UDRI PETOKOLONASE

Prozivanje medija

AIM, BEOGRAD, 8. 4. 1998.

Ni mesec dana nije proslo otkako je drzavni tuzilac Miodrag Tmusic pripretio da ce preduzeti mere protiv ovdasnje nezavisne dnevne stampe jer je umesto izraza "teroristi" upotrebljavala termin "Albanci", a vec je usledila nova i, cini se, jos opasnija pretnja nezavisnim medijima u Srbiji. Supruga predsednika Jugoslavije i direktorka JUL-a dr Mirjana Markovic, u zavrsnoj reci na izbornoj konferenciji svog pokreta u Zemunu odrzanoj krajem marta, objavila je da "saveznici spoljnih pritisaka na Jugoslaviju u sa moj Jugoslaviji treba da se, kao i u svakoj zemlji na svetu koja je slobodna, nezavisna i drzi do sebe, tretiraju kao njeni najveci neprijatelji. Ti saveznici se nalaze u delu takozvanih nezavisnih medija, u nekim izdavackim kucama, u licu lidera nekih politickih partija na desnici, ali i u ponekom desnicaru ili karijeristi instaliranom u levicu, u jednom broju korumpiranih ili manipulisanih intelektualaca, strucnjaka, javnih licnosti, mladih ljudi..."

Nekoliko dana kasnije, savezni ministar informisanja Goran Matic prozvao je niz radio i televizijskih stanica koje se usudjuju da prenose program neprijateljskog "Glasa Amerike", a 2. aprila u Nisu, zamenik i prezimenjak direktorke JUL, mr Ivan Markovic, precizirao je na koga je njegova sefica mislila. Nije, doduse, objasnio ko su dusmani medju strucnjacima, intelektualcima i mladjarijom, ali medije nije ostavio u neizvesnosti: na pitanje koja sredstva informisanja pripadaju "petoj koloni" odgovorio je: "To su Demokratija, zatim podgoricka Pobjeda i njeno izdanje Blic u Beogradu. Svakako, tu su i nedeljnici Monitor i Vreme. Ostale necu da nabrajam, a spisak ce se nastaviti." Na kraju je i portparol SPS Ivica Dacic prokomentarisao Markovicevu izjavu: "Neki mediji rade u interesu onih koji ne misle dobro ovom narodu".

Vladajuce stranke podrzane svojim novim-starim koalicionim partnerom Vojislavom Seseljem, koji je nekoliko puta u poslednje vreme prozvao nezavisne medije i apelovao na njih da izvestavaju "objektivno i patriotski", obelodanile su, dakle, deo spiska za odstrel. Ucutkavanje drugacije mislecih, uostalom, nije ni prestajalo. Na primer, ni mitinzi podrske nisu pomogli Televiziji Mladenovac: tvrdeci da je predajnik na Kosmaju vlasnistvo radio-televizijske stanice Studio B i da je TV-Mladenovac osnovana kao dopisnistvo ove kuce, glavni i odgovorni urednik Studija B Dragan Kojadinovic, posle neuspesnog upada u redakciju mladenovacke televizije, jednostavno je uz pratnju i podrsku policije - iskljucio predajnik. Tako je prvi covek glasila beogradskog poglavarstva potvrdio svoju lojalnost vladajucoj varoskoj koaliciji socijalista i Srpskog pokreta obnove kojoj duguje svoj povratak u Studio B. Kojadinovic se vec nalazio u slicnoj situaciji, samo sto su nekada iskljucivali njegovu televiziju. Sada on zabranjuje druge i spava mirno.

Da je kampanja protiv nedisciplinovanih medija u punom jeku dokazuje i krivicni postupak protiv glavnog i odgovornog urednika "Dnevnog telegrafa" Slavka Djuruvije: njegov list je, uz ostale, pre par meseci predvideo devalvaciju, samo sto se to onda tumacilo kao "uznemiravanje javnosti". Pocetkom aprila, Nezavisno udruzenje novinara Srbije (NUNS) protestovalo je protiv uskracivanja prava na informaciju: prvo je novinarima "Danasa" i "Demokratije" uskracen pristup na konferenciju za stampu saveznog premijera Radoja Kontica, pa je izvestac Radija B-92 isteran iz MUP Srbije, da bi na kraju novi potpredsednik Vlade Srbije dr Vojislav Seselj najurio sa pres-konferencije novinare Tanjuga i RTS?! Zaljenja dostojne klevete Mirjane Markovic i Ivana Markovica uvreda su celoj profesiji i zdravom razumu, ali su takvi ispadi - njihovo pravo, kaze se u saopstenju NUNS-a, ali i Markovici iz JUL i Seselj "moraju da postuju zakonom utvrdjenom pravu svakog novinara u ovoj zemlji na ravnopravan pristup zvanicnim izvori ma informisanja".

Razloge za novu ofanzivu rezima u medijskom ratu, pre svega treba traziti u cinjenici da kontrolisani mediji gube bitke od nezavisnih glasila na svim frontovima, iskljucujuci po rasprostranjenosti suverenu RTS. Medju drzavnim dnevnim listovima, samo "Politika" po tirazu moze da se meri sa nezavisnim tabloidima "Blicom" i "Dnevnim telegrafom". Osim toga, rezim je odavno odustao od pokusaja da napravi ozbiljan politicki nedeljnik koji bi se bar priblizio "Vremenu" i "NIN-u", a lokalne radio i TV-stanice u grad ovima kojima upravlja opozicija zavise od drugog gazde. Program radio-stanica ANEM pokriva gotovo celu zemlju, da ne pominjemo Mila DJukanovica i Crnu Goru, gde cak ni jurisnici informativnog programa RTS ne mogu da prodru. Doduse, ni mediji koji su se iskobeljali ispod Milosevicevog skuta ne odlikuju se narocito nezavisnim stavom u odnosu na svoje poslodavce u opstinama Srbije i u Crnoj Gori, ali je sigurno da je Dedinju, u situaciji kada ponovo pocinje da se inati sa svetom, medijska un iformisanost potrebnija ne go ikad.

A aduta u rukavu ima: tu su drzavne stamparije ciji radnici ocas posla mogu "spontano" da odbiju da stampaju "izdajnicke novine"; tu su ministarstva za saobracaj, veze i telekomunikacije (dva na saveznom i jedno na republickom nivou) svemocna u dodeljivanju i oduzimanju frekvencija; tu je i svesno odrzavanje haosa u zakonskoj regulativi - za predlog Zakona o informisanju bivse ministarke Radmile Milentijevic slobodno se moze reci da je mrtvorodjence... Ne treba zaboraviti da je "Demokratija" pred gasenjem, a "Blic" donekle ugrozen zbog nagomilanih dugova privatnoj stampariji "ABC Glas", a posebna je prica bojkot u oglasavanju koje prema nezavisnim medijima sprovode gotovo sva drzavna preduzeca i dobar deo privatnika koji zele da posluju na miru.

Bitka za medije bije se, dakle, na svim frontovima. Najveci gubitnik ce, kao i obicno, biti slobodno i posteno izvestavanje.

Uros Komlenovic (AIM)