TEROR I STRAH U DOMOVIMA ZA PROBLEMATICNU DECU
AIM Sofija, 25.04.1998
Domovi za problematicnu decu su ti koji treba da garantuju sigurnost dece o kojima su rodtelji i drustvo prestali da brinu. U poslednje vreme, medjutim, u Bugarskoj su ucestali slucajevi zestokot terora nad njihovim obitavaocima.
Obicno se deca bez roditelja opredeljuju za nesigurnsot ulice umesto "sigurnosti" specijalizovanih domova. Razlog je sto ih cesto puta starija deca i vaspitaci do zla boga maltretiraju. U domovima za nezbrinutu decu malisani obicno ne nailaze na obecano normalno ponasanje prema njima pa se tako kroz izvesno vreme ponovno nadju na ulici. Drugi koji ostaju rizikuju da budu silovani ili cak ubijeni. A neki od njih imaju srecu da ih usvoje stranci.
Policija u Drjanovu je pre nedelju dana otkrila da je 16 ucenika pobeglo iz popravnog doma da bi se spasilo homoseksualnog zlostavljanja. Na pocetku je nestalo devetoro, a kasnije jos sedmoro dece. Pobegli su da bi se spasili nasrtaja dvojice 17- godisnjih pitomaca doma koji su vec silovali 14 godisnjeg decaka. Uzasnuti onim sto se odigralo pred njihovim ocima, resili su da potraze spas van zidova internata. Inace se nijedan od njih nije pozalio rukovodstvu koje je saznalo za njihovo bekstvo tek 10 dana posle incidenta. A regionalni inspektorat Ministarstva prosvete saznao je za taj slucaj od novinara. Tek tada pokrenuta je istraga u vezi sa silovanjem u koju se ukljucila lokalna policija. Vecina dece vracena je u internat i kaznjena smanjenim prolecnim raspustom ali tesko da ce to reziti probleme u toj zatvorenoj zajednici.
Troje dece je umrlo pod neizjasnjenim okolnostima u internatu za mentalno zaostalu decu u Berkovci. Jedno drugo je nestalo, obelodanili su vaspitaci i optuzili za prestupni nehat direktorku. Dom je pretvoren u koncentracioni logor ciji je ona jedini gospodar, objavili su oni i zatrazili da Ministarstvo rada i socijalne politike detaljno ispita slucaj. Sa svoje strane direktorka Nadezda Tomova prebacuje krivicu na vaspitace. A istina je da svih 108 stitenika Doma strepe od svojih staralaca. "Ako ne intervenisete i mi cemo izginuti. Poubijace nas. Bojimo se svih vaspitaca, direktora, sanitetskih radnika. Svi biju", zale se dvojica pitomaca doma, 16 - godisnji Plamen i Georgi. Inace i jedan i drugi imaju dijagnozu oligofrenija, jedan decak ne moze da govori pa mu zato drugi objasnjava.
Strah je duboko u njima zbog smrtnih slucajeva u Domu koji su posledica stalne torture. Jedna od zrtava, Pavlin Jordanov, umro je dva dana pre no sto je napunio 17 godina. Pre izvesnog vremena pao je sa stepenica i operisan je u mesnom hiruskom odelenju. Posle tromesecnog lecenja vracen je u Dom. Niko mu nije obracao paznju. Jedne veceri mu je pozlilo, jako ga zabolela glava. Medicinske setre mu dugo nisu pruzile nikakvu pomoc. Tek kada mu se stanje ekstremno pogorsalo odvezli su ga u bolnici ali bilo ke kasno.
Druga zrtva je 18-togodisnji Janko Kostov koji je pao sa drugog sprata. Decak je bio tesko pokretljiv i jedva hodao ali i pored toga niko ne zna kako se tacno dogodila nesreca.
Najvise zgrazava treci smrtni slucaj u domu. Dvadeset dana posle Jankove smrti umro je Oleg Stefanov. Prema sudskoj ekspertizi uzrok smrti je upala pluca, pri cemu je debelim slovima napisano da nema tragova od bilo kakvih preloma. Deca medjutim sigurna da su ga pretukli. "Nocni sanitar ubio je Olega. Pretukao ga i on je tako umro. Pretukao ga dp smrti drvenim kolcem", svedoce Plamen i Georgi. Sanitar je ubrzo otpusten da bi se skandal zataskao, ubedjeni su vaspitaci. Prema direktorki on je otpusten zbog kradja namirnica.
Pored straha od batina deca strepe da ih ne siluju stariji pitomci doma. Neki od vaspitaca sluze se neljudskim metodama kada treba da kazne nekog. Batinjanja su cesta pojava, svedoci jedan deo sticenika doma.
Dom i Berkovci je samo jedan od domova za nezbrinutu ili mentalno zaostalu decu u Bugarskoj. Najstrasnije je u kazneno- popravnim domovima gde vode maloletnike-kriminalce, kategoricna su deca kojima je uspelo da pobegnu iz njih. U KPP-u se okupljaju samo deca koja su pocinila razlicite kriminalne radnje, to je u stvari zatvor za maloletnike.
"Pobegao sam iz KPP-a u Slavovici jer nisam mogao da izdrzim zestoka zlostavljanja", kaze 17-godisnji Marijan Marijanov koji je bez roditelja. On je jedan od dvadesetak nezbrinute dece koje je sofijska policija uspela da pokupi u toku jedne noci. Cilj je bio da deca bez krova nad glavom budu smestena u Dom za privremeni boravok maloletnika i nepunoletne dece. Najpoznatije mesto gde se ovakva deca okupljaju u nejvecem broju je pored kolektora parnog grejanja Centralne zeleznicke stanice u Sofiji.Prema statistickim podacima Nacionalne policije sofijskim ulicama skitaku oko 130 dece. Medjutim, mnogo je veci broj onih koje policija nije evidentirala.
90 procenata zbrinute dece od onih koji se mogu videti kraj Centralne zeleznicke stanice predstavljaju romska deca iz porodica koje imaju deset i vise clanova, objasnjava direktor doma Anastas Busev. Samo jedno od njih je bugarske nacionalnosti. Vecina njih ne zele da zive sa svojim porodicama i vise vole da skitaju ulicama.
Sudbina te dece je razlicita. Neke zbrinjavaju u domove za decu bez roditelja, druge vracaju njihovim roditeljima. A odande se ona ponovo vracaju na ulicu i ubrzo posle toga opet se nadju u rukama policije.
"U KPP-u je nepodnosljivo. Stariji nas siluju a vaspitaci tuku. Na stanici prosjacimo i nudimo se prolaznicima za neki novac. Kuci nema ko da nas hrani, tako da je bolje da si na ulici", prica 14 - godisnja Dance.
Ponekad i "problematicna" deca imaju srecu. Ona koja su zbrinuta u uredjenim domovima za decu bez roditelja cesto puta raduju paznji i poklonima poznatih politicara i sportista. Nisu retki slucajevi kada u dobrotvornim akcijama ucestvuju i deca iz srecnih porodica. O malisanima nesrecne sudbine brine i nekoliko fondacija.
Ucestali su dlucajevi kada stranci usvajaju decu bez roditelja. Prema bugarskom zakonodavstvu to nije zabranjeno tako da vec ima vise slucajeva kada bugarska deca odlaze u Zapadnu Evropu i SAD sa novim i bogatim roditeljima.
AIM Sofija
GEORGI FILIPOV