KORIDOR OSAM: SNOVI I INTERESI

Vec izvesno vreme albanska stampa posvecuje citave stranice Koridoru 8, ili drugacije receno Koridoru Istok-Zapad. Skoro pre tri godine u Njujorku, predsednici cetiri balkanskih zemalja - Albanije, Makedonije, Bugarske i Turske, a u prisustvu americkog predsednika Klintona, potpisali su sporazum o zapocinjanju radova za izgradnju onoga sto se naziva Koridor 8. SAD su tada ponudile 30 miliona dolara za projekat. Uzburkani dogadjaji u regionu cini se da su ostavili u zaborav za izvesno vreme ovaj Projekat, ali od pocetka ove godine, Koridor 8. je uvrscen u balkansku agendu. Pre mesec dana, komesar za inostrane poslove EU Van der Bruk posetio je Drac i inaugurisao pocetak radova na onome sto se smatra albanskim delom Koridora 8, potvrdjujuci tako i zainteresovanost EU za ovaj Projekat.

Karta evropskog kontinenata je podeljena na nekoliko putnih ili zeleznickih koridora koji ce olaksati komunikacije izmedju razlicitih njegovih regiona, cak i sa drugim kontinentima. Iako mala zemlja, kroz Albaniju ce prolaziti dva glavna balkanska koridora, ona Sever - Jug i onaj Istok - Zapad. Koridor sever - jug trebalo bi da poveze Jugoslaviju sa Grckom preko Albanije, dok onaj istok-zapad nazvan drugacije i Koridor

1. pocinje u albanskoj lici Drac i ide preko Skoplja do bugarske luke Burgas i zavrsava se u Istambulu. Postoji jos jedan Projekat ciji je cilj da poveze ove zemlje i posredstvom gasovoda, nasuprot jednom drugom projektu o gasovodu koji prolazi preko Grcke.

Mozda je Albanija i najzainteresovanija balkanska zemlja za Koridor 8, ne iskljucujuci ni interese ostale cetiri balkanske zemlje kao ni Italije. Danas Albanija predstavlja zemlju sa najmanjom duzinom puteva i zeleznica po stanovniku na Balkanu, a utoliko vise i u Evropi, i istovremeno najsiromasniju zemlju u Evropi. Medjutim, da li je Albanija tranzintna zemlja na planu politicke geografije? U jednom clanku DEAN S. RUGGA, geopolitickog eksperta, a objavljenog u "A GEOGRAPHY of the NEW SOUTHEAST EUROPE" dolazi do zakljucka da po prvi put u istoriji posredstvom Koridora 8, Albanija bi mogla postati jedna znacajna tranzitna zemlja. Albanija moze postati zemlja preko koje prolaze ili na kojoj zapocinju znacajni komunikacijski putevi koji povezuju razlicite zemlje, cak i kontinente. I to bi donelo razvoj siromasnoj balkanskoj zemlji i u drugim sektorima, njen ukupni razvoj.

Znacaj koridora za Albaniju lezi ne samo u povecanju tezine luke u Dracu zbog njenog prosirenja, vec i zbog velikog volumena investicija u kojima Albanci nece doprinositi iskljucujuci tu samo troskove nadoknada vlasnicima zemljista. Dalje, mnoga radna mesta i preduzeca bi se radjala i cvetala duz Koridora. Zone koje ranije nisu bile povezivane komunikacijskim putevima bi uzajamno brze vrsile razmenu. Posle izgradnje Koridora, kamioni bi mogli stici iz Draca za deset sati, umesto 30 sati koliko je sada potrebno.

Luka u Dracu u periodima intenzivnog rada tretirala je oko dva miliona tona robe (godina 1989, 1995, godine grckog embarga prema Makedoniji), dok je sada pala na niske novoe. Prema Projektu Koridora 8., koji je predvidjao kao njegovou luku ili polaznu tacku, kapacitet prerade roba bi mogao dostici i do sest miliona tona godisnje. Zbog ovih razloga, Albanci su zatrazili pomoc kako bi modernizovali preradjivacke kapacitete i uveli nove vrste transporta, koje skracuju vreme prerade. Svetska banka ce finansirati njeno prosirenje sa 20 miliona dolara.

Medjutim, dok su Albanci najaktivniji u pogledu ovog Koridora, Grci su do kasno bili najaktivniji protiv njega. U Atini je vladao strah da bi izgradnja ovog Koridora mogla dovesti do gubitka znacaja luke u Solunu. Kao clanica EU, koja ce biti i glavni finansijer Projekta, Grcka je nastojala da odlozi realizaciju ovog Projekta. Atina je zelela, usled nemogucnosti da Koridor prodje kroz njenu teritoriju, da u najmanju ruku obezbedi jedan njegov produzetak koji bi sa albanske teritorije isao do Soluna.

Medjutim, nisu samo Albanci zainteresovani za izgradnju ovog Koridora. Za Tursku, Koridor 8 znaci izlazak na obale Jadrana, tj., istinsku ekspanziju njenih roba u ovom regionu. Stalne svadje sa Grckom su ucinile da ova poslednja bude prepreka na putu Turske prema Evropi. Koridor 8 bi ukinuo ovu prepreku. Turski predsednik Demirel smatra Koridor kao "nastavak mlecnog puta koji pocinje u Kini, prolazi kroz Jermenuju i zavrsava se u Turskoj".

Bugarska isto tako ima svoje interese. Koridor 8 bi pomerio njenu trgovinsku orijentaciju iz bivseg Sovjetskog Saveza u pravcu Zapada. Bugarska koja je konkurisala za clanstvo u EU, vidi tu idealnu sansu i veoma kratak put prema zapadnoevropskim trzistima.

S druge strane, za Makedoniju Koridor znaci olaksano disanje i spas od nesigurnosti koje prate njene odnose sa Grckom i Srbijom. Proizasla iz bivse Jugolsavije, znacajan deo makedonske privrede je usko povezan sa srpskom privredom. Zato, posledice embarga prema Srbiji uveliko je osecala i makedonska privreda. Situacija na Kosovu jos vise povecava nesigurnost utoliko vise sto se pretnje prema Srbiji ponovo postaju aktuelne. Ovo umanjuje nade Skoplja za ozivljavanje ekonomskih odnosa sa Beogradom. S druge strane, delikatni odnosi sa Atinom su praceni i drugim pitanjima. U ovim uslovima izlazak na Jadran, Crno more i Egej je od zivotnog znacaja za Makedoniju.

Koridor 8. je smatran i kao "Plan Klinton", zbog americkog interesa za ovaj Projekat. Ali, koji su americki ekonomski interesi? Prema nedeljniku u Tirani "KLAN" - SAD izvozi u Tursku namanje dva miliona dolara godisnje i poseduje oko 50 odsto stranih investicija u juznoj Italiji. Tako, SAD imaju direktnih ekonomskih interesa za vrata izlaska i ulaska na Koridoru. Ne zaboravaljauci tu i jak uticaj americke politike u cetiri zemlje osivine Istok - Zapad.

Italija je zapadnoevroposka zemlja koja je najzaiteresovanija za ovaj Koridor koji ce povezivati njen manje razvijeni Jug sa balkanskim zemljama i dalje. Da su Italijani stalno zainteresovani za ovaj Koridor, dovoljno je pogledati izjave aktuelnog premijera Prodija, tokom njegovih poslednjih poseta Skoplju i Sofiji. U intervjuu za albanski dnevnik "Dita informacion", Prodi smatra od velikog znacaja za region izgradnju ovog regiona, "cije su zemlje sada vec postigle konsenzus oko ovoga". Za Juznu Italiju Koridor znaci dopiranje do novih trzista i orijentacija prema jos uvek neiskoriscenom balkanskom trzistu.

Prema jednom planu delovanja nacinjenom u poslednjem susret ministara transporta cetiri zemalja, izgradnja Koridora proci ce kroz tri faze. Prva faza 1998- 2003, zabelezice rehabilitaciju postojecih puteva. Druga faza 2003 -2010, njihovo prosirenje i izgradnju novih puteva. Treca faza 2010-2020 rekonstrukciju luka, izgradnju zeleznica prema najjnaprednijim standardima.

Koridor je poceo izmedju snova i interesa.

AIM Tirana ARBEN KOLA