SAMOCA POGODUJE VLASTIMA

Referendum vodi Jugoslaviju u izolacionizam

Iako je referendum proklamovan kao institut koji zemlju treba da spasi od spoljne intervencije, kljuc njegovog odrzavanja sadrzan je u cinjenici da on vodi Juigoslaviju u izolaciju- ambijent u kojem je nedomokratskim rezimima najlakse da vladaju. Izolacionizam je izabran ne samo zbog Kosova, vec i zbog skorog sredjivanja racuna s novim crnogorskim vlastima.

AIM, BEOGRAD, 10. 4. 1998.

Dok direktor Instituta za medjunarodnu politiku Predrag Simic smatra da prilike oko Kosova pruzaju idealnu mogucnost da Jugoslavija udje u NATO i Evropsku uniju, cime bi, dolaskom pod zajednicki kisobran, problem izmedju Srba i Albanaca bio resen, dotle je rezim, pojacan radikalima, odabrao izolaciju, smatrajuci da ce tako da resi vekovno sukobljavanje jednog i drugog naroda. Pod parolom ocuvanja nezavisnosti i slobode, na sto je srpski narod veoma osetljiv, srpski parlament doneo je odluku o odrzavanju referenduma na kojem je gradjanima prepusteno da odluce da li prihvataju medjunarodno posrednistvo u resavanju kosovskog pitanja.

Iako referendum jos nije odrzan ima onih koji tvrde da je njegov ishod vec poznat, odnosno da ce odgovor biti negativan. Posledice toga se vec manifestuju. Potpredsednik Savezne vlade Danko Djunic podneo je ostavku na tu funkciju. U vladu je usao kao nepartijac, kao direktor ekonomskog instituta u Beogradu i kao direktor jedne velike revizorske kuce iz Brisela za Istocnu Evropu,a spada u onaj krug ljudi koji se zalazu za otvaranje zemlje prema svetu i ispoljavanje veceg smisla za saradnju s medjunarodnom zajednicom.

Njegov odlazak iz Vlade, u kojoj je Djunic smatran belom vranom, jer se s mnogim odlukama nije slagao, nije nikog iznenadio, ali je taj korak, koji se podudario s odlukom o referendumu, primljen u javnosti kao znak odbijanja izolacionizma. U novim okolnostima Djunic ne vidi mogucnost ostvarivanja ovogodisnje ekonomske politike, koja racuna na izdasnu financijsku podrsku iz inostranstva. Kao jednom od glavnih kreatora te politike nije mu nista drugo preostalo nego da se povuce iz Vlade, koja je, posle svega 90 dana, potpuno odstupila od politike privrednog razvoja, promovisane pocetkom godine.

Predsednik Crne Gore Milo Djukanovic pozvao je srpsku javnost da se suprostavi izolacionistickoj politici Slobodana Milosevica, za koju tvrdi da je pogubna, kako u ekonomskom pogledu, tako i kada je rec o razvoju demokratije. Djukanovic smatra da, zbog naraslog nepoverenja izmedju srpske i albanske strane treba da posreduje medjunarodna zajednica i da to nije nepovoljno za Srbiju. Prema misljenju crnogorskog predsednika referendum je nepotreban i njegov je cilj da se pokriju greske dosadasnje politike. Ukoliko se ne promeni politika Jugoslavija ce se vec u ovoj godini naci pred privrednim slomom i dubokim socijalnim teskocama, smatra Djukanovic, koji je gostujuci juce na beogradskoj televiziji Studio B potvrdio odanost Crne Gore jugoslovenskoj federaciji, ali da zbog toga ne misli da izvrsi samoubistvo.

Vojin Djukanovic, jedan od petorice podpredsednika Savezne vlade je izjavio,istog dana kada je u parlamentu doneta odluka o odrzavanju referenduma, da Jugoslavija nece moci da u inostranstvu nadje kupca ni za jedno svoje preduzece, iako je ova godina nazvana periodom privatizacije. Istog dana radnik velike srpske fabrike motora u beogradskoj Rakovici savetuje da se cela fabrika da nekom od svetskih partnera na poklon uz uslov da radnici ne budu otpusteni. Broj od pet hiljada zaposlenih, iz vremena kada je fabrika radila punim kapacitetom, se prepolovio, a nekadasnja proizvodnja je pala na 40 odsto. Radnici si zaboravili kada su poslednji put primili platu, koja po iznosu podseca na socijalnu pomoc.

Referendum je, od strane rezima, zamisljen kao manifestacija koja ce okupiti naciju oko najveceg srpskog problema: kako uspostaviti zajednicki zivot s kosovskim Albancima, s kojima nikada nisu bili u prevelikoj ljubavi. Ta dugotrajna istorijska netrpeljivost, karakteristicna za razdoblje stvaranja nacionalnih drzava, manifestuje se na Balkanu, u vremenu kada se u Evropi ukidaju nacionalne granice. Zbog toga sa svih strana sveta stizu upozorenja da se odustane od namere odrzavanja referenduma, jer ce se s njime, dve strane ukopati na pocetnim pozicijama. Umesto pregovora za stolom, moze uslediti obracun oruzjem s katastrofalnim posledicama.

U tom smislu vec je regovala predsednica Saveta Evrope Leni Fiser, koja je nedavno za vreme boravka u Beogradu, stvorila povoljnu klimu poverenja posle koje je Jugoslavija poslala zahtev za prijem u Savet Evrope. Najnoviji razvoj dogadjaja opet je Jugoslaviju udaljio od njenog prisustva u evropskom parlamentu.

U samoj zemlji nema dovoljno sluha za misljenje poput onog koje dolazi iz Nove demokratije na primer, da bi Jugoslavija lakse razmrsila Gordijski cvor na Kosovu uz pomoc medjunarodnog posrednistva.Vladajuca desno-leva nomenklatura odgovara da se prema medjunarodnoj zajednici ne sme gajiti bilo kakvo poverenje zato sto se ona, pokazala pristrasnom u posredovanju kod raspada bivse SFRJ. Najveca rezervisanost postoji prema nameri da se Kosovo tretira kao jugoslovenski, a ne srpski problem.

Dobri poznavaoci prilika, medjutim smatraju, da ni pod povoljnijim uslovima za Srbe, rezim ne bi pristao na medjunarodno posredovanje, jer njemu ne odgovara otvaranje prema svetu. Logika njegovog odrzavanja na vlasti oslanja se na izolacionizmu, tipican za sredine s nerazvijenim demokratskim odnosima.

Uporedo s kosovskim problemom, srpski rezim se suocava i s crnogorskim sindromom, koji federalnu drzavu zeli da postavi na ustavnim temeljima. U tom slucaju polozaj Slobodana Milosevica, kao predsednika SRJ, postaje marginalan, jer se najveca koncentracija ovlascenja, za vodjenje unutrasnje i spoljne politike, nalazi u nadleznosti Savezne vlade.

Milosevic je te kompetencije prigrabio zahvaljujuci nesposobnostima premijera Radoja Kontica, kome su bile dovoljne privilegije, a preteske obaveze. Srpski lider nalazi se sada pred novom opasnoscu, jer crnogorska vlast namerava da Kontica premesti iz aktivne u pasivnu penziju. Umesto njega Crna Gora ce,(ona daje kandidata za saveznog premijera), poslati jacu licnost od Kontica, kome ce glavni cilj biti da Vladi vrati ustavna ovlastenja.

I zbog toga je srpskom rezimu pozeljan izolacionizam, jer, ako cela stvar ostane u kuci onda ce mu biti lakse da se odupre nameri crnogorskog predsednika Mila Djukanovica, da funkcionisanje federalnih organa uskladi s ustavnim ovlastenjima. Ne treba, naime zaboraviti, da je Crna Gora 20 puta manja od Srbije, a to je u ovdasnjim prilikama, dovoljno da se bez obzira na Ustav, uvek zna ko je gazda u kuci.

Izolacionizam vodi zemlju u jos vecu ekonomsku propast, ali je rezim procenio da je Kosovo prilika, koju treba, igrajuci na kartu nacionalnih osecanja, iskoristiti za ucvrscivanje na vlasti. Zato je svako ko drugacije misli dobio etiketu izdajice, petokolonasa i one su vec pocele da se salju na odredjene adrese. Ocekuje se da ce, posle referenduma, uslediti nemilosrdan obracun rezima sa neistomisljenicima i u tom smislu se vec stvara odgovarajuca klima.

Na taj nacin treba da se unisti gradjanski individualizam i sva, eventualno, preostala energija stvorena proslogodisnjim tromesecnim otporom rezimu. Tacno pre 50 godina, kada je, doduse, u drugim istorijskim uslovima, izgovoreno cuveno NE Staljinu, podignut je zloglasni logor Goli Otok, na kojem su bili izolirani svi koji su drugacije mislili. Gradjani, s duzim pamcenjem, sa strahom prepoznaju da su se na politicku scenu Srbije opet popele snage, koje su spremne da na slican nacin postupe sa svojim politickim protivnicima.

Posle nacionalistickog talasa, koji se pogubno zavrsio po srpski narod, na vidiku je ideoloski obracun, koji, po posledicama, moze da bude jos tezi.

Rratomir Petkovic (AIM)