KAD PROLECE PORANI

AIM JUNIOR Pristina

Nakon krace "letargije", bezbedonosno-politicka situacija na Kosovu se ponovo pogorsava. Kao novi "dan D" mnogi inostrani novinari i bolje obavesteni krugovi navode ni manje ni vise nego 29. april, kada treba da zaseda i Kontakt grupa koja ce proceniti koliko je Beograd odgovrio njenim zahtevima. Svakodnevne setnje kosovskih Albanaca u centru Pristine i nekim vecim centrima Kosova, pod motom "Kosovo je jedan veliki zatvor", medju kosovskim Srbima ne smatraju se necim znacajnim. Jedina karakteristika svakodnevne polucasivne setnje, dogodila se pre neki dana, kada su setaci na kolicima postavili sto i tri stolice, na stolu tri zastvae, jugoslovensku, americku i albansku, a ispod stola mali tom-igracku. Poruka je jasna. Insistiranje na dijalogu pod topovima. A situacija na Kosovu da ne valja-ne valja.

Biznis je na Kosovu uglavnom stao. Niko ne zeli da ulazi u rizik da investira u nesto sto vec sutra moze propasti. Pitaju se medjusobno: "Komsija, hoce li biti rata"? Odgovora uglavnom nema, ali generalno je sve uslovljeno ponasanjem druge strane. Kako god bilo, vise nema (ili je znatno redukovana) trgovina nekretninama, a privatni proizvodni pogoni kosovskih Albanaca su uglavnom preradjivacki i dobrim delom vezani za izgradnju i uredjivanje kuca. Glasine iz ruralnih sredina govore da ima seljaka koji nisu ni zasejali. Povodom svega ovoga veliko je pitanje da li je narod:

a)preplasen ili mudar

b)nemocan ili

c)neinformisan

Jedan Albanac cija se rodbina nalazi u jednom od drenickih sela, vrativsi se odande, vidno ogorcen, svoj politiki stav jasno je i jednostavno formulisao: "Posle ubuijanja zena i dece, cak i da pogine pola miliona Albanaca, mi vise necemo pod Srbiju"!

A kako stvari stoje na srpskoj strani. Kosovski Srbi su donekle ohrabreni ulaskom cvrstorukasa Vojislava Seselja i njegovih radikala u Vladu Srbije, ciji se uticaj lagano oseca, mada se cini da jos uvek nije dopro do Kosova. Druga ohrabrujuca stvar za njih je glasanje na referendumu o nemesanju stranaca u unutrasnje srvari SRJ i Srbije, odnosno kosovski problem. Medjutim, to sve dolazi nakon sto je potpisan sporazum o normalizovanju obrazovanju sa predstavnicima kosovskih Albanaca pod patronatom stranaca, u obliku italijanske katolicke zajednice Sent Edjidija. Isto tako, stranci su se "umesali" u predocenu "unutrasnju stvar" i na Kosovu su stacionirani u vidu himanitarnih ili nevladinih organizacija. Sta je o cestim posetama diplomata i parlamentranih delegacija zapadnih zemalja koji se zanimaju za Kosovo i resavanje njegovog problema?!

Iz ugla navedenih cinjenica, koje se apsolutno ne dopadaju kosovskim Srbima, referendumsko pitanje u vezi (ne)angazovanja stranog faktora povodim resavanja kosovske krize, jos uvek je nejasno, jer je veliko pitanje za sta su to glasali Srbi: ponovo za Milosevica i sankcije?

Za kosovske Srbe sasvim je nepovoljna i trenutna situacija u kojoj se fakticki vode sukobi negde u zapadnom delu Kosova. Doduse nisu tako otvoreni, ali je broj zrtava veliki. Zbog straha, za Uskrs su i crkve bile gotovo prazne. Price o naoruzavanju kosovskog albanskog stanovnistva, pokusaji unosenja raznog naoruzanja sa terotorije Albanije, pomeranja stanovnistva, granatiranje kuca... Da li je to samo pocetak?

AIM Pristina Dorijan NUAJ