PRINCIP URAVNILOVKE

AIM Skopje, 11.04.1998

Pre nekoliko meseci predsednik Makedonije, Kiro Gligorov, je prijatno iznenadio javnost organizacijom "Samita" sa politickim partijama na kome se diskutiralo o medjunarodnoj politici sa naglaskom na politiku prema susedima. Zeljni besplatne TV reklame sve politicke partije su prihvatile poziv, a na kraju i potpisale zajednicku izjavu. Uprkos ocigledne cinjenice da je citava stvar bila namenjena za jednokratnu upotrebu, samo okupljanje politicara sa ciljem da se raspravlja "o pitanju od opsteg interesa", sto ce reci o pitanju koje prevazilazi partijske okvire, zavredilo je paznju javnosti. Drugi "Samit" posvecen pitanju bezbednosti u zemlji je bio daleko manje privlacan za publiku zbog abstinencije dve najvece makedonske opozicione partije, VMRO-DPMNE i LDP, ali je ipak imao kakav-takav epilog. Partije koje su ucestvovale, medju njima i manje opozicione partije, uspele su se dogovoriti o zajednickoj izjavi, sto nesumnjivo pretstavlja napredak u razvijanju politicke kulture u zemlji.

U atmosferi koja poprima konture svojevrsne tradicije, u prvoj nedelji ovog meseca predsednik Makedonije je organizirao treci Samit na kome se razgovaralo o, bez sumnje, najvrucoj temi u zemlji - medjuetnickim odnosima. Strah da ce dve najvece opozicione partije bojkotirati skup pokazao se suvisnim, jer ocigledno i opozicija ne moze zatvoriti oci pred pitanjem koja "drzi" same temelje drzave. Skup od koga se ocekivalo da pruzi odgovore na mnogobrojne dileme o buducnosti medjuetnickih odnosa, ujedno i zemlje u celini, ipak nije ostvario ocekivanja. Dva dana, u svakom po 7-8 sati, pretsavnici Makedonaca, Albanaca, Turaka, Roma, Srba i Vlaha, uzalud su pokusavali da ubede jedan drugog, a posebno predsednika o ispravnosti njihovih stavova, medjutim na kraju ipak nije postignut dogovor. Umesto zajednicke izjave, kakav je bio slucaj nakon prva dva skupa, ucesnici su pristali da se stvar svede na jedno saopstenje kabineta predsednika, koje se pokazalo cak suhoparnije nego obicno. Naime, pisci ovog saopsstenja su istakli cinjenicu da su ucesnici Samita ostvarili dijalog, iako navodni dijalog nije dao nikakav rezultat. Podatak koji je nedostajao u ovom saopstenju, a koji bi verovatno nju ucinio daleko zanimljivijom, jeste taj da su ucesnici odbili da potpisu zajednicko saopstenje koje je pripremio predsednikov kabinet. Javnost je saznala o ovom detalju putem "nesluzbenih izvora", ukljucujuci i delove neobjavljenog saopstenja. Kako se i moglo pretpostaviti, jedan od glavnih razloga za odbijanje "zajednickog" saopstenja jeste stav prema pitanjima koja se odnose na manjine, odnosno na nacionalnosti (kako su one definirane u Ustavu Makedonije). Sto se tice ovih pitanja glavna bitka se vodila izmedju pretstavnika makedonskih i albanskih politickih partija. Albanci su jos jednom ponovili zahtev za promene u Ustavu Makedonije koje bi im omogucile vracanje statusa konstitutivnog elementa u drzavi i legaliziranje Tetovskog univerziteta koji ulazi u cetvrtu akademsku godinu. Kako se i ocekivalo, ovi zahtevi su bili odbijeni, sto je i jedan od glavnih razloga za nepotpisivanje zajedniccke izjave.

Valja istaci da se i na ovom politickom forumu skoro uopste nije cuo glas ostalih nacionalnosti, ukljucujuci i Turke koji cine drugu po velicini nacionalnost u Makedoniji. Iako su, isto kao i Albanci, u prethodnom Ustavu iz 1974 godine Turci bili konstitutivan elemenat nekadasnje Socijalisticke Republike Makedonije, njihovi pretstavnici do sada nisu isticali ovo pitanje. Prethodno Turci u Makedoniji, kojih je po poslednjem popisu iz 1994 godine bilo oko sto hiljada, ili oko 5 otsto od ukupnog broja stanovnistva, (u poredjenju sa nad petsto hiljada Albanaca), nisu se pridruzili Albancima ni po pitanju upotrebe zastave. I za vreme poznatih dogadjaja u Gostivaru u julu prosle godine, Turci u ovom gradu su ostali po strani i nisu masovnije ucestvovali u protestima protiv odluke o skidanju turske zastave sa opstinskog jarbola na kome je bila postavljena odlukom opstinskog saveta u kome apsolutnu vecinu cine Albanci. Nema sumnje da je jedan od glavnih razloga za nesolidarisanje sa Albancima to sto isti taj opstinski savet prethodno izbrisao iz sluzbene upotrebe u gradu turski jezik, sa obrazlozenjem da prema zadnjem popisu Turci ne cine dvadeset posto stanovnistva u opstini (sto pretstavlja zakonski preduslov). Turci nisu stali na stranu Albanaca ni po pitanju visokog obrazovanja, a nisu pokrenuli ni neku svoju inicijativu o visokom obrazovanju na svom maternjem jeziku.

Posto se slicno ponasaju i ostale nacionalnosti u Makedoniji, vlada ovo naveliko koristi da dokaze tezu da nije problem sto nesto fali nacionalnostima, vec sto Albanci traze "preko hleba pogacu". Ovo se pokusava uciniti tako sto se istice "zadovoljstvo" ostalih nacionalnosti kako bi se dokazala "neracionalnost" zahteva Albanaca. Ne jednom, sama vlada, kao i mediumi, zahtevima Albanaca, koji cine cetvrtinu stanovnistva, suprotstavljaju, najcesce neizgovorene, "zahteve" ostalih nacionalnosti, ukljucujuci i one koje cine manje od jedan otsto stanovnistva. Zagovarajuci princip "uravnilovke" medju svim nacionalnostima po pitanju raspodele prava, makedonska vlada uporno pokusava da relativizira zahteve Albanaca. Dosadasnje drzanje ostalih nacionalnosti, koje cine oko deset otsto stanovnistva, ide naruku Makedoncima, koji su cesto puta voljni da "razrese kesu" kako bi nagradili njihovo "konstruktivno drzanje". Kako ce se zavrsiti ovaj svojevrsni natprevar ostaje da se vidi, ali je sasvim izvesno da ovakva igra najmanje koristi opstim interesima Makedonije koja jos uvek prolazi kroz proces gradjenja sopstvene pozicije na medjunarodnoj politickoj karti. Nema sumnje da epilog ove medjuetnicke igre moze odigrati jako znacajnu ulogu u ovom procesu. AIM Skopje

IBRAHIM MEHMETI