OTIMANJE DEVIZA OD GRADJANA

Devalvacija jugosolovenskog dinara

Najavljena kao mera koja treba da odrzi usvojenu ekonomsku politiku, devalvacija je samo ubedljiv znak da je Savezna vlada napustila politiku, koja u ovoj godini nije racunala na inflaciju. Devalvacija je i potvrda da rezim nema nameru da se otvara prema svetu, i da se odlucio da potrebne devize pokupi od gradjana, umesto da do njih dodje razvojem privrede i izvozom

AIM, BEOGRAD, 2. 4. 1998.

Poslednjom devalvacijom, Savezna vlada samo nastavlja tradiciju ministarskih kabineta s ovog podneblja, da svojim odlukama zabrinjava a nelogicnim obrazlozenjima zasmejava javnost. Prekjucerasnja devalvacija dinara( sest dinara za jednu nemacku marku), kojom je domaca valuta izgubila vrednost, u odnosu na zvanicni kurs, 82 odsto, a prema crnom oko 18 odsto, proglasena je samo dva meseca posle izjave srpskog premijera Mirka Marjanovica odgovorno tvrdim da devalvacije nece biti. I podpredsednik u tadasnjoj Vladi Srbije, Slobodan Radulovic je na konferenciji za novinare, tvrdio da ce crni kurs biti oboren ispod 4 dinara za jednu DEM.

Posle takvih neodgovornih izjava funkcionera, ovdasnja javnost je definitivno uverena da ne moze da ima ni trunke poverenja u najvise drzavne organe, pa tako ni u izjavu saveznog premijera Radoja Kontica da devalvacija nece izazvati povecanje cena niti poremecaje na trzistu. Savezni premijer je zapravo demantovan dok je jos to izgovarao, jer su gradjani, vodjeni svojim iskustvom, pozurili da obezvredjeni dinar sto pre pretvore u robne zalihe, uglavnom prehrambenih proizvoda ulja, secera i brasna.

Dvadeset treca devalvacija u poslednjih 46 godina izazvala je zabrinutost, jer su njome otvorena vrata pocetku novog inflatornog talasa, koji je krenuo jos od novembra prosle godine. Od januara do kraja marta inflacija je presla 8 odsto, pa se i bez devalvacije procenjivalo da ce se do kraja godine inflacija popeti na oko 50 odsto.

Konticeva tvrdnja da devalvacija nece izazvati pomerenje cena, neubedljiva je, jer su iste noci, kada je proglasena devalvacija, poskupili energenti, benzin i gas, za 20 odsto. Njihove nove cene bice ugradjene u svaki proizvod i uslugu. U isto vreme dok je Kontic, preko konferencije za novinare, uveravao javnost da se cene nece menjati, u prodavnicama je obavljan popis i lepljene su etikete na robi s vecim dinarskim iznosima.

Neubedljiv je ovih dana i guverner centralne banke Dusan Vlatkovic, koji je ustvrdio da je novcana masa od 9,5 milijardi dinara devizno pokrivena. Sama cinjenica da ce u bankama moci da se kupi ograniceni iznos deviza (500 DEM ) dovoljno potvrdjuje na kakvim temeljima je postavljena devalvacija, zbog cega se u javnosti opravdano strahuje da ce do sledece promene kursa doci vrlo brzo. A tada pocinje trka izmedju inflacije i devalvacije, slicna cuvenoj 1993.od koje gradjani i danas strahuju.

Iako se devalvacija objasnjava namerom da se sacuva ovogodisnja ekonomska politika, njome se, zapravo, priznaje njena nerealnost. Tom politikom je predvidjeno da ove godine uopste nece biti inflacije, iako su novembarska poskupljenja ukazivala na na neizbezan poremecaj cena, kada je i krenulo znacajno odstupanje crnog kursa od zvanicnog. Ekonomska politika kreirala je potrosnju oko 60 odsto drustvenog proizvoda, a sada se upozorava da ona mora pasti na 50 odsto. Kao uslov da se odrze efekti devalvacije najavljuju se promene u poreskom sistemu,iako je Savezna vlada proslog juna povukla iz skupstinske procedure zakon o ujednacavanju poreskih stopa u Srbiji i Crnoj Gori, jer izmedju dve federalne jedinice nije postignuta saglasnost, cime su prakticno stvorena dva sistema u jednoj drzavi.

Opredeljenje Konticevog kabineta za devalvaciju manifestovalo je razlicite stavove Srbije i Crne Gore oko preduzimanja ovog koraka. Dok je Kontic tvrdio da je saglasnost postignuta, crnogorski premijer Filip Vujanovic ga je istovremeno demantovao tvrdjnom da je Vlada Crne Gore bila protiv devalvacije, ali je pristala jer je stavljena pred svrsen cin. Naruseni odnosi izmedju rukovodstva jedne i druge republike ne obecavaju da ce Savezna vlada moci da racuna na podrsku.

Pravi razlozi devalvacije sadrzani su u cinjenicama koje Savezna vlada nece da prizna, a jos manje da se sa njima suoci. Ona je posledica istopljenih deviznih rezervi: u poslednje dve godine deficit u robnoj razmeni sa svetom iznosio 4,6 milijardi dolara, a ove godine prognoze su nagovestavale deficit od 3 milijarde dolara. Tolika razlika nema odakle da se plati, pa je Vlada posegnula za restriktivnim merama, ciji je cilj na jednoj strani smanjenje uvoz, a na drugoj povecanje izvoza.

Zbog izolacionisticke politike rezima, jugoslovenska privreda nije u mogucnosti da koristi spoljne kredite za svoj razvoj, a sama nije u stanju da stvori akumulaciju s kojom bi finansirala povecanje proizvodnje. Sa skromnom proizvodnjom privreda nije sposobna za izvozni prodor. Najbolji primer predstavlja industrija traktora, koja je za izvoz u Kinu, kojim treba da bude placena kineska nafta, pripremila svega 42 traktora, a trebalo je da izveze tri hiljade.

Privreda je, takodje zbog politike, izgubila izvozne povlastice na trziste Evropske unije, koje za ovu godinu iznose 300 miliona dolara. Jugoslovenska privreda, kao zarobljenik politike, nije u stanju da se razvija, a posledice su devalvacija i najavljeno smanjivanje javne potrosnje koja i u dosadasnjem iznosu nije bila dovoljna da podmiri potrebe obrazovanja, zdravstva, socijalnih davanja, kao ni izdatke za isplatu penzija. Ucesce javne potrosnje u drustvenom proizvodu je visoko zato sto je vrednost ukupne proizvodnje niska, a ne zato sto je potrosnja velika. Ekonomskom politikom predvidjen je nerealni porast drustvenog proizvoda (10 odsto) koji se u trenutcima planiranja oslanjao na inostranu financijsku podrsku, koja je izostala.

Poslednje mere Savezne vlade ukljucujuci i devalvaciju samo su znak da rezim nema nameru da se otvara prema svetu i da ce i dalje drzati zemlju u dubokoj izolaciji. To je postalo jasno sastavljanjem vlade Srbije,koju cine socijalisti i radikali. Iz Vlade su ispali mnogi direktori, koji pripadaju tzv. uvoznom lobiju, i koji su se opirali devalvaciji odrzavajuci svoje firme na pogodnostima, koje su im donosila ministarska mesta,pre svega kupovanje deviza po nerealnom zvanicnom kursu. Ekonomski analiticari sumnjaju da ce se devalvacijom postici zeljeni efekti. Ovde se sumnja da ovu nepopularnu ekonomsku meru prati devizna podrska od 900 miliona DEM, (vrednost tromesecnog izvoza), koja bi morala pre svega biti obezbedjena u deviznim rezervama zemlje.

Najava Narodne banke Jugoslavije da ce ustrajati na restriktivnoj monetarnoj politici za privredu znaci veliku besparicu. Na to upucuje i okolnost da su pojedine firme posle devalvacije prodavale devize po 5,2 dinara za jednu DEM da bi mogli da isplate plate zaposlenima. U slicnoj situaciji naci ce se i gradjani koji raspolazu devizama.

S obzirom da se Jugoslavija nasla u potpunoj izolaciji rezimu je preostalo da do deviza dodje tako sto ce ih uzeti na domacem terenu, jer izvozna orijentacija i razvoj privrede zahteva otvaranje prema svetu, a time se ugrozavaju njegove pozicije u zemlji. Kao svaka devalvacija i ova je jedne zavila u crno, a drugima donela korist "preko noci". Najbolje su prosli oni koji, znajuci unapred za devalvaciju platili carinu, obracunatu po starom kursu. Tako su ustedeli samo na carini 82 odsto, a preko poreza na promet, koji se placa na carinski iznos jos vise, jer im je osnovica bila niza. Na kupovini automobila vrednog 35.000 DEM usteda na carini i porezu na promet iznosi 30 hiljada dinara.

Ratomir Petkovic (AIM)