EMIGRANTI: CEKAJUCI GREEN CARDS

AIM JUNIOR Tirana

Albanci nastavljaju da prelaze planine i mora. Prema zvanicnim ciframa, u proseku svaka porodica ima jednog clana u emigraciju. Tako od 3,3 miliona popisanih Albanaca od '94 -'95 godine, u zemlji bi danas prebalo da bude samo 2,7 miliona stanovnika. S druge strane, tacan popis stanovnistva ce se izvrsiti tokom 1998. godine, prema projektu koji finansira OEBS i koji je vec zapoceo.

1998 - GODINA OBECANJA ZA RAD BEZ STRAHA

Zvanicnici u Ministarstvu za rad, socijalna pitanja i zene, u sklopu kojeg se nalazi Uprava za emigraciju kazu da je na pomolu izvestan napredak u legalizaciji albanskih emigranata, posebno u Grckoj. Kosta Barjaba, direktor Uprave za emigraciju je veoma zadovoljan startom procesa upisa albanskih emigranata u Grckoj koji predstavlja prvi korak u pravcu legalizacije. "Prema telefonskom razgovoru koji sam pre nekoliko dana vodio sa nasim ambasadorom u Atini, izjavio mi je da su skoro polovina upisanih stranaca u uredima za zaposljavanje (OAEDH) drzavljani Albanije", kaze Barjaba.

Jos tacnije cifre koje potvrdjuju izjavu albanskog ambasadora Kastriot Robo, dao je u Atini sam ministar rada Grcke, Miltiadhi Papajoanu. "Do sada je uredima OAEDH svoje zahteve za dobijanje belog kartona podnelo 151 805 stranih emigranata. On toga, 42,6 odsto su albanski emigranti", izjavio je Papajoanu, predstavljajuci dodatak jednog od najvecih listova u Grckoj "Elefterotipia", pod naslovom "Vodic za emigrante".

Na taj nacin, Albanci koji svakodnevno dozivljavaju strah da ce na povratku sa posla umesto da stignu kuci zavrsiti u jednom od policijskih autobudsa famoznih operacija "Metla", cini se da se primiruju u poslednje vreme, cak sada izlaze i na manifestacije, kao sto je bila ona protiv srpskog nasilja na Kosovu kada je na hiljade njih marsiralo ispred americke i jugoslovenske ambasade u Atini.

"NE UPISUJU SE SKEPTICI I PRIPADNICI MANJINE KOJI SE NADAJU DA CE DOBITI GRCKO DRZAVLJANSTVO"

Grcko Ministarstvo rada je pre vise meseci obavestilo o nacinima i koracima potrebnim za legalizaciju stranih emigranata u Grckoj. Svaki od stranaca koji se nadje u Grckoj do decembra 1997. godine bi se mogli upisivati, dok ostali koji bi usli posle ovog datuma ne bi mogli uci u proceduru legalizacije. Krajnji rok za upis u pocetku je bio 31. maj 1998. godine, dok je u poslednje vreme ovaj rok produzen do kraja avgusta. "Produzavanje roka je ucinjeno zato sto broj emigranata u Grckoj prelazi pola miliona i samo fizicko vreme je nedovoljno da se izvrsi popis u uredima za rad i kada bi njihovi cinovnici radili 24 sata neprestalno", kaze Kosta Barjaba. Isto tako, on kaze da teskoce upisa i legalizacija stranih emigranata su i posledica cinjenice sto Grcka do sada nije imala zakonsku osnovu i zakonski nije priznavala prisustvo emigranata na svojoj teritoriji. "Sada je vec u fazi pripreme ova zakonska osnova", kaze direktor za emigraciju. On kaze da Italija koja je imala potrebnu zakonsku osnovu realizovala je legalizaciju 80 hiljada albanskih emigranata.

Za legalizaciju u Grckoj potrebno je da emiigrant podnese pasos, potvrdu da je neosudjivan od strane grckih organa pravosudja, kao i zdravstveno uverenje. Posle ovog koraka, on dobija beli karton i prebivaliste je sigurno do 31. decembra

1. godine. Zatim se ovaj karton zamenjuje zelenim kartonom, ali samo u slucaju ako se ispune postavljeni uslovi od strane grckih vlasti. Posle ovog vremena, oni koji dokazu da su ziveli u Grckoj pet do sedam godina, dobijaju dozvolu za neograniceno prebivanje u Grckoj.

Tokom njegove posete pre dve nedelje Atini, albanski predsednik Mejdani je zatrazio od grckih vlasti neke olaksice za albanske emigrante, za sta nije poznato da li ce biti prihvaceni od grcke strane. Neki od ovih zahteva su i smanjivanje obaveza za placanje taksi do 40 odsto za Albance koji zive u Grckoj, produzenje roka za upis do kraja 1998. godine, kao i otvaranje skola na nastavnom maternjem jeziku za decu albanskih emigranata.

Imajuci u vidu da se prema zvanicnim ciframa grckih organa broj albanskih emigranata u Grckoj krece od 300 do 400 hiljada, cifra upisanih je mala. "Jedan deo ne ide da se upisuje jer je skeptican i plasi se nasilne repatrijacije, dok drugi deo koji predstavlja pripadnike grcke manjine sa albanskim drzavljanstvom se nada da ce dobiti grcko drzavljanstvo i zato ne odlaze u Urede za rad", kaze Kosta Barjaba.

SHEME EMIGRACIJE I NESPORAZUM SA ITALIJOM

Prema podacima Ministarstva za rad, albanska drzava je pocela sa primenom shema za emigriranje jos 1991. godine. Po prvi put takav Sporazum je potpisan ove godine i sa Nemackom, kojim se predvidja emigriranje i kvalifikacija posredstvom rada mladih emigranata u ovoj zemlji. Do 1997. godine zaposleno je - prema glasnogovorniku ovog Ministarstva 600 Albanaca u Nemackoj, sto zvanicnici emigracije smatraju veoma malim brojem. Ocekuje se da ce se Sporazum sa Nemackom ove godine obnoviti i zvanicnici Uprave za emigraciju kazu da ce zatraziti prosirenje dijapazona Sporazuma i ukidanje kriterija poznavanja jezika.

Jedan drugi Sporazum u vezi sa organizovanom emigracijom potpisan je sa Grckom marta 1996. godine, okarakterisan kao Sporazum za sezonsko zaposljavanje i koji bi po predvidjanjima trebao da zapocne da se primenjuje ove godine, posto prema tim zvanicnicima 1997. godina je bila godina nemira.

S druge strane, Sporazum sa Italijom u okviru shema za emigriranje potpisan je novembra 1997. u Tirani izmedju italijanskog ministra rada Ticiano Treu i njegovog albanskog homologa Elmaz Sherifija. Sporazum ce poceti da se primenjuje ove godine. Jedna tacka koja nije tacno u ovom Sporazumu odredjena je ona o socijalnoj sigurnosti albanskih emigranata u Italiji. "Treu je ovu tacku preskocio dodajuci da to treba ostaviti za raspravu komisijama eksperata", kaze jedan albanski zvanicnik prisutan u tim razgovorima. Jos jedna tacka koja daje povoda spekulacijama je i neodredjivanje kvota za sezonsko zaposljavanje. "I ona ce se odrediti prema potrebama italijanskog trzista", izjavljuje albanski zvanicnik.

AIM Tirana Ilir PACO