ZASTO MENJATI TIM KOJI POBEDjUJE?

AIM Skopje, 28.04.2998

Zaostravanje situacije na granici izmedju Albanije i SR Jugoslavije, odnosno Kosova, koje se intenziviralo poslednje nedelje aprila, ponovo je otvorilo pitanje bezbednosti Makedonije. U ovom kontekstu je posebno naglaseno pitanje preventivnih snaga Ujedinjenih Nacija, UNPREDEP, ciji je osnovni zadatak upravo zastita granica zemlje sa najmalobrojnijom i najskromnije opremljenom vojskom na Balkanu. Intenziviranju ove teme dosta je pridonela i skorasnja poseta Generalnog potsekretara za mirovne operacije Ujedinjenih Nacija, Bernar Mije, Makedoniji. Za vreme njegove posete gospodin Mije je izjavio da je optimista i da ocekuje pozitivan ishod u Savetu Bezbednosti prilikom glasanja nove Rezolucije za Makedoniju. Ovo svoje ocekivanje pretstavnik UN je potkrepio uverenjem da ce se to uciniti sa ciljem da se zastiti stabilnost u Makedoniji i regionu. Daleko konkretniji stav je izrazio Generalni sekretar NATO-a, Havier Solana, za vreme njegove posete Sarajevu koja se vremenski poklopila sa posetom Mijea Makedoniji. On je rekao da ce Savet Bezbednosti doneti rezoluciju za produzivanje mandata UNPREDEP-a zbog potrebe za ocuvanje stabilnosti u Makedoniji i regionu. Nema sumnje da se ovakva sigurnost Generalnog sekretara NATO-a zasniva na jasnim stavovima pretstavnika svih zapadnih zemalja da je produzenje mandata preventivnih snaga UN neophodno. U ovom kontekstu bi se mogle izdvojiti posete sefova diplomatije Danske i Norveske Makedoniji (zemlje koje zajedno sa Finskom cine Nordijski bataljon UNPREDEP-a), koji su bez nikakve zadrske izrazili spremnost da nastave prisustvo svojih trupa u Makedoniji. Ovome svakako treba dodati i posetu nacalnika Generalstaba snaga SAD, generala Henri Seltona, koji je izrazio cvrstu podrsku nastavljanju mandata UNPREDEP-a.

Na osnovu ovih podataka bi se moglo pomisliti da nema nikakvih smetnji za nastavak prisustva snaga UN u Makedoniji, koje su ocenjene kao najznacajniji faktor za dosadasnje ocuvanje mira u jedinstvenoj bivsoj Ju-republici koja je do svoje nezavisnosti dosla bez vojnog konflikta. Medjutim, to ipak nije tako. Ruska Federacija, koja je inace glavni razlog zasto je Savet Bezbednosti tekuci mandat UNPREDEP-a, koji istice 31 avgusta ove godine proglasio poslednjim, jos jednom se pojavljuje u ulozi glavnog junaka nocne more za makedonsku diplomatiju. Kao sto je poznato Rusi su odmah nakon Dejtonskog sporazuma zatrzili ukidanje prisustva medjunarodnih snaga u Makedoniji sa obrazlozenjem da je njihovo daljnje prisustvo bespredmetno. Prilikom zadnjeg glasanja u novembru prosle godine Rusi su prihvatili novu rezoluciju Saveta Bezbednosti tek posto je ona bila proglasena poslednjom. Sada, ocigledno pritesnjeni insistiranjem zapadnih snaga, a u isto vreme zavisni od njihove dobre volje u obliku finansijskih kredita, Rusi ce izgleda ponovo biti primorani da se uzdrze od koristenja prava na veto. Iako do ovog trenutka nema nikavih oficijalnih informacija u vezi ruskog stava, neoficijalno se saznaje da je na ovom planu prilicna zivost. Naime, Rusi su se izgleda pomirili sa cinjenicom da nemaju snage spreciti produzivanje mandata UNPREDEP-a stavljanjem veto-a, ali sudeci po njihovom novom stavu postaje jasno da je ovo pitanje jos daleko od zakljucivanja.

Kako se saznaje, na nedavnom susretu makedonskog predsednika sa ruskim ambasadorom u Skopju, Gligorov je trazio podrsku Rusije za novi mandat, ali ruski ambasador je glas Rusije navodno uslovio ukljucivanjem ruskih vojnika u buducem sastavu preventivnih snaga. Ova spekulacija je munjevito obisla glavni grad Makedonije i ubrzo su usledile reakcije. Ovu spekulaciju ruska ambasada u Skopju niti je potvrdila niti je demantirala, sto se smatra vise potvrdom nego negiranjem. Ovakav stav ruske strane ostro je odbacio makedonski ministar odbrane, Lazar Kitanovski. Sportskim recnikom receno njegova reakcija bi se mogla prevesti kao "zasto menjati tim koji pobedjuje?". Naime, govoreci u vezi spekulacija za novi sastav UNPREDEP-a, u jednom intervjuu za domace medije Kitanovski je naglasio da je makedonska vlada zadovoljna dosadasnjim mandatom UNPREDEP-a kao i sa dosadasnjom strukturom drzava koje ucestvuju u njenom sastavu te da bi bilo najbolje da misija nastavi u istom sastavu. On je ocenio da bi otvaranje pitanje buduceg sastava preventivnih snaga UN bilo na stetu Makedonije. Da bi iskljucio bilo kakav nesporazum makedonski ministar odbrane je izjavio i to da i ukoliko se pokaze potreba za povecanjem broja vojnika moguce povecanje bi se ostvarilo u okviru zemalja koje vec ucestvuju u UNPREDEP-u.

Bez obzira na svu odrzivost argumenata makedonske strane koji idu na liniji dileme "zasto menjati tim koji pobedjuje", nema sumnje da pristalicama produzenja mandata UNPREDEP-a pretstoji teska bitka sa ruskom diplomatijom koju treba ubediti da odstupi od svojih stavova. Iako u Skopju vlada uverenje da Rusi na ovaj nacin samo zele izvuci neku korist za sebe koja nema mnogo veze sa Makedonijom, ipak se ne moze iskljuciti mogucnost da Rusi imaju neke vece ambicije koje nisu prosto dnevnog karaktera. Zbog njenog geografskog polozaja, prisustvo u Makedoniji u aktualnoj balkanskoj konstelaciji za posmatraca znaci najbolju mogucnost da se vidi izbliza sve ono sto se dogadja na uzburkanom Balkanu, a samim tim i da se utice na ove dogadjaje. To bi ujedno znacilo biti u blizini amerikanaca i videti sta to oni "kuvaju" nadomak juzne granice SRJ koja ne krije svoje nezadovoljstvo zbog ovog prisustva.

Sve u svemu, ostaje cinjenica da su zahvaljujuci pravu na veto Rusi sada u dosta povoljnoj situaciji, a pogotovo sto je tekuci mandat UNPREDEP-a formalno proglasen zadnjim. Promeniti jednom donesenu odluku o prestanku mandata sigurno je mnogo teze nego jednostavno nastaviti mandat kao sto je bilo do sada.

Hoce li zapadnjaci iznaci nacin da privole Ruse da glasaju za novi mandat a da pritom ne traze ukljucivanje svojih trupa ostaje da se vidi tokom sledecih meseci. Iako odluku o sastavu trupa donosi Generalni sekretar UN nema sumnje da ce njegova odluka zavisiti od prethodnih bilateralnih pregovora zemalja clanica NATO-a i Rusije. Polazeci od dosadasnjeg iskustva, i polazeci od pretpostavke da je zapadnjacima prilicno mnogo stalo da ostanu u Makedoniji, moze se ocekivati da ce na kraju Rusi ipak popustiti. Naravno, uz odredjenu cenu koju ce "sponzori" stabilnosti Makedonije verovatno platiti bez velikih problema.

AIM Skopje

IBRAHIM MEHMETI