KOSOVO, PONOVO NADjENA LJUBAV

AIM JUNIOR Tirana

Albanska stampa je tokom mesec dana ucinila ono sto nije za osam godina. Ona se ponovo vratila pitanju Kosova sa nevidjenim osecanjem ljubavi i nacionalizma, cak i u onim listovima koji su do pre nekog vremena nacinalno pitanje smatrali kao svojevrsnu uznemiravajucu gangrenu koju treba zaboraviti. Na neki nacin kao i svi Albanci sa ove strane granice, koji su posle napada u Drenici otkrili da su mnogo vise nacionalisti nego sto su se takvim smatrali.

Izbijanje oruzanog konflikta u Drenici i Decanima zatekao je albansku stampu takoreci nepripemljenu za suocavanje sa velikim izazovom onoga sto se naziva nacionalno pitanje Albanaca. Iako se vec dva meseca ranije u medijskim krugovima govorilo o mogucem izbijanju konflikta na Kosovu, to se vise vezivalo za 22. mart - kada su trebali da se odrze izbori - nego za eskaliranje rata i nasilja. U albanskoj stampi, osim lista Rilindja, zabranjenog dnevnika u Pristini koji se stampa u Tirani i poneke prevedene reportaze iz stranih medija, nije bilo nikakve pripreme za ono sto ce se desiti sa druge strane granice. Nedostatak dopisnika, dnevnih veza sa situacijom na Kosovu, zaborav nacionalnog pitanja bez ali i sa voljom od strane dobrog dela albanske stampe koja je to donekle smatrala uznemiravajucom temom za raspravu, ucinile su da prvi pucnji u Drenici dodju neocekivano za redakcije albanske dnevne i periodicne stampe, isto koliko i za javno mnjenje, uspavane i usled suvisne sigurnosti koju im je pruzao famozni status kvo Ibrahima Rugove.

Na stranicama albanskih dnevnika veoma retko se moglo procitati izvestaji o tome sta se desavalo na Kosovu. Prisustvo Ibrahima Rugove pruzalo je svojevrsnu sigurnost u odnosu na nastojanja kosovske opozicije - Demacija, Cosje i maski OVK da pokvare status kvo, koji su vise nego Kosovari, cini se, bili Srbi zainteresovani da ga sacuvaju. Osim toga, koriscenje pitanja Kosova za unutrasnju politiku i preferencije Zapada za Berisu, upravo oko ovog pitanja, ucinilo je da cesto opoziciona stampa, ona nezavisna i partijska smatraju blizancima bivseg predsednika i Kosovo, "deleci" sa Berisom i "antipatiju" za Kosovare. Rugova je pominjan u albanskoj stampi vise po neodrzanim susretima sa socijalistickom opozicijom kada bi dolazio u Tiranu, nego zbog njegovog stava u vezi sa pitanjem nezavisnosti pokrajine. Kosovo je po prvi put ozbiljno pomenuto samo tokom 1993. godine kada je predsednik Berisa izjavio da u slucaju konflikta na Kosovu Albanci i Albanija bi ratovali rame uz rame sa njihovom bracom s one strane granice. U nezavisnim listovima su se pojavile optuzbe protiv bivseg predsednika prema kojima je "Berisa zeleo da uvuce zemlju u rat, koji nikako nije mogao dobiti". U nezavisnoj stampi nisu nedostajale ni teze koje su otvoreno izrazavale da "Albaniji uopste nije potrebno jedno zaostalo Kosovo", i zato bi Albanci trebali da zaborave sto pre nacionalno pitanje.

Potpisivanje Dejtonskog sporazuma i pad strateskog znacaja Albanije ucinili su da se Kosovo ponovo vrati na stranice albanske stampe. Ovoga puta, mucenicka pokrajina osudjivana je u nezavisnoj stampi kao jabuka razdora izmedju zvanicne Tirane i Zapada, uglavnom americkog Stejt departmenta. Berisa je poceo da trubi i podstice lokalne lidere u pokrajini prema radikalnijem resavanju problema, posebno posle zapocinjanja masovnih demonstracija srpske opozicije u Beogradu. U medjuvremenu, Zapad je poceo da uvidja kod albanske opozicije izgubljenu ravnotezu kod Berise, preferencija koja se reflektovala i u nezavisnoj stampi. Prethodni antinacionalizam nezavisnih medija, ovoga puta je imao i indirektnu podrsku Zapada, tako da su se u stampi ubrzano pocele reformulisati stare optuzbe u odnosu na nesalomivog albanskog predsednika.

To su bile veze albanske stampe sa Kosovom sve do praga dogadjaja u Drenici. Vise indirektne veze koje su nacionalni problem razmatrale u sklopu pokreta unutrasnjih politickih ravnoteza, gde su Kosovo i njen status kvo, iako fiktivni, imali veoma prisutnu i ne malu ulogu. Medjutim, u albanskoj stampi uopste, nedostajala je javna debata u vezi sa buducom sudbinom Kosova. Mlako prisustvo kosovskog pitanja u stampi u Albaniji posledica je i drugih faktora koji se na prvi pogled cine kao iz druge ruke, ali koji su u stvari ne malo uticali na zahladjenje nacionalizma u albanskoj stampi i javnosti. Siromasne finansije albanksih privatnih medija, ali posebno stalno odbijanje davanja viza od strane srpskih zvanicnika, uslovljavali su male mogucnosti da se na Kosovo posalju stalni dopisnici ili pak da se obezbede saradnici iz tamosnje lokalne stampe. (Kasnije, usled dogadjaja u Drenici, ovo siromastvo ce postati jos vidljivije kada ce se na Kosovu iskrcati novinari iz celog sveta, cak i iz Japana, ali ne i iz jadne Albanije, koja je vise nego iko drugi imala razloga za zabrinutost oko Kosova). Ovo je uzrokovalo da jedini izvor informacija postane Informativni centar Kosova.

Monopolizacija izvora informacija ucinila je da se naoko dobro cuvani status kvo od strane Rugove, u Albaniji i njenim medijima donese malo redova u vezi sa teskim zivotom kosovskih studenata, po improvizovanim skolama ili neki drugi detalj od malog interesa za spekulativnu albansku privatnu stampu.

Stvari su se promenile uveliko posle dogadjaja u Drenici. U krugovima albanske stampe izvesno vreme su dolazili prvi signali zaostravanja situacije na Kosovu. Strane agencije obavestile su lokalne dopisnike u Tirani, pocetkom godine da pripreme prtljag za Pristinu, dok je u medjuvremenu tema "OVK" sve vise zaokupljala inostrana interesovanja. Kao prvi znaci bure na stranicama albanske stampe pocele su se sve vise pojavljivati zajedno reci "Kosovo" i "Alarm". Posle desavanja u Drenici svi listovi, privatne i drzavne radio stanice i televizije posvecivale su uvode svojih vesti dogadjajima na Kosovu. U poceku se koristila sa strahom i alarmantno rec "rat". Novinari, prvi koji saznaju o dogadjajima, ali njihova bliskom sa aktulenim vlastodrscima koji su otvoreniji u odnosu na njihove prethodnike u odnosu na nezavisnu stampu, postali su osetljiviji posebno u odnosu na geografiju dogadjaja i njihovo pocetno priblizavanje prema albanskoj granici. Ovo je naravno reflektovalo i strah jednog naroda zbog rata koji se priblizavao. Utoliko vise sto je taj narod samo pre nekoliko meseci izasao iz "generalne probe" jednog oruzanog konflikta. Kao nikada do sada u novijoj istoriji albanske stampe, Kosovo i tamosnji dogadjaji zauzeli su dominantnu poziciju na stranicama albanskih dnevnih i periodicnih listova. Kasnije - kao i ucestaliji pozivi na oruzje na mitinzima u Tirani i Valoni i u stampi je povecana agresivnost i doza albanskog nacionalizma, koji je vise dolazio kao odgovor na srpski nacionalizam, nego kao prirodna reakcija za ujedinjenje jedne podeljene nacije. Naravno da je i stampa pocela da reflektuje razlicite puteve o pogledima albanske politike o resenju problema, ali to je sasvim drugo pitanje.

Kasno i zakasnelo budjenje albanske stampe i ponovni pronalazak negirane ljubavi za Kosovom, bile su bez sumnje i posledica samorefleksije u krugovima albanske inteligencije i ponovnog budjenja nacionalnog osecanja, do juce uspavanog. Na kraju krajeva, i sami iznureni Albanci posle naopake 1997. godine shvatili su da su vise nacionalisti nego sto su takvima sebe smatrali.

AIM Tirana Sokol BALLA