KO CE UPRAVLJATI SRBIJOM

Muke socijalista sa ambicioznim Seseljom

Prvi sukobi u novoj, desno-levoj vladi, ocekuju se pri podeli mesta u upravnim odborima javnih preduzeca ukljucujuci i RT Srbije. U ovaj zabran u Takovskoj ulici Milosevic dosad nije nikoga pustao. Preko TV ekrana ce se voditi mozda i glavna bitka za vlast izmedju sadasnjih koalicionih partnera. I Milosevic i Seselj trenutno se preko TV takmice ko vise brine narodne brige

AIM, BEOGRAD, 20. 4. 1998.

Gledano sa strane, prvi mesec nove srpske vlade koju cine levica i radikali, podseca u dobroj meri na pravi medeni mesec. Koalicioni partneri slazu se za sada u svemu, a clanovi Vlade u svojim javnim nastupima deluju toliko sinhronizovano da se ponekad ucini kako je zapravo rec o jednopartijskoj vladi u kojoj vazi onaj stari slogan - "svi smo mi pomalo socijalisti". Na svako iole provokativnije novinarsko pitanje, inace jezicavi radikali koji su do nedavno svima drzali politicke lekcije, sada po pravilu odgovaraju tako sto slegnu ramenima i kazu: "Nezelimo da iritiramo nase koalicione partnere." Levica i radikali slazu se izgleda posebno oko kosovskog pitanja, nacina i tempa pregovora sa Albancima i referenduma na kome se spremaju da svetu kazu "istorijsko ne".

"Kosovska idila" koja trenutno vlada izmedju levice i radikala i njihovo svojevrsno takmicenje u dokazivanju ko vise brine o nacionalnom interesu i narodnim brigama, verovatno ce potrajati bar dok jedan od koalicionih partnera ne iskoci iz ove igre. Dr Srbobran Brankovic istrazivac iz beogradske Agencije "Medium" tvrdio je nedavno da ce sloga oko Kosova potrajati sve do nekog "novog Dejtona" na kome ce se najzad ozbiljno razgovarati o sudbini juzne srpske pokrajine. Levici tada vise nece biti potrebna radikalska podrska oko Kosova i sadasnja koaliciona sloga bi, tvrdi dr Brankovic, u tom trenutku mogla biti zamenjena sukobima. Kao u vreme Dejtona, ili uvodjenja blokade na Drini bosanskim Srbima.

Upuceni, medjutim, tvrde da su prve carke unutar Vlade vec pocele i to bez obzira na saglasje koje vlada oko kosovskog pitanja. Prva neslaganja pocela su izgleda odmah posto su novi ministri polozili zakletvu. Lider radikala dr Vojslav Seselj zahtevao je istog trenutka od svojih ministara da se povuku sa svih funkcija koje su do tada zauzimali. On licno, povukao se sa mesta gradonacelnika Zemuna. Sadasnji ministar za infromacije u Marjanovicevoj vladi Aleksandar Vucic dao je ostavku na mesto direktora sportsko-poslovnog centra "Pinki" u Zemunu, kao i Gordana Pop Lazic, ministarka za lokalnu samoupravnu, koja se takodje odrekla svih funkcija u ranijem jedinom radikalskom uporistu u Zemunu.

Ministri iz redova SPS-a i JUL-a u novoj vladi nisu izgleda bili previse impresionirani ovim radikalskim davanjem "licnog primera" vec su nastavili da rade kao sto se to i ranije cinilo u predhodnom kabinetu Mirka Marjanovica za koji se govorilo da je - "direktorski". Od 20 visokih funkcionera koje SPS i JUL imaju u Vladi Srbije, cak sedam su direktori i clanovi upravnih odbora preduzeca ili predstavnici vaznih drzavnih institucija (premijer Mirko Marjanovic i dalje cuva direktorsku fotelju u "Progresu"). To je, naravno, ono sto se zna. O tome koliko privatnih firmi stoji iza novih ministara moze samo da se nagadja s obzirom da se mnoge od takvih firmi vode na imena clanova porodice.

Seselj koji se izgleda ne zadovoljava samo time da mu socijalisti kroz ucesce u vlasti daju neku vrstu "reketa", vec zeli i mnogo vise, zatrazio je navodno od svojih kolega iz SPS-a i JUL-a da podnesu ostavke na sve direktorske funkcije koje drze paralelno sa ministarskim mestima. Time je izgleda zaceo i prve sukobe u novoj vladi.

Medjusobna kontrola minstara bice, po svemu sudeci, ubuduce jos intezivnija. Vlada Srbije je na sednici odrzanoj pred uskrsnje praznike imenovala zamenike i pomocnike ministara kao i sekretare ministarstava i rukovodioce drugih drzavnih organa i organizacija. Podela ovih poslova ucinjena je tako da ce ubuduce ministar iz SPS-a imati najcesce dva zamenika - iz redova radikala i JUL-a. I obrnuto, ministar radikal, imace pomagace iz redova levice. Ovo veliko kadrovsko spremanje zbog koga su svi dosadasnji pomocnici i zamenici ministara izvesno vreme proveli na "listi cekanja" dok se ne vidi tacno sta sve radikali traze, obavljeno je pre svega zbog namere Seselja da direktno kontrolise sve sto se zbiva u Vladi i oko nje. To je, uostalom, i deo obecanja koje je Seselju dato onda kada je pristao da postane koalicioni partner socijalistima. Bice to ujedno i veoma skupa medjusobna kontrola koalicionih partnera. Marjanovicev kabinet od 36 clanova dobio je sada i bar sedamdesetak pomocnika i zamenika minsitara (njihova imena ce uskoro biti objavljena u "Sluzbenom listu"), sto uz prilican broj strucnih saradnika cini zaista impresivnu adminsitrativnu armiju. Neki tvrde cak impresivniju od one koja opsluzuje kinesku vladu.

Sve ovo nije, medjutim, i kraj muka koje levica ima sa ambicioznim Seseljom. Ono najbolnije za levicu izgleda tek predstoji. Kada su ulazili u Vladu, radikalima je obecano da ce zauzeti mesta i u upravnim odborim a javnih preduzeca. Ovih dana isticu rokovi u kojima se data obecanja moraju ispuniti. Seselj koji je odavno izgleda svatio kako se "u opoziciji trose svoje, a na vlasti tudje pare", zeli sada da dobije sto vise mesta u upravnim odborima javnih preduzeca. Socijalisti koji su jedva nekako "progutali" radikale kao kontrolore na mestima pomocnika ministara (pregovori o tome su prakticno trajali od kada je Vlada formirana), jos ce teze podneti da im neko zaviruje u poslovanje javnih preduzeca.

Lider radikala je navodno vec stavio do znanja da njegova partija "nisani" mesto predsednika Upravnog odbora Elektroprivrede Srbije. Posta mu izgleda nije previse interesantna jer je tu "prodaja' vec obavljena prosle godine, ali se zato ocekuje bitka za svako mesto u Naftnoj industriji Srbije koja je trenutno uglavnom pod kontrolom JUL-a. Bez obzira na teorije po kojima socijalisti sa radikalima navodno nameravaju da dele vlast po principu - "nama vlast, vama odgovornost", Seselju na kraju sigurno nece pripasti samo mrvice sa stola. On za tim stolom vlasti sedi vec sada sasvim komotno i pre podseca na nekoga ko se sprema da zahvati velikom kasikom iz cinije koja je do juce pripadala iskljucivo levici.

Tako nesto moglo bi se ubrzo videti i na primeru RTS-a oko cijeg upravnog odbora takodje slede, po svemu sudeci, prilicno dugi i (po socijaliste) mucni pregovori. U zabran u Takovskoj ulici, Milosevic do sad nikoga nije pustao, niti na tako nesto pomisljao cak i u vreme kada se cinilo da ce se ova institucija srusiti pod kisom jaja i kamenica pristalica nekadasnje koalicije "Zajedno". Seselj je, medjutim, docekao da u RTS, gde su ga ranije pustali samo onoliko koliko je njima trebalo, sada udje tako sto se sam pozvao. I njemu i socijalistima jasno je da ce se preko televizijskih ekrana voditi mozda i glavna bitka za vlast izmedju sadasnjih koalicionih partnera. Osim sto se trenutno takmice oko toga "ko vise brine narodne brige" Milosevic i Seselj istovremeno brinu i kako da povecaju svoje biracko telo pre svega na racun onog drugog. Tako nesto moguce je samo uz pristojnu vidljivost na TV ekranima.

Pojedini analiticari zato upozoravaju kako bi razlog za moguce sukobe izmedju levice i radikala ponajpre trebalo traziti upravo oko "vidljivosti". Socijalisti bi zeleli da Seselja pripuste na TV samo onoliko koliko je to u funkciji rada Vlade, nikako kao predsednika radikala. Sam Seselj koji se izuzetno snalazi u svakoj prilici kada se nadje na elektronskim medijima, zeli da uvek bude na nisanu kamere i zato ce u razgovorima oko podele mesta na RTS-u traziti pre svega uticaj na TV dnevnik. Pre nekoliko godina, u vreme ratne sloge sa socijalistima, nekoliko "njegovih ljudi" cak je povremeno i uredjivalo glavnu informativnu emisiju, ali im se kasnije, sa pucanjem tada neformalne koalicije, izgubio svaki trag.

Direktana uticaj radikala na ono sto se zbiva na "TV Bastilji" morao bi da, osim Milosevica, najvise zabrine lidera SPO Vuka Draskovica. On, koji je toliko jurisao na ovu kucu, morao je da se na kraju zadovolji kontrolom Studija B, dok se istovremeno Seselju danas sama otvaraju vrata na koja je Draskovic toliko puta zestoko udarao.

Ocekivalo se inace da ce Draskovic, posto je njegova stranka u zadnji cas ispala iz svih kombinacija oko sastava nove vlade, definitvno okrenuti ledja socijalistima i ponovo pokusati da ostavi utisak opozicionara koji je samo na trenutak koketirao s vlascu. Skupstinska rasprava o referendumu, mnoge izjave celnika SPO koje su zatim sledile, ali i cinjenica da pojedini istaknuti clanovi ove stranke ovih dana putuju po svetu kao clanovi zavnicnih drzavnih delegacija, pokazale su kako se ova stranka izgleda opredelila za nesto trajnije boravljenje u blizini rezima. Oko toga su se odmah isplele i razlicite teorije Po jednoj, Draskovic ocekuje brzo pucanje koalicije izmedju levice i radikala i ne zeli da se previse udalji ili zameri onima koji bi sutra mogli ponovo da ga pozuvu na saradnju. Po drugoj, Draskovic i njegova stranka su prosto "ucenjeni". Socijalisti su im navodno porucili da ce izgubiti vlast u Beogradu ukoliko se ne pridruze podrsci referendumu i njihovoj "strategiji" oko Kosova.

"Bojkotaska opozicija" koja upravo ponovo pokrece inicijative za udruzivanjem (i upire poglede nade u Mila Djukanovica i njegovu eventualnu pobedu na majskim izborima u Crnoj Gori), vise Draskovica ne ubraja u opoziciju. Sam Draskovic tvrdi da osim njega koji se priblizio rezimu, u Srbiji ne postoje nikakve demokratske snage. Samo nekoliko "patuljastih vanparlamentarnih partija" koje iznova pricaju o udruzivanju za koje nemaju dovoljno snage, kaze Draskovic misleci pri tom ocigledno na Djindjicev DS i GSS Vesne Pesic.

Nenad Stefanovic (AIM)