ALBANIJA: SPIJUNSKI POKER

Albanski parlament je vecinom glasova smenio polovinom marta predsednika Ustavnog suda Rustem Gjatu, sa motivacijom "dobrovoljni saradnik drzavne bezbednosti i zbog osnovanih sumnji da je bio agent UDBE". Smenjivanje je izvrseno posle pripremljenog izvestaja od strane Drzavne Komisije za verifikovanje figura visokih drzavnih zvanicnika. Dva dana posle smenjivanja Gjati nije bio dozvoljen ulazak u njegov ured, cak je prisilno izbacen od strane jedne policijske jedinice.

"Slucaj Gjata" bio je najbucniji slucaj smenjivanja nekog visokog zvanicnika albanske drzave, od kada je Komisija za razmatranje dosijea ponovo zapocela svoj rad, posle izbora od 29. juna 1997. koji su doveli na vlast levu koaliciju. Zakon o lustraciji ili kako je drugacije poznat Zakon o dosijeima usvojen je jos novembra 1995. godine glasovima vecinske desnice, dok krajem prosle godine, vecina levice je izvrsila neke modifikacije, ali ne anulirajuci Zakon.

Vec tri meseca, svakoga vikenda Komisija proglasava broj osoba koje treba udaljiti sa visokih zvanicnih mesta. I to se odnosi na one koji su bili clanovi Politickog biroa Komunisticke partije, saradnici Drzavne bezbednosti, radnici na visokim upravljackim strukturama, osudjeni od strane albanskih sudova kao izazivace politickih interniranja ili onih koji su bili agenti stranih sluzbi. Prema Zakonu, u roku od dve nedelje od odluke Komisije "necista" osoba je primorana da napusti upravljacko mesto, jer u suprotnom odluka o njegovom udaljavanju postaje javna.

Do sada zbog verifikacije dosijea, nije dozvoljeno da zauzme visok polozaj jedan zamenik ministra, smenjeno je osam direktora u raznim ministarstvima, 13 visokih oficira tajne sluzbe (SHIK), ministarstvu unutrasnjih poslova i ministrastvu odbrane, kao i 60 zvanicnika nizeg ranga. U medjuvremenu je zavrsen rad na verifikaiji u predsednistvu, parlamentu i u cetiri ministarstva, a nastavlja se proces kontrole cistote figura u predsednistvu Vlade, sudovima, tuzilastvu, policiji i drzavnoj RTV. U citavom ovom procesu, slucaj vrha Ustvanog sudstva je jedini gde se osoba smatrana nepodobnom za to mesto javno usprotivila odluci Drzavne Komisije. Gjata je proglasen necistim odlukom koja je drzana u tajnosti od strane posebne Komisije 18. januara ove godine. Prema Zakonu on je trebao da ode sa ovog mesta pocetkom februara. Medjutim, posle dve nedelje Gjata nije dobrovoljno napustio ovu funkciju. Cak je predsednistvo Parlamenta, da javnost ne bi shvatila ovo udaljavanje, ponudila je kao kopromis jedno tehnicko-pravno resenje: Da se usvoji ideja o trogodisnjoj rotaciji za obnovu tri mesta u Ustavnom sudu, gde bi jedan od udaljenih bio i Gjata. Kada ni ovaj nije prihvacen, uprkos posredovanju i ambasadora OEBS u Tirani, albanski Parlament je vecinom glasova odlucio o smenjivanju Gjate.

Gjata je postavljen na to mesto pre cetiri godine i za vreme njegovog rada u Ustavnom sudu opozicija nije mogla da dobije ni jedan porces gde je ona bila jedna od zainteresovanih strana. Poslovicnom se smatrala cinjenica da je Gjata razmotrio zalbu opozicije i u jesen 1994. godine u vezi sa valjanoscu Referenduma o Ustavu... dve nedelje posto je Referendum vec bio odrzan. Moze se smatrati paradoksalnom cinjenica da je Gjata smenjen upravo na osnovu tog Zakona koji je branio u vreme kada se opozicija njemu protivila u Sudu kojim je on predsedavao pre tri godine.

Odluku Parlamenta o smenjivanju Gjate sa funkcije nije priznala opoziciona Berisina Demokratska pratija, smatrajuci je "antiustvanom odlukom". S druge strane, predstavnik OEBS u Tirani Dan Everts, izrazio je svoju zabrinutost, smatrajuci odluku Parlamenta ishitrenom, ali nije propustio da okrivi obe strane u konfliktu.

Tokom citavog perioda postkomunisticke tranzicije dosijei tajne sluzbe su predstavljali omiljeno sredstvo u arsenalu politicke borbe u Albaniji. Bez sumnje da je albansko drustvo koje je proslo kroz najgoru komunisticku kalvariju, imalo potrebu za katarzom, kao sto je imalo potrebe i za zatvaranjem starih racuna. Medjutim, formula Adama Mihnika: "Amnestija ali ne i amnezija", dakle oprostaj ali ne i zaborav, iako cesto ponavljana nikada nije uzeta ozbiljno. Ko kontrolise proslost, kontrolise i sadasnjost... I dosijei su tako postali najomiljeniji saveznici u borbi za vlast.

Posle brojnih polemika novembra 1995. godine albanski Parlament, kojim je dominirala Berisina Demokratska partija usvojio je u dve faze tzv., "Antigenocidni" zakon. U prvoj fazi, optuzivali su se "za geniocid i zlocine protiv covecnosti" svi oni visoki funkcioneri koji su potpisivali tokom 45-njeg komunistickog perioda Odluke za interniranje 10 hiljada albanskih gradjana iz politickih razloga. Pod ovom optuzbom uhapseno je vise od 30 bivsih funkcionera, obuhvatajuci i bivseg komunistickog predsednika Ramiza Aljiu, koji su mogli biti osudjivani od 15 godina do smrtne kazne. Drugi deo Zakona je stupio na snagu u prolece 1996. godine, samo nekoliko nedelja pre osporavanih parlamentarnih izbora od 26. maja. Prema ovom delu Zakona zabranjivalo se kandidovanje za poslanike osobama koje su imale visoke zvanicne funkcije do 22. marta 1992. godine, datuma kada je dosla na vlast Berisina Demokratska partija.

Na ovaj nacin, ogroman deo opozicionih lidera iz tog vremena koji su vrsili te funkcije, izbacivani su iz aktivne politike. S druge strane, Zakon je zabranjivao vrsenje visokih drzavnih funkcija i bivsim agentima tajne sluzbe i njihovim saradnicima.

Zakon je ostro kritikovan ne samo od tadasnje opozicije (danasnje pozicije), vec i od strane medjunarodnih institucija. Posebni njegovi delovi smatrani su kao da su napisani da bi sprecili lidere opozicije i da bi ostavili povoda za fakultativna interpretiranja. U jednoj tacki Zakona pisalo je da njime nisu obuhvacene "individue koje su istupile protiv komunistickog rezima" i koje su dale poseban doprinos za pobedu demokratije u Albaniji. Ovo je stvorilo sumnje da bi Demokratska partija mogla da zadrzi na delikatnim upravljackim mestima ljude sa mracnom prosloscu, a u ime njihovog "antikomunizma".

Albanski Zakon o dosijeima cini se da je bio daleko od pravnih parametara ove vrste, koji su usvojeni u medjuvremenu i u ostalim bivsim komunistickim zemljama Centralne i Istocne Evrope. U Albaniji dosijei niti su otvoreni, niti su zatvoreni, oni su samo postali sredstvo ucene. Albanija je 1996. godine potpisala Evropsku konvenciju o ljudskim pravima, stavljajuci rezerve na Antigenocidni zakon ili na Zakon o lustraciji. I dok se ocekivalo da ce Nanoova Vlada povuci rezerve iz Strazbura, ona je samo nacinila neka ublazavanja i modifikacije. I kasnije, Zakon koji je pisao Berisa i kojeg su svojevremeno socijalisti proklinjali, zacudo je koriscen od strane samih socijalsita protiv Berisinih ljudi. Istoriji nikada ne nedostaje ironija. Spijunski poker se nastvalja.

AIM Tirana Alfred PEZA