BROJ ZRTAVA NA KOSOVU RASTE IZ SATA U SAT

Trenutna zaostravanja i konflikte na Kosovu mnogi ocenjuju kao pocetak neceg mnogo "zesceg", sto prati reklo bi se predratna atmosfera, koja je stvorena uoci srpskog referenduma i odrzava se i posle njega. Kao da su se stvorile neke pretpostavke za opsti sukob, te je preostao jos samo poslednji, formalni mig zelenog svetla. A koliko su jake "kocnice", koje bi mogle spreciti dalje klizanje ka vrtlogu tragicnijih konflikata, moze se samo pretpostaviti. No, realni pokazatelji na terenu ukazuju da je njihova moc sve manja.

Naime, u sirem regionu izmedju Decana i Djakovice, kako su preneli albanski izvori, 21. aprila pocelo je granatiranje nekih albanskih sela, a zariste sukoba bilo je decansko selo Babaloc sa okolinom. U operacijama koje su se vodile na ovom prostoru cetiri dana, ucestvovale su, kazu isti izvori i vojne jedinice potpomognute velikim brojem oklopnih vozila. Srpski izvori, s druge strane, govore o policijskim koncentracijama, a vojsku pominju samo u kontekstu sukoba sa albanskim manjim ili vecim grupama koje pokusavaju da sa oruzjem predju iz Albanije na teritoriju Kosova.

Pre toga, ovaj teren koji predstavlja uzi pogranicni pojas sa Albanijom, smatra se da je pokriven jakim vojnim i policijskim koncentracijama. Albanski izvori koji se trude da detaljno prate sve vojne i policijske pokrete, beleze da su na nekim "pogodnim" mestima postavljeni i topovi velikog kalibra. Pri tome pominju teren iznad Decana, zatim neka mesta oko Peci i liniju Stimlje - Suva Reka, sa kojih se mogu kontrolisati siri regioni Kosova.

Po njima, konacno zauzimanje pozicija u zapadnom delu Kosova trajalo je izvesno vreme i poklapa se sa danima inicijative za usvajanje odluke o raspisivanju referneduma, a zavrseno je negde 19. ili 20 aprila.

Prvi znak da se na ovom terenu nesto priprema bio je prvi incident na granici sa Albanijom koji se dogodio 16. aprila. Usledili su zvanicni protesti i optuzbe zbog napada na granicne jedinice od strane naoruzanih lica sa teritorije albanske drzave, ali i kontraoptuzbe iz Tirane, jer se tvrdilo da su ovi "incidenti montirani". Verbalna prepucavanja bila su slicna kao u nekadasnjim vremenima tzv. hladnog rata. Mesovita medjudrzavna komisija za ispitivanje ovakvih i slicnih problema na mestima gde su incidenti izbili nije ni uspela da se sastane, sto dodatno ilustruje nenormalno stanje na granici.

Izvestavajuci o razgovoru albanskog sefa diplomatije Paskala Mila sa sefom misije OESB za nadgledanje granice prema Kosovu, Albanska radiotelevizija prenela je Milove ocene "da su incidenti na granici iskonstruisani kao alibi za neosnovano optuzivanje Albanije i za ostvarivanje politike etnickog ciscenja Albanaca sa Kosova". U ovom izvestaju prenosi se i ocena sefa pomenute Misije da je granica sa albanske strane "dobro kontrolisana i da ne moze biti govora o takvim incidentima o kojima govori jugoslovenska strana". MIP Jugoslavije, medjutim, urucio je protestnu notu albanskom ambasadoru u Beogradu, u kojoj se izmedju ostalog optuzuje Albanija za jednom recju destabilizovanje granicnog pojasa i potpomaganje i naoruzavanje "albanskih terorista".

Prema zvanicnim informacijama vojske Jugoslavije, u granicnom pojasu zapadnog Kosova gde su smestene i opstine Decani i Djakovica, od 16. do 23. aprila dogodila su se cetiri granicna incidenta od kojih je svaki naredni bio veci po broju ucesnika i tragicniji po broju zrtava. Ovaj izvor tvrdi da su se oni dogodili prilikom pokusaja ubacivanja manjih ili vecih albanskih naoruzanih grupa iz Albanije na Kosovo ili prilikom krijumcarenja oruzja, podvlaceci da su posle onog od 19. aprila, kada je zaplenjena velika kolicina oruzja, najtezi bili incidenti koji su se dogodili 22. i 23. aprila na karauli Kosare u predelu Junickih planina. Kako je preneo beogradski "Dnevni telegraf", pozivajuci se na kompetentne izvore, jugoslovenske pogranicne vojne vlasti, su u prvom takvom pokusaju ubile dvojicu, a ranile sedmoricu pripadnika, kako su naveli albanskih terorista. Nije jos jasno koliko incidenata je bilo 23. aprila. Medjutim, nezavisno od toga da li ih je bilo tri, manje ili vise, ti incidenti su, sudeci po epilogu bili najkrvaviji. Predstvnik pristinskog korpusa VJ pukovnik Mirko Starcevic je u susretu sa domacim i inostranim novinarima izjavio da su pripadnici Vojske Jugoslavije 23. aprila ubili najmanje 19 od oko 200 pripadnika albanskih naoruzanih grupa, (smatra se da se radi o mestanima pogranicnih sela za koje VJ ne iskljucuje da su se obucavali na severu Albanije), koliko je pokusalo da predje iz Albanije na teren Kosova, ne iskljucujuci pritom da je broj ubijenih veci, podvlaceci da na strani njenih pridanika nije bilo ranjenih niti mrtvih. Pukovnik Starcevic je takodje istakao da je kod ubijenih i pretragom terena pronadjena odredjena kolicina naoruzanja i municije, ali i "kesice sa belim prahom, ciji sadrzaj treba da se ispita", iznoseci pretpostavku da se radi o sedativnim i narkotickim sredstvima. Na ovaj zakljucak se doslo, objasnio je Starcevic, jer su se pripadnici ove grupe ponasali neprilicno jednoj teroristickoj organizaciji obzirom da su pre sukoba, kada su poceli nasumice da pucaju, na "zahtev jugosloveskih granicara da stanu", bili "bucni, smejali se i zbijali sale". Inace, tokom istog dana Informativna sluzba VJ je izdala Saopstenje u kojem se navodi da je tokom 22. i 23. aprila ubijeno 23 lica. Ranjeni se ne pominju, a nije preciziran ni broj uhapsenih.

Albanske paralelne vlasti na Kosovu ne raspolazu tacnim informacijama o broju zrtava. U svom redovnom susretu sa novinarima vodja kosovskih Albanaca Ibrahim Rugova rekao je da ima ubijenih i ranjenih, ali da o tome nema konkretne rezultate. No, na pitanje novinara o OVK, Rugova je odgovorio da se "jos uvek istrazuje da bi videli ko su ti ljudi, ako postoje", ali on pritom nije iskljucio da se radi o, kako se izrazio, srpskoj igri. Ni pristinski Odbor za ljudska prava koji govori o vecem broju ubijenih i ranjenih nema konkretnih podataka. U njegovoj informaciji govori se o desetinama ranjenih Albanca koji se i dalje "nalaze po sumama tih regiona prepusteni svojoj sudbini". Medjutim, mada zvanicne podatke prenose albanski izvori i mediji, ukljucujuci i pomenuti Odbor koji se smatra dosta pouzdanim izvorom informacija, u svojim saopstenjima i izvestajima na jedan manje vise otvoren nacin, poginule smatraju zrtvama sukoba koji se odvijaju u poslednja cetiri dana u regionu izmedju Decana i Djakovice. Zanimljivo je sto uprkos intenzivnih cetvorodnevnih sukoba u tom regionu, nijedna strana nije do sada iznela nikakve podatke o eventualnim ljudskim stradanjima. O tome ovde ima mnogo glasina. U kontekstu sukoba u tom regionu, odnosno kako se najcesce navodi "srpskog vojno-policijskog napada na vise sela decanske opstine", u broju od 24. aprila najtirazniji albanski dnevnik "Koha ditore" iznosi pretpostavku da bi broj ubijenih i ranjenih mogao biti veliki. Pozivajuci se na nepotrdjene podatke, a "jucerasnje izvestaje", ovaj nezavisni list na svojim stranicama je preneo glasine o "sest ubijenih civila i osam ubijenih srpskih policajaca".

Ovakvih pretpostavki ima napretek. A u atmosferi neizvesnosti nove zrtve i ranjeni. Na policijsku patrolu, preneo je MUP Srbije kod sela Resnik kod Turicevca, nepoznata lica su otvorila vatru na vozilo MUP-a kada je jedan policajac izgubio zivot, a kod drugog izvrsena hirurska intervencija u pristinskom bolnickom centru. Isti izvor je javio da je ubijen i kosovski Albanaca u Klincini, za kojeg se tvrdi da je bio lojalan gradjanin. Informativni centra Kosova blizak DSK prenosi da je srpska policija ranila dvojicu mladih Albanaca, pucajuci nasumcice na vise sela drenickog kraja... Izgleda da je "kosmar" neizbezan...

U svakom slucaju, talas izbeglica je pojacan. I ministarstvo inostranih poslova Albanije iznelo je podatak da su na njenu teritoriju pristigle i prve izbeglice. Posle onih od nekoliko desetina, prethodnih dana, vec se govori o novih 1000. Neki nezavisni izvori tvrde da u decanskim selima, osim u Locanu, fakticki vise nema zene, dece i straca. Albansko stanovnistvo se smestilo u "sigurnija" podrucja, a srpsko u decijem odmaralistu u Decanima. Ova pomeranja su uglavnom lokalnog karaktera, ali ima i manjih ili vecih zbegova po okolnim sumama. Na mestima, gde je veca koncentracija ovog stanovnistva, govori se da su se vec pojavili problemi nedostatka hrane i lekova.

Odrasli muskarci uglavnom ostaju da, kako se ovde prenosi, cuvaju i brane svoja sela i imanja. Sire se glasine da branjenici grade "polozaje za odbranu od vojno - policijskih ofanziva", ali nema informacija o naoruzanju kojim oni raspolazu. No, ovdasnji analiticari primecuju da srpske oruzane snage svoje operacije vode gadjanjem sela iz daljine i da jos "nisu izvrsile ni pesadijske ni mehanizovane prodore u pokusaju neposrednog zauzimanja albanskih sela". Ako je ovo politicka odluka, onda se moze zakljuciti da u Beogradu jos nije odluceno da se u konfrontaciji sa albanskim naoruzanim stanovnistvom ide do kraja, odnosno do pokusaja njegovog slamanja. U svakom slucaju, kriticni region izmedju Decana i Djakovice, u pogledu mogucih vojnih aktivnosti dosta se razlikuje od regiona Drenica, iako je inspiracija ista. Pre svega, Drenica je terenski pogodnija, jer ima vise planinskih prostora, za razliku od decansko djakovickog koji je uglavnom ravnicarski teren. Velika razlika je i u tome sto Drenica vec ima neka svoja iskustva i, pre svega, ona se izgleda za sadasnje okolnosti duze pripremala...

AIM Pristina Fehim REXHEPI