"POTOCIC ALBANSKIH NGO I CITAVO MORE MAKEDONSKIH NGO"

AIM JUNIOR Skoplje

Novi Ustav Makedonije garantuje gradjanima pravo na udruzivanje u razna udruzenja zarad ostvarivanja i artikulisanja njihovih politickih, ekonomskih, socijalnih, kulturnih prava, ali ne omogucavajuci to i nacionalnostima koje imaju pravo da stvaraju svoje kulturne, umetnicke, naucne institucije itd., za izrazavanje, kultivisanje i razvoj svog nacionalnog identiteta.

Polazeci od prava koje garantuje Ustav, poslednjih godina su formirane brojne nevladine organizacije koje aktuelno deluju u mnogim gradovima Makedonije. Konkretno, rec je o vise od 450 nevladinih i gradjanskih organizacija upisanih u celoj Makedoniji. Od ovog broja, 354 su makedonske nevladine organizacije, 28 albanske, 23 romske, 29 srpske, jedna vlaska itd. Od ovog ukupnog broja, najvise dominiraju ekoloske nevladine organizacije (109), studenata i omladine (108), zena (104), humanitarna udruzenja (53) itd.

Prema podacima, u NGO postoji polna ravnoteza, ali ne i etnicka. Postoje misljenja da je razlog tome podela opstih prava na etnickim osnovama, nedostatak informisanosti populacije i njihova pojava kao jednonacionalne.

Publicista Lindita Kadriu je misljenja da aktuelno u Makedoniji "imamo potocic albanskih NGO i citavo more makedonskih NGO", kao posledicu i neinformisanosti oko njihovog znacaja u zastiti odredjenih interesa pojedinaca u sklopu jednog drustva. Sa njenim misljenjem se slazu i neke makedonske kolege, koji smatraju da bi pri NGO trebali da budu aktivniji i Albanci. Potrebno je imati individue razlicitih entiteta koji ce uspevati da saradjuju sa velikim uspehom. To bi predstavljalo i cinjenicu koja dokazuje da se mostovi komuniciranja mogu izgraditi ako postoji dobra volja da se radi u tom pravcu, dakle okupljanje pojedinaca oko posebnih interesa.

Prema dostupnim podacima, isto tako se moze zakljuciti da je najveci deo nevladinih organizacija koncentrisan u urbanim centrima, a veoma malo na periferiji. Ova koncentracija se objasnjava i kao posledica potrebne informisanosti gradjanstva koji jos uvek ne raspolazu potpunim saznanjima da individue sa zajednickim interesima imaju pravo na organizovanje, kako bi izrazili svoja uverenja i svoje interese u odredjenim sferama i da to predstavlja svojevrsno preuzimanje odgovornosti oko odredjenih problema. Sto, naravno, utice na resavanje brojnih zapostavljenih problema od strane vladine birokratije.

Iako brojni gradjani imaju svojevrsnu alergiju prema nevladinim organizacijama, koje ih podsecaju na nekadasnja udruzenja, koja nisu bila nista drugo nego instrumenti partije

• drzave, oni ipak svakodnevno shvataju da udruzivanje ili okupljanje oko posebnih interesa samo omogucava uticanje na drustvo u smislu promena u odredjenim sferama. Iako se jos uvek ne shvata pravilno uloga i cilj nevladinih organizacija, prema nekim analiticarima, ipak se uspesno radi u tom pravcu, a taj rad bi bio jos uspesniji kada bi se intenzivnije informisali gradjani oko uloge NGO. Dakle, preuzimanje odgovornosti za odlucivanje o svojoj sudbini, u prilog svestranog razvoja i egzaminacije dosadasnjih praksi diskriminacije pojedinaca na raznim poljima.

AIM Skoplje Salajdin SALIHU