GRADITELJI RAMPI

Vojvodina u Srbiji

Vlada Srbije gde socijalisti i radikali ravnopravno dele resore izaziva nelagodu u Vojvodini - radikali su, i kao samo omiljeni opozicionari, znali da ostave specifican rukopis na mnogonacionalnoj Vojvodini

AIM, BEOGRAD, 6. 4. 1998.

Nije slucajno, kao sto u istoriji nista nije slucajno, sto ce Skupstina Srbije na kojoj ce se razmatrati predlog Slobodana Milosevica da se raspise referendum o stranom posredovanju na Kosovu biti 6. aprila, na dan rusenja Beograda i pocetka rata u Sarajevu.

U ovu opasku, poslanik Skupstine Srbije, predsednik opozicione Lige socijaldemokrata Vojvodine (LSV), Nenad Canak sazima za AIM nekoliko ocena: da je obrazlozenje koje daje rezim Slobodana Milosevica o potrebi raspisivanja referenduma lazno, ali da taj isti rezim ima jaku potrebu da odgovornost za ono sto ce se dogadjati u zemlji prebaci na nekog drugog ("na ono sto se vec 10 godina zove narod"); da je proslo deset godina od kako je narod uvek stradao od zastite Slobodana Milosevica i da je zaricanje u volju naroda, ovoga puta, smrtna presuda tom istom narodu; da referendum treba da bude, post festum, izbora Milosevica za poglavicu balkanskog plemena koji ce, onda, moci da bude sve sto mu padne na pamet - "i sudija i presuditelj, i ideolog i disk dzokej".

Canak smatra vrlo zanimljivim pitanje zasto se medjunarodno posredovanje na Kosovu smatra politickim potezom velicine referendumskih situacija sto obicno podrazumeva pitanje statusa drzave ili ulaska u neku siru zajednici. Ne propusta da upozori da se, mada naoko najdemokratskiji, ovaj nacin odlucivanja uvek organizuje tako da prodje ("barem na ovim prostorima i u ovakvim politickim situacijama") i da ne treba zaboraviti da je najvise referenduma raspisivao - i uvek dobijao veliku narodnu podrsku - rezim Adol fa Hitlera u Nemackoj tridesetih godina.

Vojvodjani su iskustvom naucili sta je znacila "istina o stradanju" koju su u leto i jesen 1988. kosovski Srbi i Crnogorci siroko nudili ulicama vojvodjanskih gradova, pa je ostrije culo za razlikovanje uzroka od posledice logican proizvod revolucije izvedene jogurtom na nekadasnje pokrajinsko komunisticko rukovodstvo, u sklopu frakcijskih obracuna jugoslovenske nomenklature prilikom dolaska na vlast Slobodana Milosevica u Srbiji. Epilog se danas finansijski izracunava kroz sumu od 75 miliona dinara koju pokrajini dodeljuje republicki parlament, sto ne cini ni pola procenta (0,47) budzeta Srbije, i kroz upozorenje da ta suma ne bi smela da bude, shodno onome sto Vojvodina proizvodi, manja od sest milijardi dinara.

Predlog da Srbija izadje na referendum i najdirektnije ovlasti Milosevica da i dalje vodi "narodnu politiku" na scenu je iznet posto se Srbija jos nije navikla na novu Vladu u kojoj radikali i socijalisti ravnopravno dele ministarske mandate. Njen sastav izaziva nelagodu u Vojvodini. Radikali su, i dok su bili samo predsednikovi omiljeni opozicionari, znali da ostave specifican rukopis na mnogonacionalnoj Vojvodini neometano ucestvujuci u klasifikaciji gradjana na pozeljne i nepozeljne (slucaj Hrtkovci), a u leto 1995. pokusali su da prokrce zivotni prostor za tek pristigle Krajisnike na racun autohtonih vojvodjanskih Hrvata.

Ideja "referenduma o stranom mesanju" dolazi posle neuspelog insistiranja vojvodjanske gradjanske opozicije da se, i u saveznom i republickom parlamentu, otvori rasprava o uzrocima i posledicama problema na Kosovu, i posle delimicno uspesnog ukljucivanja Saveza vojvodjanskih Madjara (SVM) u pozu za slikanje po projektu rezima. Skupstina Srbije nije prihvatila predlog vojvodjanskih autonomasa da osnuje anketni odbor o stradanju civila u Drenickom kraju, niti je bilo dovoljno zainteresovanih da bude sazvan skupstinski Odbor za odbranu i bezbednost.

Predstavnik SVM nasao se u Pristini vec prvog dana zajedno s tzv. parlamenatrnom delagacijom Srbije da glumi pregovaraca o nedefinisanoj temi, sto je bio jedan od stepena gradacije ponasanja stranke subotickog gradonacelnika Jozefa Kase. Ako je pristinski izlet(Madjari su ga napustili posle dva dana provedena u pristini) i pregovori s Milosevicem oko ostvarivanja nekih od ukinutih prava vojvodjanskih Madjara bio motivisan interesom rezima da pokaze kako on "ume s manjinama", nije jasno cime je na takve politicke poteze motivisan SVM, niti otkud je J. Kasa procenio da je bas on licnost koja moze da obeca roditeljima vojnika madjarske nacionalnosti da ce traziti da "Vojvodjani sluze vojsku u Vojvodini". U Vojvodini je uvek veoma osetljivo potezati nacionalnu zicu na tamburi, ma kako umilno zvucala.

Nije sigurno ni da je Kasa procenio sve posledice pristajanja da SVM bude uvek pozivana i prisutna vojvodjanska opoziciona poslanicka grupa u srbijanskom parlamentu. Kod konsultacija oko sastava Vlade Srbije uporno je insistirano da su u njima ucestvovale sve poslanicke grupe, mada se ispostavilo da sa poslanicima gradjanske Koalicije "Vojvodina" (LSV i RDSV) i "Liste za Sandzak", nije niko pregovarao o toj temi.Prilikom nedavnog ustolicavanjasrpske vlade jedine primedbe nanjen sastav su imali predstavnici pomenutih partija. Lider vojkvodjanskih autonomasa Nenad Canak je upozorio da je koalicija Socijalisticke partije Srbije i Srpske radikalne stranke je kraj ove zemlje, u ekonomskom, kulturnom i svakom drugom smislu:

`Odbili ste anketni odbor kada je trebalo da se utvrdi da li je Milutinovic izabran ili nije izabran. Odbili ste anketni odbor oko pogibije civila u Drenici. Time sto ste ucinili, vi ste odbili mogucnost da se zalite kad vam neko upadne u kucu i pobije vam decu. Ovom Vladom cete izazavati probleme na Kosovu, izazvacete problme u Sandzaku i nemojte se cuditi kad se probudite i vidite rampu na 'Gazeli'.

Vojvodjanski autonomasi insistiraju da se podvuce crta i napravi razlika izmedju Kosova i Vojvodine - Kosovo je pitanje neresenog polozaja i tog prostora i njegovih stanovnika; autonomija Vojvodine ne predstavlja medjukorak ka samostalnosti, nego predstavlja garant decentralizovanog i demokratskog ustrojstva zemlje.

Pristanak na to da je, unutar Savezne republike Jugoslavije, Kosovo unutrasnje pitanje Srbije Canak cita kao stavljanje omce na vrat Crnoj Gori koja ce time ili otici ili biti unistena: "Od tog referenduma ne mozemo ocekivati nista drugo do, ne samo ukidanja ingerencija Skupstine Srbije, ne samo izmestanje vlasti iz Vlade Republike Srbije, nego direktnu koncentraciju vlasti u rukama Slobodana Milosevica. Jer, pod izgovorom nemesanja od spolja u unutrasnje stvari Srbije, on moze da udari po svakom ko navodno doprinosti mesanju, a to je onda - od Mila Djukanovica do koga sve ne".

Milena Putnik (AIM)