Konferencija o Balkanu u Ohridu

MAKEDONIJA U BALKNANSKOM KONTEKSTU

AIM Skopje, 28.03.1998

U organizaciji Aspenovog Instituta, Sorosove fondacije i Saveta Evrope, 20 i 21 marta je u "glavnom turistickom gradu" Makedonije, Ohridu, odrzana medjunarodna konferencija posvecena Balkanu. Sam naslov konferencije - "Balkanska saradnja - potreba ili iluzija", koji se moze oceniti kao provokativan, nagovestio je "zivu" diskusiju koja se, odlukom organizatora, odvijala iza zatvorenih vrata. Da ce tok konferencije biti ostar moglo se zakljuciti vec i po tome sto je kao glavni "radni materijal" konferencije bio izvestaj Medjunarodne Komisije za Balkan "Nezavrseni mir". Prvi potpisnik ove publikacije (objavljene 1996 godine), Leo Tindemans ujedno je bio i moderator konferencije. Njegov prestoj na obalama prelepog Ohridskog jezera (koji je pod zastitom UNESCO-a) verovatno i nije bio tako prijatan kako obicno jeste za svakog posetioca, a o tome se pobrinuo niko drugi nego prvi covek Republike Makedonije, Kiro Gligorov! Naravno da ovde nije rec o nedostatku poznatog balkanskog gostoprimstva, jer toga je bilo uprkos svemu, vec o "nerascisscenim racunima" oko izvestaja. Naime, izvestaj ove Komisije, ciji je koautor i sadasnji predsedavajuci stalnog komiteta OEBS-a, Bronislav Geremek, jos pre nego sto se nasao u rukama sire publike, u Makedoniji je bio pretstavljen crnim bojama i bio proglasen maltene antimakedonskim.

Predsednik Makedonije, koji je odrzao pozdravnu rec, koja je bila dostupna i javnosti, uprkos svojoj poznatoj suzdrzanosti, ovom prilikom nije mogao odoleti emocijama i svojim gostima je priredio pravu lekciju koju ce verovatno tesko zaboraviti. Naime, po njegovoj oceni izvestaj ne bi trebao da se zove "Nezavrseni mir" vec "Nezavrseni izvestaj"!? Najneprihvatljiviji deo izvestaja za njega jeste onaj u kome se govori o albanskom pitanju u Makedoniji i SR Jugoslaviji i gde se tvrdi da u slucaju veceg konflikta medju Albancima i slovenima na Balkanu moze doci do saveza izmedju Skopja i Beograda. U svojoj reakciji na izvestaj predsednik Makedonije nije mogao sakriti iznenadjenje zbog cinjenice sto su clanovi Komisije predvideli mogucnost stvaranja unije medju Albancima u Makedoniji i onima na Kosovu. "Pitam se, ima li osnova u tezi za moguce stvaranje unije u senci medju Albancima sa Kosova i onih iz Makedoniji", glasno je razmisljao Gligorov pred sedamdesetak ucesnika iz Balkana i ostalih delova Evrope, da bi malo kasnije sam ponudio utesni odgovor. "Cini mi se da se ukupna stanja, kao zajednice, na Kosovu i Makedoniji bitno razlikuju, ali i polozaji manjina na Kosovu, odnosno Srbiji, Jugoslaviji i manjina u Makedoniji, koje mozda ne uzivaju sve sto je na vrhu evropskih normi, ali te norme se postuju i putem dijaloga i uzajamnog razumevanja grade se odnosi u drzavi koja pripada i jednima i drugima", naglasio je Gligorov.

Na ovaj nacin je predsednik Makedonije jos jednom pokusao da razuveri deo medjunarodne javnosti koji i dalje veruje da Makedonija nema autenticnu politiku vec da je ona zavisna od snage inercije nasledjene iz bivse federacije. Posebnu neprijatnost za Makedoniju pretstavlja to sto se njena politika prema Albancima, naravno ne uvek, veze sa politikom Beograda koja je u poslednjoj deceniji postala sinonim za drzavno nasilje. Neprijatnost je tim veca zbog toga sto ovaj imidjz uveliko rusi njene izglede za prikljucenje u Euroatlantske institucije kojima tezi. U svojoj kritici izvestaju predsednik Makedonije je izrazio neslaganje i u pogledu principa po kojima bi se zemlje ovog regiona prikljucile zapadu, odnosno "regionalni princip". Drugim recima, on je naglasio poznati stav da se "podobnost" svake zemlje za prijem u drustvo razvijenih mora ocenjivati pojedinacno a ne kolektivno, iako Makedonija rado pristaje i na regionalnu saradnju.

Koliko je Gligorovu stalo da uveri zapadnjake u iskrenost svojih teza da Makedonija ne namerava i da nema razloga za nekakav savez sa Jugoslavijom protiv Albanava, govori i njegova izjava o polozaju Albanaca u Makedoniji u poredjenju sa onima na Kosovo, odnosno Srbiji ili Jugoslaviji. Govoreci o Albancima u Makedoniji, odnosno o manjinama, on je prvi put eksplicitno izjavio da oni "mozda ne uzivaju sve sto je na vrhu evropskih normi", iako je pre ovoga uvek govorio suprotno, cak aludirajuci da oni imaju "visak" prava.

Ako zbog niceg drugog, spomenuta konferencija o Balkanu ce verovatno biti zapamcena po tome sto je naterala makedonsku zvanicnu politiku da se distancira od srpske politike, i to "pred svedocima". Svoj veliki test makedonska vlada je vec imala prilike da polozi kada je objavila da joj ne pada na pamet da dozvoli jugoslovenskim policijskim snagama da predju makedonsku granicu u potrazi za pripadnicima OAK za koje se govorilo da se kriju u planinama uz granicnu liniju. Mozda jos vrednije od ovoga jeste cinjenica sto je prvi covek Makedonije javno izneo dilemu da manjine mozda i ne uzivaju sva prava koja bi mogla uzivati.

Sto se tice drugih efekata ove konferencije najvazniji se tek ocekuju. Ucesnici su pokusali da daju smernice koje bi vodile ka vecoj i uspesnijoj saradnji izmedju suseda, kao i neke smernice o uspesnijoj izgradnji demokratskih drustava. Forma ovih smernica u obliku preporuka se tek ocekuje, ali sudeci po informacijama koje su procurile iz zatvorenih radnih grupa (novinarima nije bio dozvoljen pristup) tesko je ocekivati nesto ambicioznije koje bi zaista promenilo odnose suseda na Balkanu. Bar u sadasnjim okolnostima. Kao svojevrsna potvrda ove pretpostavke moze posluziti izjava makedonske vlada da je protiv sankcija prema SRJ, iako je prethodno ista ta vlada podrzala odluke Kontakt grupe o bivsoj Jugoslaviji.

Za sada ostaje nejasno da li na ovaj nacin makedonska vlada potvrdjuje teze iz "Nezavrsenog rata" ili pak promovira neke sasvim nove standarde u regionalnoj saradnji?

AIM Skopje

IBRAHIM MEHMETI