Joc 3.500 izbeglica

Zatvaranje izbegliYkih domova u Sloveniji otvara nove polemike o odnosu dr ave prema izbeglicama.

Poslednje zatvaranje domova, namenjenih izbeglicama u Sloveniji, u ovdacnjoj je javnosti ponovo otvorilo polemike o odnosu dr ave prema preostalim beguncima iz Bosne. S obzirom da Ljubljana nema izgradjenu demografsku, imigracionu i naturalizacionu politiku, joc uvek nije sasvim jasno kakva sudbina Yeka one izbeglice koje ne  ele, ili nemaju kuda da se vrate.

Odnos Slovenije prema pojavi izbeglictva bio je sliYan kao u drugim dr avama, cto znaYi da zvaniYna Ljubljana izbeglicama iz Bosne nikada nije priznala "status izbeglice", na naYin definisan medjunarodnom Konvencijom o statusu izbeglica iz 1951. godine. Stoga su izbeglice iz Bosne ovde  ivele u nekakvom pravnom vakuumu, bez ikakvog statusa, sa izuzetkom onih koji su bili registrovani kod Crvenog krsta kao izbeglice iz Bosne; njima je status priznavan de facto, mada u ograniYenom opsegu. Tako je od 1992. godine ukupno 40.000 izbeglica "u ivalo pravo" da u Sloveniji ne bude proganjano, da ima hranu i krov nad glavom, dok je mladjoj deci omogu²eno pohadjanje osnovne ckole, uz (bar) osnovnu zdravstvenu zactitu. Uprkos tome je predoYeno bezakonje otvaralo mnoctvo problema, od ograniYavanja slobode kretanja, osporavanja prava na legalan rad, pa do najbanalnijih, ali utoliko  ivotnijih "tecko²a", kada izbeglice nisu mogle da pola u vozaYki ispit, pocto im slovenaYka dr ava nije priznavala adresu u izbegliYkom centru kao mesto privremenog boravka; cto je apsurd, koji ni do dana danacnjeg nije otklonjen.

Pre godinu dana, kada je u Sloveniji boravilo joc necto vice od 8.000 izbeglica iz Bosne, dr ava je usvojila Zakon o privremenom utoYictu, Yime je konaYno legalizovan boravak ovih ljudi. Medjutim, ubrzo je otkrivena neprijatna strana pomenute legalizacije, pocto dr ava taj status nije priznala onim izbeglicama iz Bosne koje su poticale iz "pravih" podruYja; drugim reYima, one izbeglice, koje su se izjasnile, odnosno - koje su pripadale ve²inskom narodu na "svom" podruYju Bosne i Hercegovine - nisu imale pravo na status. Problem je razrecen mimo dobre volje ovdacnje administracije; u medjuvremenu je ve²ina begunaca napustila Sloveniju, iako ne svi. Danas u Sloveniji boravi joc oko 800 ljudi koji potiYu iz takozvanih "bezbednih podruYja", te oko joc 2.700 onih, za koje je Drnovcekova vlada nedavno priznala da zaista nemaju kuda da se vrate i kojima je spremna da produ i status na neograniYeno vreme (do sada ga je trebalo produ ivati na svaka tri odnosno cest meseci).

"Nelegalne izbeglice"

Tako ²e vlada krajem juna ove godine ponovo proveriti da li i tih 800 ljudi, registrovanih kao "privremene izbeglice" koje dolaze iz bezbednih podruYja, ispunjavaju tra ene uslove te da li zaista vice ne mogu da se vrate u zaviYaj? Priznati razlozi mogu biti te a bolest, invalidnost, ckolovanje ili necto Yetvrto... Ukoliko vlada zakljuYi da su razlozi opravdani, dozvoli²e im da ostanu. A ako ne? ZaYkoljica je u tome cto dr ava Slovenija, prema medjunarodnim standardima, ne sme da ih protera sa svoje teritorije; isto kao cto to ne mo e da uYini ni sa onih 35 lica, kojima je status oduzela joc procle godine. Umesto progonstva, vlada ih je preselila u Hrastnik, industrijsko, malo rudarsko mesto u Zasavju, gde su - gle Yuda - svi zadovoljni, iako je polovina Centra pod jurisdikcijom Ministarstva unutracnjih poslova, pocto se radi o "izbeglicama-strancima bez statusa", koje bi trebalo, po slovu zakona - izgnati iz dr ave.

U suprotnosti sa namerama dr avne birokratije koja izbeglice (koje odbijaju povratak u doma²i kraj)  eli da prika e kao parazite, neradnike i sliYno, u Hrasnickom izbegliYkom centru srec²ete ljude Yije  ivotne priYe nikako ne mo ete da stavite pod zajedniYki imenilac. Djemka Muminovi² (42) je jedna od njih. U Sloveniji se obrela joc pre poYetka rata; zaposlila se,  ivela je u Kopru, rodila dve ²erke... VenYala se, razvela i ponovo venYala, postala udovica i pre mesec dana - rodila tre²e dete. Postala je izbeglica onog trenutka kada joj je uskra²eno pravo na dructveni stan, koga je u Sloveniji dobio njen (pokojni) suprug. U Bosni je buktao rat, a ona se selila od izbegliYkog centra do izbegliYkog centra, sve dok nije izgubila status i stigla u Hrastnik. Status nemaju ni njene dve ²erke niti jednomeseYni sin, koji je "ubele en" kao bosanski dr avljanin, iako za to u Bosni niko i ne zna. Uostalom, Djemka vice nema  ive rodbine, a preko granice ne  eli ni zato cto ne mo e da upice u pasoc svoje najmladje dete, cto je samo joc jedan od nerecenih problema izmedju Slovenije i Bosne...

Samo na prvi pogled sliYna je i priYa Perke Tokali² iz Skender Vakufa; i ona je majka dvoje dece. Ali, nju od povratka ne odvra²a samo pitanje gde bi se uopcte vratila (vice nema ni doma, ni rodbine) ve² i Yinjenica da su krajevi u okolini rodnog Skender Vakufa zasejani minama - o Yemu je upoznata i slovenaYka vlada, pocto ju je izvestio UNHCR. Pored mina, Perkin najve²i problem jeste ose²anje poni enja; sama ka e da je do ivela  ivotnu tragediju. Tokom rata je napustio suprug. O razvodu ju je obavestio advokat, kada je postupak ve² zavrcen. Zato Perka tvrdi da je sa Bosnom zavrcila. A ovo su samo dve sekvence iz  ivota ljudi u Hrastniku, priYe koje nije mogu²e ugurati u fajlove i fijoke, na cta upozoravaju i razliYite humanitarne organizacije, pre svega GEA 2000, koja preko svojih advokata pokucava da izbori legalan boravak onim izbeglicama iz Bosne, za koje slovenaYka vlada tvrdi da vice nemaju status.

Ipak, bar je necto sigurno: sada je ve² i slovenaYkim politiYarima jasno da ljudi, koji su do danas ostali u Sloveniji - ne²e nikuda oti²i. Dokaz, da je dr ava svesna ove Yinjenice, vidi se i u pragmatiYnosti instrukcija, koje Ministarstvo unutracnjih poslova - naravno, za sada samo nezvaniYno - upu²uje podredjenima u vezi sa tretmanom dosadacnjih izbeglica. Ukratko, policajcima na terenu je preporuYeno da izbeglice bez statusa ostave na miru; ctavice, izbeglicama je dato na znanje da im policija ne²e praviti probleme, ukoliko se ne ogrece o zakon.

Joc uvek privremene izbeglice

Necto pragmatiYniji odnos prema "izbegliYkoj problematici" ose²a se u Sloveniji ve² du e vreme. Bosanska ckola, koja je tokom prvih godina rata organizovana za bosanske osnovce po izbegliYkim centrima, definitivno je prestala sa radom. I inaYe su je pratile stalne kritike - s jedne strane je bila neprestana meta primedbi da je segregacijska, dok su je, s druge strane, hvalili da ve² samim postojanjem omogu²ava deci lakci prelazak iz jednog dructva u drugo. Ubudu²e ²e se deca iz Bosne obrazovati u slovenaYkim ckolama, a sve u skladu sa slovenaYkim zakonodavstvom koje odredjuje da je ckolovanje naractaja, starog od sedam do petnaest godina, obavezno bez obzira na gradjanski status. I tu je bilo ne malo problema, prevashodno zbog bizarne odluke ne-zna-se-koga da bosanska deca po izbegliYkim centrima treba da uYe slovenaYki jezik, ali samo kao drugi strani jezik, pa i to samo fakultativno.

SliYni problemi pratili su i borbu za pravo na rad, koje izbeglicama tokom prvih pet godina boravka u Sloveniji nije bila priznato - politiYari su se, od prilike do prilike, kako kad, pozivali i "vadili" na nepostoje²e medjunarodne ugovore, sporazume ili deklaracije. Sada je konaYno pala odluka i o pravu na rad, doduce - do osam sati nedeljno. To je joc uvek suvice malo, mada bolje nego nicta, posebno cto nadle ni i ovo pravo mogu da zaobidju. Potrebno je samo malo macte...

Jedno je sigurno - bez obzira na sve olakcice i poboljcanja, sve izbeglice joc uvek potpadaju pod termin "privremene izbeglice", uprkos tome da su neki od njih ve²i deo svog  ivota proveli u Sloveniji, a neki su se tu i rodili. NovorodjenYe, recimo, dobija status izbeglice samo u sluYaju da se rodilo "na vreme", dakle, ukoliko je i majka, u vreme porodjaja, u ivala status izbeglice.

PraktiYne mogu²nosti za legalizaciju statusa i posle prestanka izbegliYkog sta a

U trenutku kada je slovenaYki parlament prihvatio zakon "o privremenom utoYictu", Yime je izbegnuto davanje punog izbegliYkog statusa za sve one koje je ratna muka i be anija dovela do Slovenije, javile su se brojne nevladine organizacije te osvec²eni, liberalniji pojedinci, upozoravaju²i da ²e, posle isteka statusa "privremene izbeglice", pogodjenoj kategoriji ljudi biti nemogu²e da steknu bilo kakav drugi, legalan status, te da bosanske izbeglice nikada ne mogu biti "obiYni" stranci, sa dozvolom boravka. Uostalom, zakon je nedvosmislen: dozvolu za boravak ne mogu da dobiju oni stranci, koji nemaju dovoljno sredstava za  ivot - a to su, jasno, pre svega izbeglice, koje ne smeju da rade. Time je uspostavljen zaYaran krug, krug u kome je dozvola za boravak uslovljena radom i platom, a rad - dozvolom za boravak.

Upozorenja su, konaYno, postigla neki efekat; tokom poslednjih nekoliko meseci je doma²a nomenklatura kao izvor sredstava za  ivot poYela da priznaje i tzv. rentne ugovore, sklopljene izmedju pojedinih lica. Pa i tu je pronadjen naYin da se "izbeglice bez statusa" stave u podredjen polo aj, pocto je cenzus, koga je dr ava odredila kao najni u svotu novca potrebnu za pre ivljavanje, za strance joc uvek vici nego cto je to sluYaj sa slovenaYkim dr avljanima. Jedina dobra strana rentnih ugovora (uprkos zahtevanim visokim iznosima) jeste da niko ne kontrolice isplate. Zato pravnici upozoravaju sve izbeglice, koje  ele da legalizuju svoj status, da rentni ugovor sklope joc pre nego cto im istekne izbegliYki sta . Tako ²e izbe²i nezvaniYne savete slovenaYkih ²ata, koje svima, koji ne mogu da obezbede legalno prebivalicte, preporuYuju da prvo lepo napuste Sloveniju, a onda se "odmah vrate i zatra e azil". æto je u gotovo sto odsto sluYajeva nemogu²e i nepouzdano, pocto je Slovenija tokom svih ratnih godina izbegliYki status, u skladu sa ve² citiranom Konvencijom, priznala samo dvojici. Jednom iz SRJ i jednom iz Hrvatske.

Marjeta Doupona Horvat (AIM)