ZENE I NJIHOVE AKTIVNOSTI

AIM JUNIOR Pristina

Mesec mart, koji je na izmaku bice zapamcen po brojnim protestima kosovskih Albanca, koji su podigli svoj glas protiv, kako ocenjuju drzavnog nasilja, koje vlada na ovim prostorima gotovo deceniju. Povod ponovnom aktiviranju ovakvog oblika iskazivanja bunta ovdasnjeg vecinskog stanovnistva bila je radikalno pogorsana situacija u centralnom delu Kosova -Drenici, gde je samo pocetkom ovog meseca zivote izgubilo preko 80-ro ljudi, kada je stradalo uglavnom civilno stanovistvo. Organizovano je cak 13 mirnih protesta, a na Kosovu stacionirana policija je tokom prvog upotrebila brutalnu silu u nameri da spreci iskazivanje nezadovoljstva aktuelnim stanjem u ovom regionu oko 100 hiljada gradjana.

Zajednicka crta ovih okupljanja moze se izvesti upravo najdominatnijom parolom koja je uzvikivana ili nosena na transparetnima: "Drenico mi smo sa tobom". Od ukupno 13, cak sedam je odrzano u organizaciji zenskih organizacija koje deluju na Kosovu, cemu se ovde pridaje posebna vaznost, koje su uglavnom nastupale sa novim nazivom "Mreza zana" (gde spadaju: Savez albanske zene, Centar za zastitu zena i dece, Zene u crnom, Udruzenje "ELENA", Forum zena DSK i tako dalje). Njihova poruka je bila jasna: Zahtevala se obustava ubistava u kojima nisu postedjena ni deca niti zene (medju ubijenima su bile i dve trudnice), a od humanitarnih institucija trazilo se da odu u krizni region kako bi pruzili pomoc ugrozenima, bolesnima, gladnima i prisustvuju sahrani ubijenih.

Prvi protest, organizovan 1. marta, trajao je dva sata, tada na inicijativu Saveza albanske zene, posle masakra u Cirezu kada je zivote izgubilo 22. osobe albanske nacionalnosti. Odluceno je da mesto protesta bide ispred zgrade americkog kulturnog centra u Pristini (naselje Dragodan), kao i tokom nekoliko narednih, sto je obrazlagano cinjenicom da je to jedini medjunarodni ured na Kosovu ispred kojeg su zene Albanke imale mogucnosti da iskazu svoj revolt. Sam moto ovog protesta "Kosovu otkucava 12 sati", kao da je bilo predhodnica nastupajucih dogadjaja narednih dana i koji su rezultirali masakrom.

Druge demonstracije su organizovane 2. marta u osam sati ujutru, i na neki nacin su prethodine svenarodnom protestu organizovanom od strane Koordinacionog odbora politickih partija i Nezavisne Unije studenta Albananaca Univerziteta u Pristini. Odrzan je ispred Ureda Medjunarodnog Crvenog krsta, sa zahtevom da se otvori koridor i da im se omoguci da odu u region Drenice da pomognu ugrozenima. No, to nije naislo na podrsku.

No, sledile su nove zrtve u selu Donje Prekaze, a time i povod za nastavljanje protesta. Organizovan 5. marta ispred sedista Americkog kulturnog centra, zene su u rukama drzale upaljene svece, odavajuci postu drenickim zrtvama. Moto ovog protesta bio je "S.O.S." U susretu koji je delegacija zena imala sa predstavnicima ove kancelarije zatrazena je i intervencija NATO snaga "kao jedino resenje za izbegavanje novih masakara". Osmog mart - na Dan zena, dogodili su se do tada najmasovniji protesti. Razlog sto je identifikacioni znak ovih protesta bio list belog papira, gospodja Flora Brovina, koordinator u Savezu albanskih zena i jedan od prvih inicijatora ovih protesta, objasnjava cinjenicom da je "beli listovi simbol da ce za Kosovo sve poceti na belom papiru, a ne nametanjem predodredjenih programa za Kosovo". Gospodja Brovina, objasnjavajuci dalje, istice da Kontakt grupa koja se saglasila da Kosovo treba da ostane u okviru Jugoslavije, samo najavljuje jedan okvir, a da se s druge strane zahteva da ne bude nikakvih okvira na pregovarackom stolu, jer postoje, dodaje ona, sve varijante za resavanje problema Kosova. "Nije maksimum nezavisno Kosovo, maksimum je Kosovo u maticnoj drzavi. Ovo je maksimum koji ponekada zaboravljamo da u potpunosti istaknemo. A optimum, smatra Brovina, mogla bi biti nezavisna drzava u okviru Jugoslavije", zakljucuje ona.

I dok su se pocetkom marta meseca, ipak relativno brzo saznavala imena zrtava, kao i njihov broj, dosao je period kada je to bilo nemoguce sa preciznoscu utvrditi. U rasvetljavanju istine nisu pomogle ni na hiljade upaljenih sveca tokom dve noci (10 i 11. mart) na glavnom trgu u Pristini, u znak "respekta prema ubijenima i znak solidarnosti sa svim majkama Drenice".

Neostvarivanje zahteva od strane medjunarodnih institucija kojima su se one obratile i nastavak terora u Drenici, bio je povod da se preduzme i sledeci korak: Mars prema Drenici, pod motom "Hleb za Drenicu". Vise od 20 hiljada zena, noseci u rukama veknu hleba, pelene i sveske odazvalo se ovom pozivu, pokazujuci da su one spremne da daju jos vise. Ovaj karavan sprecio je kordon srpske policije na ulazu u Kosovo Polje, upozoravajuci da to nije prijavljeno nadleznim organima, da se nece dozvoliti odlazak u taj region, cak i zbog "njihove sigurnosti". Svoju skromnu pomoc, zene su odnele u sedista nekoliko humanitarnih organizacija koje deluju na Kosovu sa zeljom da one izvrse tu misiju.

Zeleci da privuku paznju medjunarodne zajednice, gotovo isto toliki broj zena Albanki na polucasovnom protestnom okupljanju 25. marta, koje su organizovale pod motom "Miran razvod", upravo na dan kada se u Bonu odrzavao susret Kontakt grupe, zelele su da prenesu poruku da je svaki nasilan "brak" stetan, aludirajuci na odnose Srbije i Kosova.

Pokret zena na Kosovu je izazavo simpatije i naisao na podrsku raznih vladinih i nevladinih organizacija u svetu. Jedna od retkih organizacija u Srbiji koja je podrzala njihove zahteve i organizovanje protesta je organizacija "Zene u crnom" sa sedistem u Beogradu, za ciju je koordinatorku Stasu Zajovic izvestan oblik rata na Kosovu zapoceo mnogo ranije, jos onda kada je zapoceo rat u Sloveniji, Hrvatskoj i kasnije u Bosni. "Kada je nasa organizacija inicirala razne oblike protesta protiv ovih ratova, ja sam uvek imala neki osecaj nepravde u sebi, jer sam uvek osecala da je na Kosovu prisutan jedan drugi oblik rata koji traje deset godina" - istice Stasa Zajovic, koja je zajedno sa drugim clanovima ove organizacije organizovala oko deset protesta protiv represije srpskog rezima nad albanskim narodom.

Ovdasnji hronicari kosovskih prilika ipak podsecaju da martovske demonstracije revolta nisu prve, kao sto to nisu ni zrtve. "Promenile su se samo cifre, sve drugo je ostalo isto".

Ali, da se ovaj oblik protesta sa ulica preseljava u zatvorenije prostore mozda najbolje oslikava poslednja inicijativa "Saveza zena" koji je objavio Konkursa za crtez ucenika skola na Kosovu na teme kao so su: Deca Kosova pozivaju decu sveta; Ovde na Kosovu smo mi; I mi imamo pravo da rastemo u slobodi... Od najboljih crteza bice odstampan katalog koji ce biti poslat ambasadama i podeliti svim stranicima koji budu dolazili na Kosovo. Tako ce Kosovo iz ovih dana prezentirati olovkom i bojicama decije ruke. Zar nije i ovo neki oblik demonstracije?

AIM Pristina Besa TOVRLANI