AFERA DOLARA:LAZNA ILI ISTINITA

AIM JUNIOR Tirana

Kada su poslednje nedelje marta u Tiranu stigla tri eksperta tajne americke sluzbe CIA, na legalnom i ilegalnom trzistu valuta u zemlji, americki dolar je ubrzano rastao. Vec nekoliko dana dolar je prosao kvotu od 160 leka, drugacije ocenjenu i kao psiholosku barijeru koja je sprecavala zelenu monetu da dostigne granicu od 200 leka. To je nivo koji je u stvari bio dostignut pre punih godinu dana, krvavog marta

1. godine, kada su ljudi kupovali valutu da bi platili brodice za bezanje iz Albanije, i kada drzava vec danima nije postojala. Trojica eksperata CIA stigli su urgentno u Albaniju posle informacija objavljenih od strane ministarstva unutrasnjih poslova Albanije, a koje su govorile o pozamasnim sumama laznih dolara koji su dosli u Albaiju iz Makedonije. Posle izbora od
2. juna 1997. godine, Vlada socijalistickih pobednika izmedju ostalog je obecala da ce odrzati stabilnost monete i da ce u najmanju ruku kontrolisati razuzdani ritam inflacije.

Medjutim, manje od devet meseci od preuzimanja mandata, vlada Nanoa - i ne samo zbog njene odgovornosti - uvidela je da je nemoguce ispuniti to svoje obecanje. Izvori iz nacionalne drzavne banke ne negiraju cinjenicu da je na slobodnom trzistu valuta i to pre nego sto je iskrsla afera laznih dolara, iz deviznih rezervi stavljeno u opticaj slobodnog trzista valuta ne manje od cetiri miliona dolara, u nastojanju da se zaustavi nezaustavljiv pad leka. To je praksa koja je posudjena iz perioda Berisine vladavine, koji je u nastojanju da pred svetom stvori lazan imidz albanske privrede "u cvetanju" povremeno primoravao Nacionalnu banku da stavi u optica velike kolicine americke valute na trzistu razmena valuta, u titanskom i antiekonomskom nastojanju da se zadrzi dolar na granici odnosa jedan prema jedan - sto se na albanskom prevodi kao jedan dolar prema 100 albanskih leka.

Medjutim, pokusaj Nanoove vlade, ovoga puta je ostao bez rezultata. Posle prelaska psiholoske barijere sume od 160 leka - ispod koje se kretao vec vise od godinu dana - dolar je gledao sa optimizmom plafon od 200 leka iznad kojeg, prema strucnjacima, njega ne bi mogao niko da zaustavi. Tako su sahranjene nade Vlade oko obnove privrede, ali iznad svega dohotke i delikatni novo zivota miliona Albanaca, koji su i bez tog rasta dolara vec godinu dana finansijski spali na novoima prezivljavanja.

Medjutim, eto i to kao neocekivano, u Tirani na najvecem deviznom trzistu u zemlji izbila je afera laznih dolara. U najvecem nezavisnom i nekada opozicionom listu u zemlji "Koha Jone", u trecoj nedelji marta pise uveliko o dolasku na hiljade falsifikovanih dolara iz Makedonije. "Radi se o oko 50 hiljada dolara, uglavnom u apoenima od 100 i 50, godine stampanja 90-93, koji su dosli iz Makedonije. Posle ovoga, izvesne kolicine ove serije su usle u devizno trziste glavnog grada", pisalo je u uvodniku "Koha Jone" od 28. marta. Za devizno trziste kakvo je ono u Tirani, gde je svakodnevno u opticaju ne manje od 3 000 dolara, ta kolicina laznih dolara cini se da je beznacajna. Kako kazuju i sami dileri i u manjecnicama, "na trzistu je uvek bilo u opticaju takvih falsifikovanih dolara", ali da je njihovo iskustvo ucinilo da ih oni odmah identifikuju. Medjutim, skandal falsifikovanih dolara ovoga puta ucinio je svoje. Banke drugog drzavnog nivoa, kao i neke od inostranih tek otvorenih privatnih banaka, zatvorili su vrata za depozite i transfere dolara i uglavnom serijama stampane u godinama '90-'93. Dogadjaj je na jednoj privatnoj televiziji u Tirani sa velikom bukom predstavljen kao zatvaranje vrata albanskih banaka americkom dolaru. U prvim danima aprila, samo je jedna kosovska banka "Dardania- bank" bila spremna da zatvori jedno oko i da prihvati i dolare iz ove serije. Ostale su zatvorile vrata uplasene ili premorane - ovim dolarima, koji su sedam godina odrzavali u zivotu albansku privredu. Dolari iz ove serije u stvari bili su upravo ti koji su bili najvise u opticaju do 1997. godine, kada su novi dolari iz serije 1996.-"velikoglavi", kako ih nazivaju jezikom dilera

• dosli u vecim kolicinama u Albaniju, uglavnom vise od brojnih novinara koji su preplavili zemlju posle razbijanja magacina, nego od trgovaca - uvoznika koji su ih donosili u zemlju.

Kasnije, u igru ulaze sami Amerikanci. Ambasadorka Mariza Lino, poznata kao veoma bliska sa vladinim krugovima, pohitala je da da zvanicnu izjavu u vezi sa vestima u stampi o aferi falsifikovanih dolara. U intervjuu za drzavnu albansku televiziju, ona je priznala da "kolicina falsifikovanih novcanica u opticaju nije ona o kojoj se sapuce, sto je ucinilo da se promeni cena dolara na nezvanicnom trzistu valuta". S druge strane, dva dana kasnije, americka ambasada je citirala zvanicnu izjavu americkog Stejt departmenta da "smo raspravljali o sredstvima za otkrivanje falsifkovanih novcanica u saradnji sa bankom Albanije i sa albanskom policijskom laboratorijom", ne demantujuci u stvari vest o ulasku ove kolicine dolara i povecavajuci tako nesigurnost kod malih albanskih dilera koji su odmah smanjili njihovu potraznju za americkim dolarom. To je kasnije donelo relativnu stabilnost u razmeni zelene valute na granici od 160 leka.

Falsifikovani dolari su i ranije postojali. Zasto onda citava ova buka u stampi i medijima, buka koja je obuhvatila i samu americku ambasadorku? Cini se da je to bio jedini nacin da albanski lek ponovo stekne izgubljenu stabilnost, bez koje su se mogle nazvati propalim nastojanja vlade i medjunarodne zajednice za povratak ekonomske stabilnosti u Albaniju.

AIM Tirana Sokol BALA