata za dijalog. U takvoj situaciji Rugovin tim tesko da moze znati cime da se bavi: zbivanjima na terenu ili pripremama Platforme za pregovore.

AIM:-Vi ste bili pozivani na razgovore, koje je ovde pokusavala da organizuje srpska vlada...

VLLASI:-Srpska vlast ocigledno ne zeli ozbiljan razgovor koji bi doveo do pozitivnih rezultata. Ona ovo pitanje dijaloga otaljava krajnje improvizovano sa zeljom da obmane domacu i stranu javnost optuzbom kako su Albanci ti koji nece da razgovaraju. Posto sam bio licno i pismeno pozivan, ocenio sam da je pristojno javno odgovoriti na poziv gospodina Markovica. U odgovoru sam izlozio razloge svog neodazivanja i dve su sustinske stvari: prvo, razgovor se ne moze ograniciti na okvire Ustava Srbije, jer je upravo taj ustavni okvir glavni generator kosovske krize, odnosno da se mora razgovarati o ustavnom statusu Kosova ne prejudicirajuci resenja; drugo, razgovori se moraju voditi uz medjunarodno posredovanje, jer mi ne verujemo u mogucnost uspeha razgovora sa predstavnicima iste one vlasti koja nas je dovela u sadasnju situaciju. Bez medjunarodnih posrednika, ta vlast je godinama imala priliku da ne ucini ili da popravi sama ono sto je ucinila Albancima i Kosovu.

AIM Pristina Fehim REXHEPI