IZMEDjU POTONULOG "TITONIKA" I PLUTAJUCEG "SLOBONIKA"

Mogucnosti demokratije u Srbiji:

AIM, BEOGRAD, 24. 4. 1998

Velika drama, koju prozivljavaju gradjani Srbije, narocito poslednjih desetak godina, medju ljudima namece utisak, neretko, i uverenje o bezizlazu i o posebnoj vrsti prokletstva Balkana, pa i Srba i Srbije. Da li je ovdasnjim gradjanima preostao samo fatalizam, ili ima neke nade da ce se ovaj poredak promeniti - tesko je reci. Mogu li Srbi da naprave normalnu drzavu kao politicku zajednicu, da li se ovde mogu pokrenuti procesi demokratizacije, ili ce se i dalje nastaviti stradanje i propadanje - kljucna su pitanja na koja odgovor nemaju, cini se, ni teoreticari, ni politicari, a kamoli gradjani.

Ako je suditi po ocenama koje su, na nedavno odrzanoj tribini Instituta za filozofiju i drustvenu teoriju, izrekli poznati filozof dr Svetozar Stojanovic, i sociolozi dr Nebojsa Popov i dr Zaga Golubovic, crno nam se pise: "izolacija, tama, mrak, agonija" - samo su neke od konstatacija koje su se cule. Naravno, govorilo se i o pretpostavkama za promene, ali, cini se da ni sami teoreticari nisu bili sasvim uvereni da su one moguce, bar ne u dogledno vreme.

Osim, ako se kao optimisticka, shvati pretpostavka dr Nebojse Popova, da je ovo sto se sada zbiva, pa i referendum oko Kosova, "posmrtni galop populisticke rage, koja je deset godina forsirana i preforsirana i samo sto nije krepala". Popov, doduse, nije propustio da kaze da jos "ima zdrebaca koji obnavljaju to populisticko krdo s pricama od pre jedne decenije".

Lazne dileme

Pitanje mogucnosti demokratije u Srbiji, po misljenju dr Svetozara Stojanovica, preusko je postavljeno. U pitanju je celokupna transformacija, radikalna promena celog sistema, a tu je demokratija samo jedan segment. Osnovno je pitanje, smatra on, koje su to snage koje mogu da izvrse mirnu, demokratsku promenu celokupnog sistema? "To ne mogu da urade samo politicke stranke, pa, makar, i da su bolje nego sto jesu. Ljudi su ovde zavedeni pogresnom analogijom sa istocnoevropskim zemljama". Tamo, kako objasnjava Stojanovic, nije nastao preokret samim formiranjem stranaka i izlaskom na izbore, vec onim sto je tome prethodilo. A, to je, urusavanja sistema. Ovde to nije zavisilo od Sovjetskog Saveza i Gorbacova. Promene su u Srbiji moguce, jedino kroz drustveni ugovor svih snaga u drustvu, naravno, i stranaka, za ukupni preobrazaj drustva.

Objasnjenje zasto se ovdasnji rezim odrzava na vlasti, po misljenju Stojanovica, lezi u cinjenici sto Srbija i Jugoslavija nikada stvarno nisu izasle iz komunistickog etatizma, koji je prosao kroz tri oblika pseudomorfoze (prvi, kada je revolucionarni komunizam '45. godine, uz podrsku Zapada, uzeo demokratsku legitimaciju, drugi je raskid sa Staljinom, kada je staljinizam zamenjen samoupravnom formom i, treci, koji se vezuje za promene u Srbiji '89 i '90. godine, kada je Savez komunista promenio odoru i postao Socijalisticka partija). Rec je, bila takodje o formi, a ne dovodjenju u pitanje monopola nad institucijama sistema koje su ostale netaknute u svim tim pseudomorfozama.

"Kada je 'Titonik' poceo da tone, otkacio se jedan njegov veci deo. 'Slobonik' je poceo da pluta samostalno a sacuvao je sve poluge monopola i strukturne kontrole sistema koji je imao i pre", kaze dr Stojanovic: "Kljucna stvar je tu nesto, sto ja nazivam necuvenom istorijskom drskoscu. U najtezim trenucima jedne drzave koja se raspadala, dvosed Milosevic-Jovic, jednostavno odlucuje sam o svemu. To je necuvena drskost zato sto se radilo o dva coveka s malim znanjima, skromnim politickim iskustvom i nepoznavanjem sveta. Sada nam je kao izlaz ostao samo kanu jednosed".

Posledica svega toga je monopol i pravo na neuspeh. I to na katastrofalan neuspeh, procenjuje dr Stojanovici jer se vlast prvo opire donosenju odluka, pretrpi neuspeh, a onda kada je dogadjaji doteraju do zida, pred narod i opoziciju izlazi sa laznom dilemom koja se belezi kao poen vlasti. Ovde je stalno ucenjivanje nekom moralnom, politickom, pa i egzistencijalnom laznom dilemom, a to stanovnistvo vodi u rezignaciju. Najnoviji primer za to je raspisivanje referenduma povodom stranog posredovanja na Kosovu.

"Odgovor bi, razume se, bio - ne pristajati na lazne dileme, zakljucuje Stojanovic: "Evo, ja javno kazem da necu da izadjem na referendum, jer ne pristajem na lazne dileme".

Propustena sansa

Dr Nebojsa Popov, sociolog i urednik Republike procenjuje da je mogucnosti demokratije u Srbiji najbolje ispitivati na osnovu dogadjanja u jesen 1996. i pocetkom 1997.kada je Srbija bila realno najbliza demokratiji. Opozicija je tada osvojila na lokalnim izborima vlast u 40 gradova u Srbiji. To je veoma uzdrmalo rezim dok su stotine hiljada ljudi bez ikakvog straha od rezima mesecima branili svoja ljudska i gradjanska prava.

U tim zbivanjima desavala se jedna dublja promena koje se moze dokazati, a bez koje ne bi bilo ni pobede na lokalnim izborima. Dr Popov procenjuje da je u tom trtenutku doslo do pomeranju tezista u znatnom delu mnjenja, a narocito u nekim opozicionim partijama koje su napustile etnonacionalizam i na naciju pocele da gledaju kao politicku zajednicu: "U tom smeru i na toj osnovi tada je ocekivan demokratski preobrazaj koji ce izmeniti sam poredak. Poredak nije promenjen, ali je ostalo u pamcenju svih ucesnika protesta kao nesto sto je bilo, i ostalo realna mogucnost. Sansa je propustena i zato sto se deo opozicije vratio svojim korenima, etnonacionalizmu, ali ne treba prenebregnuti i cinjenicu da u 30 gradova i opstina vlast koalicije postoji, iako se njen vrh raspao".

Sve ono sto se ovih dana zbiva u Srbiji podseca na ponavljanje vec vidjenog, pa i u vezi sa referendumom o kosovskom pitanju.Srbija je opet u fazi potenciranja sopstvene pozicije kao pozicije zrtve neke druge nacije, cak i citavog sveta, pocetka konfrontacije, sankcija, izolacije... Sukobi oko teritorija nisu jos zavrseni ni tamo gde je bilo rata, a ova vlast preti produzetkom rata za teritorije. "Vrteska etnonacionalistickih pokreta i sukoba nije dovrsena, cak preti i izvesno ubrzanje te vrteseke", ocenjuje dr Popov.

Agonija populizma

Da li cemo biti blizi demokratiji, ili cemo se od nje sve vise udaljavati zavisi od pretpostavki koje bi se morale dogoditi da do preobrazaja uopste dodje. Po procenama dr Zagorke Golubovic, prvo treba da dodje do diferencijacije samog SPS na reformsko i konzervativno krilo, drugo, da vladajuca stranka shvati da je ugrozena i da izvrsi promene, ne iz ljubavi prema reformi nego iz straha od vlastitog propadanja. Trece, da dodje do ujedinjenja demokratskih snaga Srbije i Crne Gore oko reformskog kursa, kao i da u Crnoj Gori na predstojecim parlamentarnim izborima pobedi Djukanovicevo struja, da bi mogla inicirati promene u saveznom parlamentu i, time, uzdrmati centar vlasti.

"Uverena sam da u Srbiji jos zadugo smena vlasti nece moci da bude ostvarena na miran nacin putem izbora i, svako zavaravanje postojecih partija da bi raspirivanje novih izbora dovelo do resenja, cak i pod uslovom da se opozicija stvarno ujedini, sto je malo verovatno. Ovaj rezim, ojacan radikalima, nece dozvoliti promenu vlasti. Laziranje izbora bice nasa stalna sudbina", istice dr Golubovic. U Srbiji, takodje, smatra ona, medju vladajucom vrhuskom nema takvih lidera koji su spremni za reforme, zato se i ne moze ocekivati proces analogan onom u Crnoj Gori. Izbori u Crnoj Gori mogu imati presudnu ulogu i za proces demokratizacije u Srbiji:"Udruzivanje srpskih i crnogorskih demokratskih snaga zavisice od stvarne zelje stranaka u Srbiji da od liderskih postanu stvarno demokratske. Naravno, upozorila je profesor Golubovic sve ovo ce biti moguce ako se ne uvedu sankcije, a "ukoliko se to dogodi nastupice totalan mrak".

Na pitanje sta ce biti sutra, gde je izlaz iz populizma, dr Popov ukazuje kao na posebno vaznu cinjenicu to sto je populizam u ovom trenutku oslonjen na svoje glavne frakcije, koje su usle u prividno jedinstvo, narocito u Srbiji. Otvoreno jedinstvo cetnickog vojvode Seselja i onih koji se pozivaju na partizansku tradiciju u vladi, i pritajeno, ali sasvim vidljivo saveznistvo SPO, nagovestava brzi kraj: "Nemoguce je da oni ne dodju u sukob i to vrlo brzo: kase su poluprazne, ratnog plena koji ih je ujedinjavao sve je manje, teritorija kojom su opcinjeni sve vise je skucena, a krv na koju su se pozivali za njih sve je jevtinija, prolivali su je svih ovih godina, pa zasto bi im to i sada bilo vazno. Populizam ulazi u agoniju koja moze biti dramaticna, strasna, krvava..."

Koliko ce jos vremena trajati ovaj poredak i kolika je cena opstanka rezima, teoreticari kazu da pouzdano - ne znaju, ali, su sasvim sigurni da je on iscrpeo sva sredstva dominacije, i da moze biti produzen samo kroz savez ranjenih ocajnika. Pritom, podsecaju, na davno receno, da sedenje na vrhovima bajoneta nije udobno niti moze biti trajno. Uteha, bas i nije prava, ali je uteha.

Vesna Bjekic (AIM)