KRIZA U BLIZINI, RESAVA SE DALEKO

Situacija na drzavnoj granici izmedju Albanije i Jugoslavije je zategnuta. Prema vestima koje stalno emituje albanska drzavna TV, snage jugoslovenske vojske priblizile su se na 150 metara od albanske teritorije. Vojne snage na severu Albanije stavljene su u stanje pripravnosti br. Jedan, dok su bolnice snabdevene lekovima i hranom. Albanski Crveni krst, takodje ubrzano snabdeva severne zone zemlje.

General Hulusi Lama, komandant divizije u Kuksu, na granici sa Jugolsavijom, izjavio je za TV Albaniju da "mi mozemo da obezbedimo odbranu albanske teritorije od svakog napada spolja". S druge strane, predsednik Mejdani urgentno je sazvao Savet odbrane, organizam koji se obicno retko saziva i samo u vrlo kriticnim situacijama.

Prema proracunima albanske strane, sada se na teritoriji Kosova nalazi oko 70 - 80 hiljada trupa jugoslovenske vojske i oko 300 blindiranih vozila. Ovaj arsenal je razmesten uglavnom na zapadnom delu granice sa Albanijom. Prema pisanju dnevnog lista "Gazeta Shqiptare", osmatraci jugoslovenske vojske su bez teskoca uspeli da vide njihove pokrete, i da kopa rovove u blizini sela Cahan, nadomak albanske granice.

S druge strane u Kuksu, Tropoji i drugim manjim severoisticnim gradovima Albanije, klima je predratna. Populacija iz ovih zona do sada nije pokazivala znake panike. Niko nije napustio svoje kuce da bi otisao u pravcu vecih gradova - Tirane, Dragu ili Skadru. Zeteceni osecanjima nacionalizma, koji najvise dolazi s druge strane granice i u strahu od oruzanog konflikta koji bi mogao sve unistiti, stanovnici ovih krajeva su zapoceli sa pripremama za docek talasa izbeglica sa Kosova, dok najveci deo vremena provode pricajuci o borcima UCK. Medjutim, nije bilo neke navale izbeglica, ako se izuzme jedna porodica od 22 clana koja je dosla u Has kod Kuksa. S druge strane, novine u Tirani pisu da je 700 Kosovara pristiglo u Kuks da bi kupili oruzje i da su vraceni praznih ruku. Nijedan od njih nije pristao da se registruje kao izbeglica.

Albanska vlada je redovno optuzivala jugoslovensku stranu da je favorizovala prelazak oruzja i naoruzanih terorista na Kosovo. Ministar inostranih poslova Paskal Milo okarakterisao je optuzbe Beograda kao jedan "diplomatsko - politicko - propagandisticki ritual", na pragu rimskog sastanka. Na notu predatu u Beogradu albanskom ambasadoru, Tirana je odgovorila da "granicne incidente proizvodi zvanicna propaganda i srpska vojna masinerija, a ne Albanija". Savet odbrane je naredio pojacavanje mera za sprecavanje trgovine oruzjem, koja se ipak ne moze iskljuciti, kako zbog lakoce sa kojom se oruzje moze naci na albanskom trzistu, tako i zbog veoma nepristupacnog terena na granici izmedju dve zemlje. Izlasci i ulasci u severnim gradovima Kuksa i Tropoje kontrolisu se od strane policije. U medjuvremenu su posmatracke misije Zapadnoevropske Unije i OEBS izvrsile inspekcijske misije u pogranicnoj zoni.

I dok je atmosfera na severnoj grabici zategnuta, moze se reci da se ona malo oseca u glavnom gradu i ostalim velikim gradovima. U Tirani zivot tece normalno. 600 hiljada stanovnika ovog grada su zabrinutiji zbog teskog ekonomskog stanja, zbog poslednje vladine krize, nezaposlenosti i izrovanim putevima nego zbog situacije na severu granice. Poslednje promene u vladinom kabinetu zaokupile su svu paznju javnosti koja je tradicionalno zainteresovana za unutrasnje politicke razvoje, ne pokazujuci interesovanje za ono sto se desava na severnoj granici zemlje. Vec naviknuti na lose vesti koje dolaze s one strane granice i posto su prosli jos jednu vanrednu godinu, vecina Albanaca cini se da je ubedjena da ce sve to proci. Jos jedna kriza mozda teza od drugih, ali za koju svakako postoji resenje - cini se da ovo najbolje pokazuje mentalitet obicnog Albanaca koji pun nade gleda prema moru, gde se nalaze ratni brodovi Seste americke flote. "Bosna se vise nece ponoviti", moze se cuti u prepunim kafanama u Tirani. "Evropljani su prostitutke, ali SAD ce same resiti krizu", kaze jedan student, koji mirno pije kafu u jednom od bezbrojnih barova u Tirani.

U stvari, slicno misljenje se aktuleno moze cuti i u medijima i u domacoj politici koja je dosla na vlast proslog juna i vodila otvorenu proamericku politiku. Posle Skoplja, Tirana se smatra kao drugi proamericki faktor u regionu. Ekspolozija krize na Kosovu dala je jos jedan motiv albanskoj Vladi da zatrazi politicku i vojnu pomoc Vasingtona. Dva puta zaredom, albanska drzava je zvanicno zatrazila da se trupe NATO stacioniraju na teritoriji Albanije, da bi se sprecilo sirenje konflikta na jug. I kada kaze NATO, premijer Fatos Nano pre svih podrazumeva SAD. Posle krize od prosle godine, koja je takoreci unistila citav siromasni vojni arsenal Albanije, u Tirani dobro znaju da moguci rat sa jugoslovenskom vojskom ne bi mogla da izdrzi mala i neorganizovana albanska vojska.

Kao posledica toga, Nano i ljudi koji ga okruzuju su misljenja da je jedino resenje problema politicko. Na ovoj tacki nema vise iluzija i jedini put spasa se vidi u senzibiliziranju Zapada na opasnost konflikta. Relativan radikalizam opozicije vodjen od strane Berise, rezultirao je tako bezopasnim po osvescivanje javnog mnjenja, oko mogucnosti da se prevlada oruzano suocavanje sa Srbijom. Albanski socijalisti na vlasti su tako dobili bitku sa malobrojnim nacionalistima koji zahtevaju bezuslovnu nezavisnost Kosova.

Tirana je zvanicno istupila pred sastanak u Bonu o statusu republike unutra jugoslovenske federacije za Kosovo, sto predstavlja najznacajniji potez albanske pozicije u poslednjih sedam godina. Albanija je priznala putem jedne deklaracije usvojene u Parlamentu 1992. godine Republiku Kosovo, iako nikada nije data neka zvanicna izjava od strane nijedne vlade u Tirani. Izjasnjavajuci se za formulu resenja koje je ispod onog koje zahtevaju Albanci na Kosovu, premijer Nano je pristao da plati nemalu politicku cenu na unutrasnjem planu i da trpi ljute poglede kosovske strane. Ali, za Nnaoa, aktuelno ima vise znacaja ono sto misli medjunarodna zajednica, nego ono sto misle albanske partije u Pristini. On dobro zna da ce i resenje problema doci sa stolova u Briselu, Londonu ili Njujorku, nego kao rezultat igre na zatrovanom balkanskom terenu.

Sada albanska drzava gleda u pravcu Rima, gde se ocekuje da ce se u sredu odrzati treci sastanak zemalja Kontakt grupe. Prvi pristigli signali u albanski glavni grad govore o jednoj diferencijaciji u porastu izmedju stavova Rusije i SAD, dok drugi deo drzava, Francuska, Italija i Nemacka nastoje da odigraju ulogu "federa", izmedju velikih. Upravo ova neodredjena pozicija plasi Tiranu.

"Milosevic nastoji da dobije u vremenu i ta mogucnost mu je do sada data". Ovo je rekao albanski ministar inostranih poslova, Milo specijalnom izaslaniku Dinija, Vataniju posle dva sata razgovora, u kojem nisu nedostajale ni tenzije. Prema Milou potrebno je vise stapova, a manje sargarepa za Milosevica. Nije poznato da li je to bila samo konstatcija ili optuzba albanskog ministra inostranih poslova, koji je nastojao da sakrije nezadovoljstvo spram poljuljanih stavova evropskih zemalja, u prvom redu Italije. Ipak, bez obzira na to, ono sto se sada dobro zna u politickim krugovima i javnom mnjenju je da ce Albanija sa svoje strane biti primorana da prihvati diplomatska resenja Velikih sila, koje ce ponuditi za Kosovo. To iz razloga sto u Tirani nemaju ni stapova, a ni sargarepa da bi se resila jedna kriza koja se odigrava tako blizu, ali koja se resava daleko.

AIM Tirana Arben KOLA