MILOSEVICEVA BITKA NA DVA FRONTA

Uoci referenduma i crnogorskih izbora

Dok predstojecim referendumom Milosevic nastoji da medjunarodnoj zajednici onemoguci posrednicku ulogu u resavanju kosovskog pitanja, dotle crnogorskim izborima zeli da izbaci iz "igre" Mila Djukanovica, koji mu preti da ce ga, rekontrukcijom savezne drzave, postaviti na sporedni kolosek. Poznavajuci metode Miloseviceve jednodecenijske vladavine, javnost podjednako strahuje od njegovog uspeha, kao i od neuspeha u ostvarivanju postavljenih ciljeva

AIM, BEOGRAD, 21. 4. 1998.

Srpski lider Slobodan Milosevic ponovo se nalazi tamo odakle je pre jednu deceniju krenuo u osvajanje vlasti. Pod pritiskom medjunarodne zajednice prisiljen je da se vrati na Kosovo, iako je, pre devet godina, cuvenim govorom na Gazimestanu, "zaboravio" na tamosnje Albance. Srpskim Ustavom iz

1. godine uspostavio je jedinstvenu Srbiju, ali ju je opteretio s puno unutrasnjih problema za koje nije uspeo da nadje zadovoljavajuce odgovore. Sada mu se, poput bumeranga, vracaju, nedozvoljavajuci mu da uziva u vlasti.

Prisiljen je da vodi bitku na dva fronta (unutrasnjem i spoljnom), pri cemu, pored usamljenosti, ni vreme nije na njegovoj strani. Procene ekonomskih eksperata upozoravaju da Srbija, u privrednom pogledu, moze da izdrzi jos najvise tri meseca. Cak i ako mu podje za rukom da, posle referenduma, oslabi pritisak medjunarodne zajednice i oslobodi se "nestasnog momka" u liku Mila Djukanovica, Milosevic nema izgleda da svoju drzavu spasi od ekonomskog propadanja, a od toga ovdasnja javnost najvise strahuje, iako je rezimska propaganda uvereva da je referendum o resavanju kosovskog pitanja sudbonosno za Srbiju. Prvo, tvrde kadrovi iz vladajucih struktura, treba odbraniti drzavu, a tek posle toga sprovoditi privrednu i drustvenu reformu. U slicnom tonu se govorilo i kada se razgovaralo o demokratiji. Prednost je data stvaranju drzave, a demokratija je ostala da ceka. Sada je opstanak drzave ugrozen u politickom i ekonomskom pogledu.

U ishod referenduma,(u kome po misljenju vladajuceg establismenta srpski narod treba da odluci da li je za strano mesanje u resavanju kosovskog problema), kakav prizeljkuje rezim, malo ko sumnja, jer Kosovo predstavlja nacionalni ponos Srba, ali se demokratski krugovi pribojavaju realne opasnosti da se dobijeni rezultat ne upotrebi za ucvrscivanje Milosevica na vlasti, kao sto je i prilikom njenog osvajanja, nacionalna euforija, podgrejana na Kosovu, iskoristena da Milosevic postane vodja.

Pored referenduma, Milosevic je istovremeno suocen i sa otvorenim sukobom s crnogorskim predsednikom Milom Djukanovicem oko funkcionisanja savezne drzave u kojoj je srpski vodja prigrabio funkcije koje mu, po ustavnom tekstu, ne pripadaju. Zato on jednim okom motri na referendum, a drugim na predstojece parlamentarne izbore u Crnoj Gori. Ovi izbori su za Milosevica izuzetno vazni. Ukoliko Djukanovic dobije te izbore onda je neizbezna rekontrukcija federalne drzave, odnosno uspostavljanje ustavnog poretka, koji Milosevica sklanja na sporedni kolosek, jer njegova predsednicka funkcija, po Ustavu, ima skroman repertoar.

Do odrzavanja parlamentarnih izbora u Crnoj Gori funkcionisanje institucija savezne drzave prakticno je suspendovano. Crna Gora se odlucila da, u zamenu za nastalu prazninu, osposobi republicke sluzbe i donese svoje odgovarajuce propise. U tom smislu trazi se nacin kako da stedisama iz Crne Gore bude vracena stara devizna stednja, jer savezni parlament ne pokazuje nameru da donese federalni zakon koji bi obuhvatio vlasnike deviznih knjizica iz cele zemlje.

Primetno je da se savezni organi "trude" da svojim potezima izazovu sto veca nezadovoljstva u crnogorskoj javnosti, a to se dovodi u vezu s odrzavanjem izbora u Crnoj Gori. Vreme u kojem je objavljena devalvacija dinara najvise pogadja aktuelnu crnogorsku vlast, koja u svom birackom telu treba da bude prikazana u losem svetlu, iako je ova mera doneta od strane Savezne vlade. Na federalnom nivou saopsteni su i rezultati privrednih kretanja u prva tri meseca prema kojima je proizvodnja u Srbiji porasla za 16 odsto, a u Crnoj Gori smanjena za 6,4 odsto. Podaci su tempirani da pokazu cija je politika uspesnija i adresirani su prema crnogorskom birackom telu kao opomena da vodi racuna kome ce dati poverenje.

Djukanovic, naravno, nije naivan da ne bi shvatio kako se glavna propaganda protiv njega vodi iz Beograda, upotrebom Savezne vlade na cijem celu se nalazi Crnogorac Radoje Kontic. Zato je zvanicna Podgorica ucinila dva koraka. Prvo je otpisala Kontica i nezvanicno ga poslala u penziju, a zatim je pocela da vuce samostalne ekonomske i zakon odavne poslove. Vlast je donela socijalni program sa ciljem da stanovnistvo lakse podnese posledice izazvane devalvacijom, jer su se one, uglavnom, manifestovale povecanjem cena, cime je doslo do realnog pada zivotnog standarda.

Drugi korak sastojao se u povecanju penzija za 11 odsto, a u pripremi je i vec spomenuti republicki zakonski tekst prema kojem ce deviznim stedisama od njihove stare stednje, vec u ovoj godini, biti vraceno najmanje 500, a mozda i celih 1.000 DEM. S ovim paketom mera, kao i s najavom medjunarodne zajednice da ce Crna Gora biti izuzeta od sankcija, ukoliko do njih dodje, vladajuca crnogorska struktura smatra da ce uspesno osujetiti sva podmetanja usmerena prema stvaranju izborne klime pogodne za Momira Bulatovica, koji je Milosevicev pouzdan oslonac.

Obe strane igraju otvorenih karata i vec sada se zna sta ce se dogoditi ako pobedi jedna, a sta ako druga strana dobije izbore. Djukanovic ne krije nameru da krene u rekonstrukciju savezne drzave, a to je ono sto najvise brine Milosevica. Ukoliko dobije izbore Djukanovic ce ici na opoziv Radoja Kontica s mesta premijera Savezne vlade. To je, doduse, u nadleznosti federalnog parlamenta, gde Milosevic raspolaze sa skupstinskom vecinom, ali i pored toga Konticeva pozicija ce biti neodrziva ukoliko mu njegova maticna republika uskrati poverenje. Namera je Djukanovica da na mesto saveznog premijera postavi "svog" coveka sa ciljem da Vlada vrati ustavne nadleznosti, koje je sada preuzeo Milosevic.

Kako Milosevic spada u politicare koji ne drze previse do legalnosti i legitimnosti, iluzorno je, bez obzira kakvi budu izborni rezultati, ocekivati da ce federalno kormilo prepustiti drugome. U tom slucaju mnogi predvidjaju produbljivanje krize savezne drzave, pa cak i njen raspad. Zvanicni mediji u Beogradu vec odavno prikazuju Djukanovica u svetlu seceoniste s time sto propaganda u tom smislu postaje sve zesca s priblizavanjem izbora. Da bi ublazio takve kritike Djukanovic je povukao potez kojim je pozvao demokratske snage Srbije da ga podrze u rekonstrukciji savezne drzave, koja ce pokazati veci smisao za saradnju s medjunarodnom zajednicom i odlucnije krenuti u reformu. Istovremeno je zapoceo i spoljnopoliticku ofanzivu, kako bi u glavnim svetskim politickim centrima dobio garancije da ce ga medjunarodna zajednica uzeti u zastitu ukoliko Milosevic pokusa da ga nasilno skine s vlasti.

Ni Bulatovic ne krije svoje namere ukoliko njegova novoimenovana stranka dobije izbore. Vec je izjavio da ce mu prvi potez biti zahtev za opoziv Djukanovica s mesta predsednika Crne Gore, objasnjavajuci da je ovaj dosao na tu funkciju izbornom kradjom.

Od svih aktera najmanje se izjasnjava sam Milosevic, koji manje govori, ali zato povlaci konkretne poteze, upotrebljavajuci za te poslove svoje poslusne kadrove. Tako je, da bi izbegao sazivanje Vrhovnog vojnog saveta, gde bi se morao da sretne s Djukanovicem, na njegov "mig" osnovano, u okviru Savezne vlade, telo koje ima zadatak da brine o finasiranju Vojske Jugoslavije, a na celo je postavljen Zoran Lilic, covek u koga Milosevic ima veliko poverenje. Ostalo je nepoznato da li ce i Savezna vlada biti, na slican nacin, izbacena iz igre, ukoliko Kontic mora da ode iz nje. Karakteristika nacina Miloseviceve vladavine je da je svojim potezima zbunjivao javnost, tako da analiticari njegovih metoda najpre polaze od najmanje verovatnih poteza. Takvi su, obicno, bili najcesce u pravu.

U ovom trenutku odgovor se ipak trazi "samo" na dva pitanja: da li je Milosevic u svojoj jednodecenijskoj vladavini icrpeo sav svoj repertoar ili iznenadjenja tek predstoje.

Ratomir Petkovic (AIM)