NE MOZE BITI NORMALNE EVROPE SA KOLONIJOM USRED NJE

Intervju sa piscem Ismailom KADARE

Posle odsustva od dve godine, poznati albanski pisac Ismail KADARE ponovo se vratio u Tiranu. U njegovim intervjuima Kosovo ostaje jedno od stalnih preokupacija. U njegovim knigama, kao i ranije Kosovo je jedno od najdrazih tema. Cak, njegova poslednja knjiga tek obvjavljena u Parizu, posvecena je Kosovu. I intervju koji je dao za AIM ima u fokusu Kosovo.

AIM:-Stalno ste govorili o Kosovu, cak ste '80-tih godina napisali roman u kojem ste odnose izmedju Albanaca i Srba okarakterisali zaledjenima. U medjuvremenu, Vasa poslednja knjiga, tek objavljena u Francuskoj nosi naslov "Tri tuzbalice za Kosovo". Dakle, izmedju leda i crnine...

KADARE:-Jos od grcke antike, pa do nasih dana, kultura slozenog Balkanskog polustrva se kretala izmedju najviseg nivoa civilizacije i njegove suprotnosti: varvarstva. Na zalost u 20. veku, ovo poslednje je preovladalo. Kao pisac, u svakoj prilici, i konkretno u dvema knjigama koje vi pominjete upucivao sam jasne poruke za zblizavanju medju narodima, a ne udaljavanje, za ljubav a ne mrznju. Kada bi svi pisci i uopste poznati intelektualci na Balkanu upucivali slicne poruke, a ne da trckaraju kao posilni za politicarima i nacionalistickim psihozama, mnoge bi stvari na ovom poluostrvu mozda bile drugacije.

AIM:-U svojim ranijim intervjuima, nekoliko puta ste kritikovali vodjstvo Kosova zbog "ponizavajuceg pacifizma". Danas posle skoro jedne decenije, kako ocenjujete politicki pokret Albanaca na Kosovu?

KADARE:-Ja sam tu kritiku izrekao ne u smislu da sam bio protiv mirnog resenja pitanja Kosova. Bio sam i jos uvek sam za sto mirnije resenje, koje ce sto manje kostati oba naroda, Albance i Srbe, kao i sve ostale narode na Balkanu. Medjutim, jedna mirna politika i rezistencija u celosti se razlikuje od onoga sto se desavalo tokom sedam godina zaredom na Kosovu, kada kosovski Albanci ni na jednoj manifestaciji nisu javno izrazili svoje zahteve. Oni to nisu uradili ni u vreme odvijanja Dejtonskog sastanka i to je zasigurno glavni razlog sto je Dejton zaboravio Kosovo.

Bilo je poznato, i ja i drugi smo govorili jos tada da takvo cutanje, takav jedan ultramirni stav, nosi sa sobom opasnost radikalizacije pokreta. I to se uistinu desilo.

AIM:-Koje bi po Vasem misljenju bilo najpravednije resenje pitanja Kosova?

KADARE:-Da bi se resio ovaj problema potrebno je da se svet oslobodi nekih klisea i svojevrsne hipnoze. Svugde se na primer pominje Helsinska Povelja, nemenjanje granica (dok se termin "nemenjanje granica silom" zamenjuje jednostavno u nemenjanje granica). S druge strane, zaboravlja se da postoje neki uzviseniji i univerzalniji principi, apsolutni principi kao sto je sloboda naroda, pravo naroda da budu slobodni. Pitanje koje se u ovom slucaju postvalja je jednostavno: da li ce se albanskom narodu negirati ono sto se ne negira nijednom drugom narodu? Da li ce se nastaviti da on bude "zabranjeni narod", kao sto je to rekao jedan veliki pisac na Kosovu?

Svetska stampa sve cesce karakterise Kosovo kao poslednju koloniju u Evropi. Pitanje u ovom slucaju je jos jednostavnije: Da li ce se to prihvatiti? Svi shvataju da ne moze biti normalne Evrope sa jednom kolonijom usred nje. Cime cemo onda pravdati ovaj uzas? Helsinskom poveljom?

Kada bi postojala takva vizija po pitanju Kosova, vizija oslobodjena od okova klisea i predrasuda, resenje pitanja Kosova, obuhvatajuci tu i pronalazenje formula i mogucih provizorni kompromisi bilo bi lakse.

AIM:-Vec dugo vremena u Tirani i Pristini se nastavljaju polemike u vezi uloge koju moze odigrati Albanija u resavanju pitanja Kosova. S druge strane u danima masakra u Drenici na trgovima Tirane mogli su se cuti i povici: "Hocemo oruzje", i uocio se porast nacionalistickih osecanja... Sta bi Albanija mogla da uradi vise od toga?

KADARE:-Ja nemam neku ko zna kakvu ocenu o albanskoj politickoj klasi, ali mislim da je oko ovog pitanja stav zvanicne Albanije bio moderiran i korektan. A sto se tice nacionalistickih osecanja, u takvim slucajevima masakara, kada imate ubistava zene i dece, to su sasvim ocekivana stvar. Ali, ne treba zaboraviti, u ovom slucaju staru izreku: Nemoj da gledas dlaku u oku drugoga, a da ne vidic gredu u svom oku.

AIM:-Postoji strah da bi eksplozija konflikta na Kosovu zapalila ratni pozar na citavom Balkanu. Da li verujete da su balkanci svesni ove cinjenice?

KADARE:-Naviknuti na velike i bucne reci, na kojestarije, na hvalisanja i pretnje, mislim da Balkanci i nisu toliko svesni istinske opasnosti koja im preti.

AIM:-Kontakt grupa je do sada pokazala ostar americki stav protiv Milosevica, neodlucnost nekih evropskih zemalja i protivljenje Rusije. Kako bi ste ocenili ove pozicije?

KADARE:-Istorija je pokazala da svako povlacenje pred zlocinom uvek podstice zlocin. Zato, u ovakvim slucajevima ostar stav iako se moze ciniti najagresivnijim je upravo taj koji koci agresivnost, a sledstveno tome, to je i najopravdaniji stav. A sto se ruskog pozicioniranja tice, on je neprihvatljiv i stvalja pod sumnju sav moral ruske politike. Odbijati da se pokaze bilo kakvo razumevanje za masakriranu decu u Drenici i da se zato okrive Albanci, drugim recima narod koji je doziveo nesrecu, kao sto je to uradio ruski ministar inostranih poslova Primakov, sramotno je za Rusiju. Da budem precizniji, to bi mozda bilo normalno za Staljivovu Rusiju, ali ne i Tolstojevu. Nijedna normalna vlada u svetu ne bi i dalje drzala jednog takvog ministra.

AIM:-Ogormna vecina Srbaje glasala protiv stranog posredovanja u razgovorima o buducnosti Kosova. Svatovi, dakle, ostaju zaledjeni. Kakav osecaj u Vama budi ova cinjenica?

KADARE:-Stari obicaj svih diktatora je da u svom poslednjem cinu nastoje da sa sobom u provaliju povuku i citav svoj narod.

AIM Tirana Remzi LANI