DVA BREGA - MOSTA NIGDE!
AIM JUNIOR Skoplje
Mozda se jednoga dana i desi da Balkan postane basta dobrote i prostor normalnog komuniciranja svih onih koji zive na ovom prostoru. Moze se desiti da jednoga dana zaboravimo sve grobove danasnjice i da na ove prostore dodju neki novi "klinci" koji ce shvatiti da su ljudi sami izmislili granice i to ne iz mudrosti vec iz egoizma i straha suocavanja sa sirinama koje im pruza kugla zemaljska. Dakle, sigurno ce doci dan kada ce neko smatrati apsurdnim sve ovo sto se desava na prostorima Balkanskog Poluostrva, medjutim vec sada se moze reci da je taj dan veoma dalek. I da danas osim u konfliktnim situacijama i odjecima metaka, citave generacije rastu gutajuci "otrov" raznih nesporazuma. Gde prednjace medjunacionalni animoziteti i razni stereotipi o kolektivitetima koji zive na ovom prostoru.
Iako je Makedonija ostala netaknuta nekim ozbiljnijim konfliktom, ona nije mogla izbeci opstu balkansku "atmosferu". Tako, moze se reci da je u ovoj drzavi vec ucinjen zlocin koji se ne moze korigovati tako lako i brzo: Vec nekoliko godina rastu generacije razlicitih etniteta koje se svakodnevno medjusobno udaljavaju i koje komuniciraju pokvarenim "telefonima". Posmatrano iz ovog konteksta i imajuci u vidu omladinu dva najbrojnija kolektiviteta - etnicke Makedonce i Albance, slobodno se moze reci da oni vec odavno postoje kao dva ostrva koje ne povezuje nikakav put. Sve funkcionise na paralelnim prugama koje takoreci nemaju ni jednu zajednicku "stanicu". I dok je u glavnom gradu Skoplju donekle atmosfera relaksiranija, u unutrasnjosti drzave sve ima vidljive "granice", od kafica pa sve do najviseg drustvenog organizovanja. Svako vec zna ko ide u koji disko, tako da greska ili neopreznost da neko udje u "njihov" lokal, moze mnogo da kosta. To se obicno zavrsava masovnim tucama, koje se u vecini slucajeva prikrivaju te je javnost neobavestena, ali koje ne mogu u potpunosti precutati.
Netrpeljivost medju mladima ne izrazava se samo u kaficima i disko klubovima, gde se takoreci otvoreno zabranjuje ulaz sa drugacijom etnickom pripadnoscu, vec i na skolskim ekskurzijama, gde nisu retki slucajevi kada ucenici iste skole, ali sa razlicitom nacionalnom pripadniscu dele "mejdan" vracajuci se kuci okrvavljeni. O tome koliko su duboke podele medju mladima govori i cinjenica da i brojne omladinske organizacije deluju na etnickim osnovama. Tako, ne moze se sacuvati ni neka elementrana povezanost, makar samo za "paradu", kao sto je to nekada bilo u socijalizmu.
Razume se, suvisno je analizirati koliko skupo takva podela medju mladima moze kostati Makedoniju. Onih koji bi trebali da ove prostore pretvore u bastu sporazumevanja i uvazavanja kolektivnih i individualnih razlika. Kao sto je i razumljivo zakljuciti da u Makedoniji rastu mladi koji cesto svoje mladalacke snove nadgradjuju na nepoverenju prema svojim sugradjanima druge etnicke pripadnosti, sto ovu drzavu moze jos vise udaljiti od jedne harmonicne buducnosti gde bi se svi gradjani osecali ravnopravnim i podjednako angazovanim na prosperitetu jednog gradjanskog drustva. Jenostavno, ispod "parade" demokratije u tranziciji, u Makedoniji se takoreci razvija jedna totalna podela medju mladima, koja sada ide na ruku samo politickim partijama koje jos uvek igraju na nacionalnu kartu. Ali sve ovo jednog dana moze dovesti do "instaliranja" dva paralelna sveta koja nece medjusobno komunicirati. Iako se sve ovo u medjuvremenu ne bude korigovalo, onda nece bili dalek dan kada ce bregovi biti toliko daleki da se nece moci povezati nikakvim mostovima. Posebno ako se izgradnja mostova razumevanja bude vrsila kao i do sada: Pojacavajuci stereotipe i ne preduzimajuci mere da se nesto promeni u sferi obrazovanja i u porodici, gde su kako se cini i najdublji koreni medjuetnickim animoziteta. Da bi dosao taj dan, kada ce ovi prostori biti dovoljni za sve one koji zive u ovoj drzavi i na ovom prostoru, stvari treba korigovati iz osnova: Jos u obdanistima. A ne onda kada je vec svest "otrovana" mrznjom i nepoverenjem.
AIM Skoplje Adelina MARKU