ULICA SPASAVA REJTING!?

AIM Skopje, 21.04.1998

Tacno devet meseci nakon krvavih dogadjaja u Gostivaru, devetog aprila ove godine, sada vec bivsi gradonacalnik Rufi Osmani je zapoceo izdrzavanje zatvorske kazne koju je zaradio zbog ovih dogadjaja. Njegov poslednji pokusaj da ubedi Ustavni sud Makedonije da zastiti njegovo "pravo na slobodno razmisljanje i na javno izrazavanje misljenja" zavrsio je bez uspeha. Ustavni sud je ocenio kako je Osmanijeva uloga za vreme gostivarskih nemira bila izvan okvira pomenutih sloboda, odnosno da je sadrzavala elemente raspirivanja nacionalne, rasne i verske mrznje i netrpeljivosti.

Ustavni sud je prakticno potvrdio navode Osnovnog suda u Gostivaru, koji je za spomenuta dela osudio Osmanija na trinaest godina i osam meseci zatvora. Kasnije je Apelacioni sud u Skopju ovu kaznu smanjio na sedam godina, a njeno je izdrzavanje Rufi Osmani upravo zapoceo. Jos kad je Apelacioni sud doneo "ublazavajucu" presudu makedonsku javnost je obuzela svojevrsna zebnja u ocekivanju dana kada ce gostivarski gradonacalnik zapoceti izdrzavanje kazne. Ovaj strah je proizlazio iz pretpostavke kako bi ovaj slucaj mogao podici ionako visoku politicku temperaturu u zemlji izazvanu eskalacijom najnovije krize na Kosovu i njenim, iako u blazoj formi, preslikavanjem u Makedoniji. Da strah nije bio bez osnove pokazivale su izjave celnika Demokratske partije Albanaca(DPA), koji su najavili masovne demonstracije Albanaca ukoliko Ustavni sud potvrdi navode Osnovnog. Neki posmatraci dogadjaja u Makedoniji su cak predvidjali da hapsenje gostivarskog gradonacalnika moze dovesti do otvorenih etnickih sukoba u zemlji.

Neposredno nakon sto je Rufi Osmani samoinicijatvno otisao na izdrzavanje kazne u skopski zatvor, DPA je objavila da ce aktivirati prethodno "kovertiranu" odluku, odnosno da ce povuci svoje poslanike iz drzavnog parlamenta, kao i sve savetnike i gradonacalnike u opstinama. Ova partija, ciji je jedan od najistaknutijih clanova upravo Rufi Osmani, istovremeno je najavila da ce zapoceti sa organiziranjem demonstracija u svim gradovima gde Albanci cine vecinu ili veliki broj stanovnistva.

Aktivnosti DPA na pocetku su izazvale ostre reakcije na makedonskoj strani, ali su veoma brzo bile ublazene i to, uglavnom, zbog dva razloga. Jedan svakako lezi u cinjenici sto se pocetak serije demonstracija u znak podrske Rufiju Osmaniju vremenski poklopio sa najnovijom politicko-ljubavnom aferom ciji je glavni protagonist predsednik Makedonije Kiro Gligorov. Drugi, i verovatno znacajniji, razlog je fakt da je odluku DPA osudio Abdurrahman Aliti, lider Partije za demokratski prosperitet (PDP), koja zastupa politicku volju najveceg dela Albanaca u Makedoniji i ujedno ucestvuje u koalicionoj makedonskoj vladi. Povodom demonstracija DPA Aliti je ovih dana izjavio da "s obzirom na unutrassnje i spoljne okolnosti, nema povoljne situacije za preuzimanje takvih koraka. Naprotiv, mislim da je takvo delovanje stetno za Republiku Makedoniju, za gradjane RM, medju kojima su i Albanci". Kvalifikujuci poziv na proteste pogresnim , Aliti je najavio da ce njegova partija traziti od svojih clanova i simpatizera da ne ucestvuju na njima.

Dok "makedonski" deo ovdasnje javnosti demonstracije koje su zapocele cetrnaestog aprila u Gostivaru, ocenjuje kao pokusaj kosovizacije zapadne Makedonije, njen "albanski" deo, u velikoj meri, smatra da su one pre svega izraz nesposobnosti DPA da dejstvuje putem institucija sistema. Tacnije, DPA se indirektno optuzuje kako nije bila sposobna da ostvari obecanja iz kampanje pred lokalne izbore 1996.godine. Iako je ova partija osvojila vlast u dva najznacajnija grada sa albanskom vecinom, Tetovu i Gostivaru, njeni predstavnici, do ovog trenutka, nisu uspeli
ostvariti predizborna obecanja, a pogotovo ne brzinom koju su najavljivali i zbog koje su stalno napadali PDP. Nema sumnje da im je u ovome nemilice "pomogla" i centralna vlast raznoraznim preprekama, ali to ipak ne moze biti dovoljna uteha za glasace koji su od njih ocekivali ekspresno resavanje mnogobrojnih problema. Lider PDP, Abdurrahman Aliti bio je vise nego eksplicitan kad je izjavio da je njegovom konkurentu prvaku DPA, Arbenu Djzaferiju (Arber Xhaferi), radikalizam neophodan kao uslov za politicko postojanje.

Ovu tezu, mada indirektno, najbolje je potvrdio stav sada zatvorenog gradonacalnika Gostivara Rufija Osmanija koji je, pred odlazak u zatvor, od svojih supartijaca zahtevao da njegov slucaj ne koriste za bilo kakve manifestacije. Ovakav stav Osmanija nije nikakvo iznenadjenje ako se zna da su on i potpredsednik partije Menduh Thaci, inace osnivac ove partije koja je nastala od radikalne frakcije PDP 1994. godine, nedavno imali veliki konflikt, pri cemu se spekuliralo i sa formiranjem nove partije na cijem celu bi bio Rufi Osmani. Iako nije doslo do rascepa u partiji, ovaj konflikt, ipak, nije ostao bez odredjenih posledica koje su se "nalepile" na vec narastajuce nezadovoljstvo medju simpatizerima.

Pad rejtinga koji bi mogao biti fatalan za ovu partiju u izbornoj godini (parlamentarni izbori se odrzavaju u oktobru ove godine), svakako je bio jedan od glavnih motiva koji je rukovodstvo naveo da se odluci za ulicne demonstracije u kojima se trazi sloboda za gostivarskog gradonacalnika. Sudeci po prvim reakcijama Albanaca cini se da pokusaj albanske opozicione partije da ulicnim demonstracijama podigne vlastiti rejting nije naisao na ocekivani prijem. Neuspeh DPA da ubedi PDP da ucestvuje na ovim demonstacijama nesumnjivo je prelomni trenutak za dalji tok demonstracija, cije trajanje organizatori nisu odredili. Ovaj "razlaz" dve najvece albanske partije u Makedoniji, koje su pre mesec dana zajednicki organizirale mitinge podrske za Albance na Kosovu, ujedno oznacava pocetak predizborne kampanje. Prema tome, svaka od njih se opredelila za svoj teren, pri cemu se DPA oseca daleko komotnije medju sirokim narodnim masama, dok PDP koristi ovo "oruzje" samo kada nema drugih izlaza. Koliko ce ovaj potez poboljsati rejting DPA zaista je nemoguce predvideti, ali je tesko verovati u povoljan ishod. Ovo i zbog utiska u vecem delu albanske javnosti da DPA pravi ove demonstracije da bi "oprala obraz" jer je za vreme krvavih dogadjaja u Gostivaru izdala Osmanija. Naime, za vreme nemira devetog jula prosle godine, u Gostivaru se nije pojavio nijedan od celnika iz susednog Tetova gde, uzgred, nisu bile organizirane demonstracije "u zastiti albanske zastave" kao sto je bio slucaj u Gostivaru.

U svakom slucaju, glavnu rec publike treba sacekati do oktobra za kada su planirani parlamentarni izbori. U medjuvremenu za makedonsku vlast pretstoje nemirni dani, jer "nikad se ne zna sta se iza brda valja". Strah ce sigurno biti uvecavan ukoliko tenzije na Kosovu, koje se nalazi odmah iza Sar Planine, budu rasle.

AIM Skopje

IBRAHIM MEHMETI