CRKVA JE PONOVNO DOCEKALA USKRS PODELJENA

AIM Sofija, 16.04.1998

I ove godine dvojica patrijarha sluzila su liturgiju za najveci praznik u pravoslavnom svetu - Uskrs. Po ko zna koji put Bugarska pravoslavna crkva nije mogla da otkrije ujedinjenja, tako da i vernici ostaju podeljeni.

Crkvu nije mogla mimodji bolest totalnih podela posle obaranja komunistickog rezima 1989. g. Na primeru politicara i duhovnici su se podelili na "plave" i "crvene", na demokrate i komuniste i zestoko su se sukobile. Svestenici i obicni vernici ukljucili su se u bitku za Crkvu usled cega su formirana dva sinoda sa dvojicom patrijarha - Maksimom i Pimenom. Pokuasji ujedinjenja i postizanja saglasnosti jos uvek udaraju o kamen sto vodi brojnim paradoksima.

Borba protiv patrijarha Maksima pocela je jos u zori demokratije kada su sa rusenjem ucmalog komunistickog sistema Bugari dobili i slobodu izbora veroispovesti. Nepoznati do 1989.g. otac Hristofor Sabev prvi je pokrenuo pitanje kanonicnosti patrijarha Maksima. Otac Sabev koji je gravitirao oko antikomunistickog Saveza demokratskih snaga (SDS) istupio je za smenjivanje patrijarha Maksima i odrzavanje crkveno-narodnog sabora radi izbora novog patrijarha. Osnovni razlog je bio sto je Maksim izabran 1972.g., u vreme kada je sistem afirmisao ateizam, a u Bugarskoj pravoslavnoj crkvi nista se nije desavalo bez odobrenja komunisticke partije. Maksim je cak optuzen da je agent tajnih sluzbi i da je upravo uz njihovu pomoc izabran za patrijarha. Naglasavala se cinjenica da je 1972.g. slobodni izbor vodje bio nemoguc, da se to dogodilo pod kontrolom vlasti i da je sa moralnog aspekta taj izbor doveden u sumnju. Sa kanonickog, medjutim, nije - postupak u potpunosti odgovara svim zahtevima i dokumenti to potvrdjuju. Za vreme sabora nijedan od duhovnika, sada otcepljenih, a tada prisutnih na ceremoniji u hramu "Sv. Aleksandar Nevski" nije se usprotivio njegovom izboru izgovorivsi: "Nije dostojan!" A bilo ih je u dovoljnom broju da bi onemogucili izbor patrijarha Maksima. Danas on logicno odbija da se sam povuce.

Upravo ova cinjenica rodila je ideju da bude osnovana druga Bugarska pravoslavna crkva. Njen prvi zagovornik bio je sam Hristofor Sabev ali posle njegovog odlaska u SAD 1994.g. lider izdvojenih postao je bivsi Nevrokopski mitropolit Pimen. On je sazvao alternativni crkveno-narodni sabor i takodje obukao odezde patrijarha. Tako je Bugarska cije stanovnistvo iznosi negde oko osam miliona, od kojih oko sest miliona hriscana, dobila dvojicu patrijarha. Podela crkve prosirila se kao zaraza na obicne duhovnike. To je dovelo do okupacije crkava i manastira, do zaposedanja imovine. Poslednji ovakav slucaj je zaposedanje bugarske crkve u Njujorku. Na celo raskolnickog crkvenog odbora je svestenik Vasil Stojanov, rodjak predsednika Bugarske Petra Stojanova. On nije dozvolio legitimnom mitropolitu Josifu da sluzi u crkvi. Glavni cilj raskolnika bio je da zaposednu glavnu zgradu Bugarske pravoslavne crkve u Njujorku koja vredi 3,5 miliona dolara, tvrdi dugogodisnji emigrant prof. Spas Rajkin.

Deo svestenika priklnio se Pimenovom sinodu i tako izazvao gnev pristalica Maksima. Sam Pimen i njegovi najblizi saradnici iskljuceni su iz crkve odlukom donetom na crkveno-narodnom saboru. Drzava se takodje nasla u konfuznoj situaciji jer je morala da zauzme stav i da objavi jedan od dva sinoda i patrijarha legitimnim. Smenom politickih snaga na vlasti ovo se pitanje resavalo razlicito, ali Patrijarh Maksim ipak ima jednu prednost - njegov sinod prvi je registrovan kao Bugarska pravoslavna crkva u Komisiji za veroispovest pri Vladi. To je automatski lisilo sinod Pimena mogucnosti da koristi isti naziv tako da je za sada on ostao neregistrovan i stoga nelegitiman pred drzavom. Politicari aktivno podrzavaju podelu. Zavisno od svoje pristrasnosti pohadjaju jednu od alternativnih liturgija kod Maksima i Pimena na velikim hriscanskim praznicima.

Apsurdna podela vernika na takve koji su za Maksima i druge koji su za Pimena i to u vreme kada se u Bugarsku ostvaruje zamasan prodor niza sekti nije u dovoljnoj meri zbunila neke drzavnike. Predsednik Stojanov koji je vesto preuzeo ulogu ujedinitelja nacije, najozbiljnije latio se posla da pomiri dva sinoda i ujedini vernike pod krovom jedinstvene crkve. Pokazalo se, medjutim, da to nije tako lako. Obojica patrijarha nisu popustila. S jedne strane Maksim insistira na tome da je on patrijarh i kategoricno odbija da se povuce. S druge strane Pimen ne pristaje da se pokaje i da trazi oprostaj od Maksimovog sinoda. Predsednik je shvatio da je razlog nepremostivih podela i uticaj politicara na svestenike. "Sve dok bugarski politicari ne prestanu da podrzavaju jedan ili drugi sinod, nece biti jedinstva crkve", izjavio je predsednik na susretu sa poznatim intelektualcima. On ih je pozvao u svoj kabinet da bi cuo sta misle o trvenjima u pravoslavnoj crkvi.

Situacija u pravoslavnoj crkvi je nepodnosljiva, cuju se nezadovoljni glasovi, izjavio je nakon susreta prof. Tonco Zecev. Intelektualci su se slozili sa satvom da samo drustvo treba da zahteva sazivanje vanrednog crkveno-narodnog sabora. Predsednik je, medjutim, bio kategorican, da sve dok se crkva ne depolitizuje i departizira, ujedinjenja nece biti. Da bi demonstrirao svoj negativan odnos zbog odsustva sloge u crkvi, on je zabranio osvestenje ratnih zastava armije.

"Ujedinjenje je preko potrebno ali u ovoj etapi izgleda nemogucim. Taj ko bi to mogao da ucini, dostojan je Nobelove nagrade", izjavio je sa svoje strane najpopularniji svestenik u Bugarskoj otac Bojan Saraev. On je lider Pokreta za hriscanski progres "Sv. Joan Preteca" i bavi se pretezno pokrstenjem u hriscnasku veru stanovnistva u Rodopima. "Patrijarh je jedan i njegovo je ime Maksim", izjavio je Saraev, ali je ujedno kritikovao delatnost Svetog sinoda. "Jedan sinod koji nista ne radi - to je dostojno osude", kaze on.

Veliki problem crkve u stvari nije podela sinoda, vec odsustvo duhovnika. Da bi se pokrili svi maniastiri i hramovi potrebno je izmedju 12 i 15 hiljada duhovnika, monaha i monahinja. Oko 1500 aktivnih duhovnika preposteno je prevrtljivostima sudbine. Mnogi od njih cak ne primaju plate ili su one minimalne. "Trenutno su vladike generali bez vojske. Oni se bore za generalska mesta, a za sobom nemaju nikoga. I ne samo da vise ne raspolazu duhovnicima nego se i bugarski narod udaljio od njih", smatra otac Saraev.

AIM Sofija

GEORGI FILIPOV