NA POMOLU PONOVO KONFLIKT?!
Diplomatija je u paralizi. Medju kosovskim Albancima nije vise u fokusu pitanje da li ce na Kosovu biti konflikata, nego da li se moze spreciti izbijanje opsteg ratnog konflikta. Opsteprihvaceno je misljenje da je to pitanje u rukama predsednika SR Jugoslavije Slobodana Milosevica i da je moc kosovskih Albanaca da odlucuju o sudbini rata ili mira krajnje ogranicena. Prema vecini albanskih procena, teret aktualnog stanja postao je pretezak za najveci deo albanskog stanovnistva. Otuda sve vece razumevanje za pozive da se ne prihvati pokorno srpska vladavina na Kosovu. Kosovski Albanci jedinstveni su u misljenju da srpsko resenje kosovskog pitanja ne bi nista sustinski promenilo i da bi eventualni albanski pristanak na takvo resenje samo legalizovalo postojece stanje. To je najsiri politicki okvir koji sluzi za izvlacenje daljnjih zakljucaka u pogledu ocene stanja, razvoja i perspektiva kosovske situacije.
Nije mali broj onih koji smatraju da je Kosovo u izvesnom smislu vec u ratu. Kao primer navode Drenicu i neke okolne regione, za koje tvrde da vec zive u ratnim uslovima. Na upozorenja da se tamo vec neko vreme ne puca iz svih oruzja i orudja i da nema toliko zrtava kao pocetkom marta, sledi odgovor da nista nije promenjeno u smislu rasterecivanja regiona od nagomilanog oruzja i od naoruzanih ljudi. Naprotiv, arsenali oruzja povecavaju se svakodnevno, a uporedo se nastavljaju i vojne, odnosno, kako se tvrdi ratne pripreme. A ukopavanje i ucvrscivanje pozicija, posebno na pojedinim tackama, izgleda da vrse i jedna i druga strana, s tim sto je opstepoznato ko raspolaze kakvim potencijalima.
Medjusobna pucanja su sporadicna, i samo povremeno zestoka. Albanski izvori uglavnom tvrde da srpske snage "iz daljine" granatiraju albanska naselja. Srpski izvori tada cute. Ljudska stradanja su mala zbog toga sto je stanovnistvo uglavnom napustilo svoja naselja. Prema nepotpunim podacima, u selima Drenice do sada je sruseno ili osteceno preko 8O albanskih kuca. Daleko veci je broj ostecenih, pokradenih i unutra demoliranih kuca. Medjutim, ni sa jedne ni sa druge strane, od marta meseca, nije bilo odlucujuceg koraka da se protivnik savlada, unisti ili otera sa pozicija koje ima. To bi moglo da se objasni i procenama o vojnoj pripremljenosti, odnosno vojnim obzirima, ukljucujuci i prihvatljivost sopstvenih gubitaka.
Medjutim, izgleda da se pre radi o politickim obzirima i kalkulacijama. Kao da niko ne zeli da preuzme odgovornost prvog koraka. Medjutim, moguce je da se ceka na trenutak neizbeznog stihijskog ubrzanja, na konacnu odluku politicara, rezultat diplomatije... ili na sticaj svih okolnosti.
U svakom slucaju, sve se odvija suprotno od onoga sto bi relaksiralo tamosnju i opstu situaciju. U nedostatku relevantnih podataka, tesko je govoriti o stepenu angazovanosti srpskih oruzanih snaga. Ali, vidljivo je pokretanje znacajnih vojno-policijskih potencijala. U intenzivnim svakodnevnim pokretima nalaze se i znacajni potencijali teske vojne tehnike. Nije rec o jacanju obicnih kontrolnih punktova na putevima i na pojedinim osetljivim tackama, nego o zauzimanju pozicija po celom Kosovu i o ratnom utvrdjivanju oko nekih delova Kosova, posebno oko Drenice. Otprilike, slicni tokovi primecju se i u nekim delovima Djakovice i Decana do granice sa Albanijom koji se nalaze zapadno od Drenice. Taj region jos nije stavljen u "drenicki karantin", ali zbog intenzivne vatre poslednjih dana, posebno u granicnom pojasu sa Albanijom, trenutno izgleda najzapaljiviji. Oko Drenice i nekih sela odnosno osetljivih tacaka unutar samog regiona postavljeni su, prema albanskim izvorima, topovi i visecevni raketni bacaci. Manje se mogu kriti od javnosti stalni pokreti raznih vrsta oklopnih vojnih i policijskih vozila, a jos manje avioni i helikopteri, kojim se teren kontrolise danonocno. Albanski izvori pominju u poslednje vreme i postavljanje nagaznih mina od strane srpskih snaga oko nekih svojih pozicija kao oblik zastite od iznenadnih napada.
Stanovnistvo Drenice i regiona zapadno od nje, do albanske granice, zivi u atmosferi svakodnevnog ocekivanja novih srpskih vojno-policijskih ofanziva. U mnogim selima zene, deca i stariji ljudi vec nedeljama ne zive vise u svojim kucama. Oni su sklonjeni na sigurnija mesta, a sela i imovinu cuvaju odrasli muskarci. Kretanje ljudi je vrlo ograniceno zbog, kako se prenosi, srpskih zlostavljanja i hapsenja na kontrolnim punktovima, policijskim barikadama i vojno-policijskim utvrdjenjima. Normalno snabdevanje prekinuto je od kraja januara, kada je cela Drenica bila stavljena pod opsadom. Snabdevanje unutrasnjosti vrsi se uglavnom okolisnim stazama koje poznaju samo mestani. Skoro mesec dana posle martovskog napada, do nekih mesta pocele su da prodiru medjunarodne i kosovske humanitarne organizacije.
Ali pokazalo se da samo humanitarna pomoc nije trajno resenje za vise desetina hiljada ljudi koji su napustili svoje kuce, za bolesne, ranjene... U poslednje krajnje akutna je postala osnovna zdravstvena zastita stanovnistva. Posebno su ugrozene zene u drugom stanju i novorodjencad. Ima informacija o povecanoj smrtnosti odojcadi i dece zbog nemogucnosti pruzanja medicinske pomoci i o ucestalosti nekih decjih bolesti koje su gotovo bile iskorenjene. Posle gotovo jednomesecnog prekida, pocetkom aprila u najvecem delu drenickog regiona ulozeni su napori za normalizovanje rada skola. Medjutim, zbog, tvrdi se, izlozenosti snajperskoj vatri, opasnosti prelaza u blizini ili kroz policijske kontrolne punktove, sporadicnog pucanja i granatiranja kuca od strane srpskih snaga, nastava je posle nekoliko dana opet bila prekinuta na neodredjeno vreme.
Nema preciznijih informacija o broju sela koja su ispraznjena odlaskom zena, dece i starijih ljudi, kao ni o pribliznom broju onih koji su ostali da cuvaju svoja sela i imanja, niti o tome da li i koliko su oni naoruzani. Medjutim, bez obzira na to, pretpostavlja se da srpske snage nece moci da prodru u ta sela bez upotrebe sile u uverljivom obimu. U razmatranju ove pojave, svakako treba imati u vidu da sve ucestalije srpske vojne i policijske ekspedicije, brzo povecavaju broj sela koja bivaju prinudjena da sklanjaju svoju nejac na sigurno i da vise ne docekuju pokorno srpske snage. Ako se ova pojava bude sirila sadasnjim tempom, ona ce dati veliko ubrzanje procesima koji vode opstoj konfrontaciji.
Sve u svemu osnovni procesi ubrzano evoluiraju ka necemu sto daljnji razvoj dogadjaja cini vrlo nejasnim. Aktuelnost se najcesce definise kao stanje koje vodi izbijanju konflikta ili koje vec karakterisu konflikti za sada lokalnog karaktera. Ako se drugo odredjenje uzme kao blize istini, onda bi moglo da se kaze da je stanje u Drenici stabilizovano na pozicijama koje su uspostavljene posle martovskih sukoba. Na tim linijama dolazi izgleda do povremenih sukoba o kojima nijedna strana ne daje preciznije informacije.
Oslobodilacka vojska Kosova nije se oglasila vec nekoliko nedelja, ali kruze glasine o ubrzanom jacanju pristupanjem sve veceg broja ljudi u njenim redovima. U obliku glasina, uglavnom iz srpskih, sire se informacije o naoruzavanju albanskog stanovnistva. Poslednji incident na granici sa Albanijom izmedju Ponaseca i Morine kod Djakovice, kako su zvanicno saopstile beogradske vlasti, dogodio se prilikom pokusaja albanskih terorista da ubace oruzje na Kosovu. To je bio najtezi granicni incident poslednjih godina i, nakon vise godina ili cak decenija, prvi incident koji se vezuje za pokusaje ubacivanja navodno velikih kolicina oruzja na Kosovu. Pucnjava u tom regionu nastavila se i narednih dana tako da jos nije jasno da li je incident bio izolovan slucaj i da je nastavak pucanja imalo druge uzroke ili je sve unapred bas tako bilo programirano.
Posle brojnih zahteva partijskih ogranaka iz Drenice da se prestane sa medjupartijskim svadjama na nivou Kosova, jedan izvor kako je predstavljen - blizak Oslobodilackoj vojsci Kosova - izjavio je albanskom dnevniku Koha Ditore da u Drenici vec neko vreme ne deluju partije i da su sve snage okupljene u, kako je taj izvor rekao, Front samoodbrane koji odrzava redovne sastanke i konsultacije sa narodom. Slicnih informacija, ali drugim kanalima pristizu i iz nekih drugih delova Kosova, pre svega iz regiona Decana i Djakovice u kojima je od kraja marta takodje doslo do otvorenog otkazivanja poslusnosti srpskim vlastima.
Kosovske sukobe i nemire oduvek su pratili odlasci ljudi sa svojih ognjista. S jedne strane, vise desetina hiljada albanskih zena, dece i nemocnih iz Drenice i regiona Decana i Djakovice vec duze ne zive u svojim kucama. Problemi njihovog materijalnog obezbedjivanja ne postavljaju se u ostrijem obliku zbog toga sto su pomeranja stanovnistva uglavnom lokalnog karaktera. U Drenici gotovo da nije bilo Srba i zbog toga taj problem uopste nije bio postavljen. Medjutim, nekoliko stotina Srba iz decanskih sela napustilo je svoje kuce od straha da ih, kako su preneli neki srpski izvori informisanja, ne napadnu naoruzane albanske grupe. Ne kaze se da je bilo ko bio napadnut, ali strahuju i sire se informacije da su svi vec napustili svoje kuce. Dvadesetak porodica sa 70-tak clanova smestene su u bivsem decanskom odmaralistu. Kada se pomeraju Srbi, onda to uvek postaje veliki problem sa vise politickih, pa i drugih konotacija. Ovde se ne iskljucuje magucnost da su Srbi namerno i planski povuceni da bi se ocistio teren za eventualnu intervenciju na tom podrucju. U ovdasnjim albanskim politickim krugovima ne nedostaje ni paralela sa slicnim potezima srpske strane, koji su tokom rata u Bosni povlacili svoje sunarodnike iz regija koje su onda napadali.
U kosovskim gradovima odvija se drugaciji proces koji se, takodje uklapa u opsti razvoj situacije. Od pre desetak dana Demokratski savez Kosova predvodi svakodnevne, masovno posecene podnevne polucasovne protestne setnje. U ovim trenucima tesko je govoriti o neposrednim posledicama ovog svakodnevnog zagrejavanja atmosfere. U Pristini setnje proticu uglavnom mirno, ali u nekim gradovima beleze se povremene policijske smetnje i intervencije...
AIM Pristina Fehim REXHEPI