JOS JEDAN PARADNI SAMIT KOD GLIGOROVA

AIM Skopje, 13.04.1998

Predsednik Makedonije Kiro Gligorov sakupio je lidere najrelevantnijih politickih partija sa makedonske politicke scene na trecem po redu samitu na kome se raspravljalo o medjuetnickim odnosima. Bio je to prvi javan susret u ovih sedam-osam godina na kome je razgovarano o necemu sto je sve to vreme visilo u vazduhu i bilo jedna od najozbiljnijih pretnji za stabilnost Republike Makedonije. Pre toga, tamo negde 1991. godine drzavni vrh je imao seriju susreta sa rukovodstvima i poslanicima tadasnjih albanskih stranaka - Partije za demokratski prosperitet i Narodne demokratske partije u vezi sa zahtevima makedonskih Albanaca o vracanju vec uzivanih prava ukinutih u zadnjim godinama vladavine komunizma (obrazovanje na maternjem jeziku na srednjem i visokoskolskom nivou, veca zastupljenost programa na albanskom u MRTV, poboljsanje prisutnosti Albanaca u strukturama vlasti...). Koliko je upucenima poznato, nakon ovih susreta - ciji su zakljucci, inace, sporo provodjeni- odnosi Makedonaca i Albanaca bili su lajt motiv nekoliko parlamentarnih sesija u starom i novom sastavu, ali nikad nisu bili posebna tema. Uvek su razmatrani u okviru problema koji su imali neki dodir sa medjuetnickim odnosima - od donosenja ustava novonastale drzave, na samom pocetku, do rasprave o izvestaju parlamentarne anketne komisije koja je mesecima ispitivala ponasanje policije prilikom intervencije 9 jula 1997 godine.

O makedonsko-albanskim odnosima se, po pravilu, razgovaralo u razno - raznim formama "tajnih susreta" uglavnom izmedju Makedonaca i Albanaca okupljenih u vladajucoj koaliciji (susreti lidera Partije za demokratski prosperitet, njenog uzeg rukovodstva, ministara Albanaca sa predsednikom drzave, premijerom i sl). U medjuvremenu dogadjali su se razliciti incidenti u rasponu od "hvatanja dece-prerodavaca svercovanih cigareta" na skopskom Bit Pazaru, preko opsade struskog sela Radolista radi trazenja ilegalnom oruzja Albanaca, poznate afere oko navodne albanske paravojske koja je, inace, politicki stvorena i politicki razresena najpre sudskim osudama a onda pomilovanjem desetak ljudi, zatim pocetka rada Univerziteta na albanskom u Maloj Recici kod Tetova, kada je policija grubo intervenirala, a pojedini Albanci nakon toga odlezali po vise meseci zatvora, do proslogodisnjih nereda u Gostivaru povezanih sa isticanjem zastave albanske nacionalnosti na opstinskoj zgradi i sudjenja gradonacelnicima Tetova i Gostivara. Ovaj poslednji je, da podsetim, ovih dana samoinicijativno otisao na izdrzavanje zatvorske kazne od 7 godina. U ovome periodu padale su i zrtve, a makedonsko-albanski odnosi povremeno dobivali eksplozivni naboj.

Stoga, sama najava pomenutog okupljanja partiskih vrhova kod predsednika Gligorova nije ni mogla naici na negativni prijem u javnosti. Problem naprosto postoji, svi znaju njegovu tezinu i svi ga se boje.

Nakon samita, koji je odrzan iza zatvorenih vrata i na kome je postignut dogovor da ucesnici ne daju izjave o njegovom toku, a sa kojeg je objavljeno sturo saopstenje iz predsednickog kabineta, postalo je jasno da susret nije ni mogao doneti nista drugo osim ponavljanja dobro poznatih partijskih stavova i jasnih razlika. U saopstenju kabineta Kire Gligorova o dvodnevnom susretu na najvisem nivou, kaze se da je "prosao u otvorenom razgovoru, u duhu tolerancije i medjusobnog postovanja, uz argumentirani pristup i spremonost za suocavanje sa razlikama koje objektivno postoje u politickim stavovima". Dalje se kaze kako je razgovor lidera bio uspesan, te da je "konstatirana politicka volja o aktivnom doprinosu za harmoniziranje medjuetnickih odnosa, nepoticanja medjuetnicke netrpeljivosti i mrznje, a sve to uz apel za uzdrzavanju od zloupotrebe pitanja iz ove sfere u politickoj propagandi, posebno u izbornom periodu".

Ocigledno, propao je cak i pokusaj da se prihvati kakav-takav papir kojeg bi potpisali svi. Drugim recima, iako je stvoren utisak da je moguce "hladne glave" razgovarati o odnosima od cijeg kvaliteta zavisi mnogo stosta i u Makedoniji i u regionu, nije se otislo dalje od konstatacije kako je dobro razgovarati o medjuetnickim odnosima i zakljucka da takve razgovore treba nastaviti. O samom toku susreta nesto dodatno se moglo saznati iz novina, koje su na ovaj ili onaj nacin uspele da dodju do nekih informacija. S jedne strane, iz krugova bliskih Predsedniku negirano je da je njegov kabinet pripremio bilo kakav papir kojeg su trebali potpisati svi ucesnici. S druge, pak, govori se o tome da je predlozeni dokument gotovo od svih, znaci i od vladajuceg Socijaldemokratskog saveza, docekan "na noz", cak da se od njega ogradio i sam Gligorov predbacujuci vlastitoj savetnickoj ekipi za los kvalitet dokumenta. Zatim je procurilo da je VMRO-DPMNE, partija naglasenog makedonskog predznaka, ponudio vlastitu Deklaraciju, a taj dokument je potom skopski nedeljnik "Fokus" integralno objavio. Pored opstih konstatacija o medjuetnickim odnosima, kao vaznoj stavci makedonske realnosti, koji mogu (ne)povoljno uticati na makedonsko drustvo, izrazavanja dubokog postovanja etnickog identiteta svakog gradjanina RM, razumevanja razlika na tom osnovu, ogradjivanja od svih oblika medjuetnicke netolerancije, stava da su etnicki entiteti civilizacijske vrednosti, cije negovanje, cuvanje i razvoj pretstavljaju konstantno opredelenje makedonske drzave i drustva, u predlogu VMRO-DPMNE-a pomenute su i specijalne odgovornosti: "Pod specijalnim odgovornostima podrazumevamo, prvo, postivanje Ustava i zakona drzave; drugo, postivanje prava vecine, posebno tamo gde je ona manjina; trece, uzdrzavanje od aktivnosti usmerenih protiv teritorijalnog integriteta, suvereniteta i politicke nezavisnosti drzave". Predlog deklaracije VMRO-DPMNE-a, o kome se na susretu kod Gligorova nije vodila rasprava, zalaze se za "balansiranje sa dvojnim ciljem: zastita njihovog etnickog i kulturnog identiteta i obezbedjivanju uslova za njegovo dalje postojanje i razvoj, s jedne strane i zastita integriteta drzave, s druge strane. Ta perspektiva se moze kretati u okviru Ustava i zakona Republike Makedonije kao i medjunarodnih konvencija i deklaracija o zastiti pripadnika nacionalnih manjina".

Lider marginalne, ali "strogo" albanofobske Demokratske partije Makedonije, Tomislav Stojanovski - Bombaj izjavio je da su na susretu pale maske i da je on licno veoma zadovoljan time sto je lider Demokratske partije Albanaca Arben Xhaferi (Djaferi) demaskiran! Ocito da je susret zapeo u razlici izmedju albanskih zahteva za priznavanje Albanaca za konstitutivni narod u Makedoniji i svega sto od toga proistice, i tumacenja kako zahtevi o promeni Ustava RM u pravcu da se ona uredi na dvonacionalnoj osnovi, da se uvede konsensus, da se albanski jezik proglasi drugim zvanicnim jezikom, i da se Albancima obezbedi obrazovanje na maternjem jeziku na svim nivoima - ustvari pretpostavljaju promenu gradjanskog koncepta drzave. U krajnjem, da vodi ka njenom nestajanju. Prakticno konstatirane su stare nespojivosti, koje su uzajamno iskljucive i tesko se mogu usaglasiti kompromisom, jer su makedonski i albanski stavovi dijametralno suprotstavljeni. U makedonskim medijima mnogo se spekuliralo i sa ponovljenim odsustvom predsednika Partije za demokratski prosperitet Abdurahmana Alitija sa samita kod Gligorova. Njegovo otsustvo dovodi se i vezu sa njegovim navodnim licnim stavom da od razgovora s Gligorovim nema vajde, buduci se on uvek slaze sa onim sto kaze njegova partija, koja je deo vladine koalicije, ali nista ne pravi da se sprovede ono sto je uzajamno dogovoreno i prihvatljivo.

Tako ispada da je predsednik Gligorov odrzao samo jos jedan u nizu "paradnih" samita, nesto poput starih plenuma komunistickih CK, na kome se razgovaralo dva dana, a da od svega toga nema realnih efekata. A zivot tece dalje - starim tokom. U zadnjih nekoliko meseci u javnosti su se pojavile stidljive informacije o ne malom broju tuca na etnickoj osnovi, sto po tradicionalnim skolskim ekskurzijama, sto po skolama, sto na mestima gde se okuplja omladina. Pretucenih ima i na makedonskoj i na albanskoj strani. Skopski "Dnevnik" je nedavno objavio vest o jos jednom novom obliku medjuetnicke "tolerancije". Zbog neopremljenosti Ministarstva za saobracaj i veze (citaj nemogucnosti da kontrolise etar) neko, naime, danima upada na frekfenciju skopskog radija "Vat" koji emituje na albanskom. Program ove radio stanice, koja uzgred ima veoma mocan predajnik (500 vati) "pokriva" se sloganom "Za Siptare nema slobode!" i emitovanjem makedonskih nacionalistickih pesama. Srtucnjaci smatraju kako je takvo nesto moguce, samo pod uslovom da oni koji "upadaju" u "Vat"-ov program moraju imati "malo" jaci predajnik - sto opet znaci da to moze raditi neka druga radio stanica ili da je skupi predajnik kupljen bas za tu namenu. U svakom slucaju to je znak kako je zapoceo rat u medijima. Kruna svega je odluka Demokratske Partije Albanaca da se, u povodu odlaska gostivarskog gradonacelnika Rufija Osmanija na sedmogodisnju robiju, povuce iz institucija sistema. Sedam njenih parlamentaraca, devet gradonacalnika i 240 opstinskih savetnika demisioniraju, uz najavu gradjanskih protesta. Ziveli, gospodine Gligorov!

AIM Skopje

ISO RUSI