NEUSTAVNO TELO ZA BRIGU O ARMIJI

Polozaj Vojske Jugoslavije

AIM, BEOGRAD, 1. 4. 1998.

O siromastvu nekad mocne armije JNA nagadja se vec godinama. Prave razmere bede saopstio je javno prosle nedelje na konferenciji za novinare general-major Zivorad Vujicic, nacelnik uprave za finansije i budzet Vojske Jugoslavije, ponudivsi javnosti, neobicno za vojsku na ovim prostorima obilje informacija o njenom ne bas zavidnom polozaju.

General Vujicic je potvrdio da prosecna plata oficira i podoficira, iznosi 1.454 dinara (240 DEM) bez vojnih dodataka),civilnih lica zaposlenih u VJ 1.219 (203 DEM) a vojnika po ugovoru 933 dinara (155 DEM). Vojne plate, uz sve to, kasne po dva a penzije i po 2,5 meseci.

Vise od 15 hiljada zaposlenih u vojnoj sluzbi nema nikakav krov nad glavom- zive kao podstanari. U tu brojku uracunati su i vojni penzioneri koji su imali srecuda se ponzionisu poslednjih godina, kada je vojska u svakom pogledu gurnuta u zapecak.

Da se siromastvo zaustavilo na pomenutim kategorijama vojne populacije, mozda bi se to jos nekako dalo i krpati. Ali, vojnici na odsluzenju vojnog roka, osim sto ne mogu bez hrane, odece i obuce, ne mogu ni bez vode, struje, ogreva, PTT i drugih usluga, a sve bi to Vojska morala da placa o roku. Sta, medjutim, da radi kada joj je kasa hronicno prazna. Pri sklapanju ugovora o isporukama struje, gasa ili nafte, druge ugovorne strane traze od Vojske bankarske garancije koje ona, kao klasican budzetski potrosac, nije u stanju da ponudi. Osim ostalog, za razliku od armije bivse savezne drzave, VJ nema vlastiti devizni plan, pa neophodne devize kupuje na trzistu kao i svi ostali kupci.

Kako se Vojska uopste i odrzava a da ne dozivi poptpuni kolaps?

General Vujicic pominje dobavljace: "Glavni kreditori VJ su upravo njeni dobavljaci i, zajvaljujuci njima i njihovom korektnom odnosu, snabdevanje Vojske i izvrsavanje njenih vitalnih funkcija nije dovedeno u pitanje". Slaba je to uteha za jednu tako delikatnu organizaciju kakva je vojna.

Kada bi novac priticao u vojnu kasu obimom i dinamikom kakvi se predvidjaju prilikom planiranja i usvajanja budzeta, onda bi mnogi problemi s kojima se Vojska nosi bili skinuti s dnevnog reda. Medjutim, praksa nam pouzdano svedoci o tome da budzetski prihodi i rashodi ni priblizno ne bivaju valjano izbalansirani, i da narocito priliv sredstava u budzet biva sve vise plod zelja, mozda i neznanja, nego realnih mogucnosti.

Za odbranu je prosle godine bilo iz budzeta zemlje odobreno 6,5 milijardi dinara, sto je, tvrde vojni planeri, za 2,5 milijarde manje nego sto su iziskivale stvarne potrebe odbrane. Tom novcanom masom morale su biti pokrivene sve vojne "partije i pozicije", od nabavke borbenih sredstava i obuke, preko zivotnih potrepstina vojnika, odrzavanja infrastrukture, do plata i penzija, i finansiranja Ministarstva odbrane. Odbiju li se izdaci za Ministarstvo i za vojne penzije, onda je Vojska, prosle godine opteretila bruto drustveni proizvod sa 4.43 odsto. Pa i to opterecenje biva umanjeno za velicinu inflacije i troskova zateznih kamata i sudskih resenja, te pada ispod cetiri procenta drustvenog proizvoda.

Trenutno Vojska raznim svojim poslovnim partnerima duguje 875 miliona dinara, a na drugoj strani ona, u haoticnom stanju domace privrede, ne moze da naplati vlastita potrazivanja u iznosu od 220 miliona dinara.

Po malo je zagonetno zasto je Generalstab pustio u javnost ove podatke bas u casu kada je Vece gradjana Savezne skupstine usvojilo ovogodisnji budzet po "hitnom postupku", zbog situacije na Kosovu, kako su objasnjavali uglavnom oni poslanici koji su do sada uporno odbijali predlog budzeta uz obrazlozenje da je nerealan. Situacija na Kosovu moze biti i gora nego sto jeste, ali poslanici bi valjda morali znati odakle da se namakne 6,55 milijardi dinara koliko iznosi vojni budzet za 1998?

Kome se ovom informacijom obraca Generalstab. Ako je to javnost ona niukom slucaju nema ni snage ni mogucnosti da promeni finansijski kolaps armije. Uostalom, od nje su uvek skrivane sve informacije o vojsci, pogotovu u vreme kada je ona bila privilegovana u odnosu na druge slojeve stanovnistva.

Poslednjih meseci, tacnije od izbora Mila Djukanovica za predsednika Republike Crne Gore ne sastaje se ni Vrhovni savet odbrane,zvanicno zaduzen za brigu o vojsci. Na ranijim sednicima je cesto pokretano pitanje finansiranja VJ. Tako je bilo i na poslednjoj sednici, odrzanoj jos 8. januara ove godine, kada su sastav ovog teka cinili Slobodan Milosevic (predsednik Saveta), Milan Milutinovic i Momir Bulatovic, i "pridruzeni" clanovi Vrhovne komande, savezni premijer Radoje Kontic, ministar vojni Pavle Bulatovic i dvojica generala, nacelnik Generalstaba Momcilo Perisic i sef Vojnog kabineta predsednika savezne drzave Slavoljub Susic. Kao i mnogo puta do tada, "zakljuceno je da ce se finansiranje VJ u tekucem periodu odvijati prema predvidjenoj dinamici"!

Na Djukanovicev predlog za zakazivanje sednice Saveta, na kojoj bi se raspravljalo o jedva podnosljivom materijalnom polozaju Vojske Jugoslavije niko jos nije odgovorio. U medjuvremnu je krajm marta Savezna vlada formirala stalno radno telo koje ce se birnuti o poboljsanju materijalnog polozaja VJ.Milosevic je tako, bar do crnogorskih izbora otklonio Djukanovica kao svog sagovornika u Savetu odbrane.

General Zivorad Vujicic je pred novinarima izrazio uverenje da ce to telo zaista uticati na "poboljsanje materijalnog polozaja Vojske". Generalu medjutim, nije zasmetalo sto je ono formirano mimo Ustava zemlje. U tu vrstu rasprave on se nije upustao.

Stipe Sikavica (AIM)