BUGARI ZIVE U STRAHU I NESIGURNOSTI

AIM SOFIJA, 02.04.1998

Ljudi u Bugarskoj zive u stalnom strahu i nesigurnosti bez obzira sto se posmatrano u globalu postovanje njihovih prava poboljsano. Uprkos relativno stabilnoj ekonomskoj situaciji, vecina njih ne vide perspektivu u buducnosti zemlje.

Bugarski helsinpki komitet utvrdio je da je u 1997. g. zabelezen napredak u postovanju ljudskih prava. Jos uvek, medjutim, postoje neka krsenja u vezi sa pravom na zivot i zabranom mucenja. Jos uvek je zakonodavstvo slaba prepreka pred upotrebom sile prema uhapsenom. Prosle godine zabelezeno je 13 slucajeva maltretiranja uhapsenih, vise nego ranijih godina.

Ozbiljno je povredjena i sloboda govora. U poslednje dve godine osudjeno je 100 osoba za klevete ili uvrede, a medju njima ima i novinara. Nastavlja se diskriminacija pripadnika manjina. Narocito su brojni primeri krsenja prava Roma. Imace, prema statistici organizacije negde izmedju 50-60% lica koja izdrzavaju kaznu u bugarskim zatvorima poticu upravo iz te manjine.

Jedan drugi izvestaj koji su izradili Program za razvoj OUN, Fondacija "Fridrih Ebert" i Centar za istrazivanje demokratije dolazi do zakljucka da je u protekloj godini sigurnost ljudi u Bugarskoj bila minimalna. Bugari zive u stalnom strahu - od nezaposlenosti, od opadanja zivotnog standarda, od nasilja na ulici, od politicke nestabilnosti, od korupcije. Ipak, najozbilniju psihozu straha Bugari dozivljavaju u vezi sa kriminalom - kradjama i ulicnim banditima, huliganima. Sirenje te psihoze straha u neposrednoj je vezi sa rastucim osiromasnjem. Skoro 84 od sto anketiranih boje se kradje, otprilike toliki je procenat onih koji se boje Roma - 69% ispitanika navode Rome kao ozbiljnu opasnost po njihovu licnu bezbednost. Na trzistu rada su Romi i pripadnici ostalih etnickih i kulturnih manjina po pravilu diskriminisani, pa se tako pretvaraju u autsajdere i potencijalnu opasnost po drustvo.

Novoformiranih posle pada komunizma polulegalnih - polukriminalnih, cesto puta jakih organizacija plasi se svega 30% stanovnistva. Taj strah karakteristican je za imucnije slojeve.

Inace, strah od kriminala podjednako je svojstven kako obicnom coveku, tako i vladajucim politicarima. Odsustvo opipljivog napretka u suzbijanju kriminala izazvalo je ozbiljan skandal izmedju ministra unutrasnjih poslova Bogomila Boneva i sefa Nacionalne istrazne sluzbe Bojka Raskova. Problem je bio - ko od njih dvojice nije obavio svoj deo posla da bi se efikasno stalo na put kriminalu. Pokazalo se da je to jedno od najvaznijih pitanja posto statistika navodi da je kriminal u 1997. godini porastao u odnosu na prethodnu. Ukupni broj pocinjneih kriminalnih radnji u prosloj godini iznosio je 270.080, dok je 1996 iznosio 220.282. Inace, obe institucije su razlicitim putem dosle do zajednickog zakljucka da je najvise povecan udeo kradja.

Neslaganja izmedju Istrazne sluzbe i policije vezana su za broj utvrdjenih zlocinaca kao i za to koliko je od njih izvedeno pred sud. Sefovi oba resora nisu zadovoljni rezultatima, bas kao sto nisu zadovoljni i obisni gradjani koji se i dalje najvise plase kradja.

Ozbiljan problem izaziva strah od nezaposlenosti. Taj strah karakteristican je za skoro 50% Bugara koji se boje da bi narednih 12 meseci mogli ostati bez posla. Negde oko 60% stanovnistva nije zadovoljno svojim zivotnim standardom. Veci deo ispitanika dozivljava stres usled naglog opadanja njihovog socijalnog statusa. U narocito teskoj situaciji su penzioneri, Romi i nezaposleni. Inace, preovladajuca vecina Bugara smatraju sebe osiromasenim i potcenjenim u jednom drustvu u kome individualni napori i sposobnosti nisu dovoljna pretpostavka za uspeh.

Pokazalo se da je zdravstveno osiguranje takodje jedan od ozbiljnih ekonomskih problema. Oko 80% ispitanika odgovara da u slucaju ozbiljne bolesti ne bi mogli da plate svoje lecenje. Skoro svi smatraju da cak i da raspolazu neophodnim sredstvima, nece dobiti kvalitetnu zdravstvenu pomoc.

Suoceno sa masovnim osiromasenjem, stanovnistvo je primorano da se snalazi na svakojake nacine, konstatuje izvestaj "Sigurnost ljudi u Bugarskoj". Ogranicava se potrosnja hrane, grejanja, elektrisne energije. Racuna se na dodatne prihode - od kirije i sl. Znacajan deo mladih ljudi iz manjih mesta, ukoliko jos nisu zasnovali porodicu, prebacuju se u vece gradove. Kod starijih ljudi ova migracija je u suprotnom pravcu. Jedan deo aktivnog stanovnistva vidi i nalazi spas jedino u emigraciji u inostrantsvo.

Posmatrano u globalu, samopouzdanje nacije je veoma nisko, prisutan je totalni kompleks manje vrednosti, navode autori studije. Sa svoje strane sve to vodi do socijalnog pesimizma i neverice u mogucnosti da zemlja ipak izadje iz krize.

Sva ta negativna raspolozenja u drustvu verovatno su i osnovni razlog za negativan odnos prema demokratskim preobrazajima. Ozbiljno usporavanje procesa obnove i ekonomskog rasta kao i eventualno novo pogorsanje socijalno-ekonomske situacije mogli bi da dovedu do alternativnih politickih resenja. Ispitivanje belezi i cinjenicu da su dobar deo ispitanika pristalice "cvrste ruke" i autoritarnih oblika upravljanja.

Prema vecini Bugara neke osnovne politicke institucije nedovoljno efikasno predstavljaju i stite njihove interese. Svojim delovanjem te institucije generisu politicku konfrontaciju, nesigurnost, nestabilnost, korupciju i nepostovanje zakona.

Sto bi moglo da bude oslonac Bugarima u ovakvoj nelakoj situaciji? Pre svega - iskonske vrednosti. Porodica, prijatelji, neformalni kontakti koji ce ih dalje efikasno braniti od stresa, siromastva, nezaposlenosti i drugih negativnih pojava. Tako je bilo i pre pada komunistickog rezima 1989. godine, tako je i danas - osam godina kasnije.

AIM Sofija

GEORGI FILIPOV