STRAJK U "NASOJ BORBI"

Novnarstvo u Srbiji

Atmosfera redakcije dnevnih novina u strajku moze se porediti samo sa onom koja nastaje u vozu neocekivano zaustavljenom usred pustare. Umesto ritmicnog tutnja tockova, odjednom se cuju svi do tada priguseni zvuci, razgovor putnika, plac beba, otvaranje i zatvaranje vrata, koraci u hodniku... Neprirodno stanje, u oba slucaja.

AIM, BEOGRAD, 27. 3. 1998.

Beogradska redakcija dnevnika "Nasa borba" ponovo je ovih dana strajkovala. Na 23. marta postavljen zahtev za isplatu stalno i honorarno zaposlenih, poslovodstvo nije odgovorilo. Tri dana kasnije, 26. marta, novine se nisu pojavile na ulicama. U petak 27. marta strajkaci su odlucili da nastave sa radom, jer su im februarske zarade isplacene. Tako je, sudeci po dosadasnjim iskustvima, prilika za ozbiljan razgovor o sudbini "Nase borbe" odlozena na neodredjeno vreme.

Prica o svakako najpoznatijem od sadasnjih 13 beogradskih dnevnih listova pocinje sa demonstracijama 9. marta 1991, povodom kojih su na beogradske ulice izasli tenkovi JNA i, istovremeno, ondasnje glasilo Socijalistickog saveza radnog naroda Jugoslavije, "Borba" u novom - smanjenom - formatu i sa, sto je vaznije, sadrzajem koji je ucinio da narednih dana postane neuporedivo najcitaniji dnevni list. Izvestavanje o dramaticnim dogadjajima - a ne njihova priprema ili raspirivanje, sto je u najvecem delu elektronskih i stampanih medija Milosevicev rezim u Srbiji prethodno vec uspostavio kao sluzbenu uredjivacku politiku

• ucinice "Borbu" najpouzdanijim izvorom informacija o zbivanjima u zemlji ciji je raspad vec uveliko poceo.

Otuda rezim - koliko god narednih godina bio zauzet nacionalno-istorijskim poslovima "odbrane" Jugoslavije, ognjista, ovih i onih granica - nikada nije skretao paznju sa neposlusne "Borbe", kao ni sa ostalih nezavisnih ("opozicionih", "placenickih", "izdajnickih" i "nepatriotskih") medija. U sada vec cuvenim vlasnickim transformacijama - najzesce usmerenim ka Nezavisnoj TV Studio B i "Borbi" - drzava Srbija je naprasno otkrila greske u obracunu deonicarskih uloga, pa se preko noci pojavila kao vecinski vlasnik, uprkos svakom i protiv svakog prava. "Borbi" je 1994. godine dodeljena sudbina povratka u status partijskog glasila, i to glasila Jugoslovenske levice koju je nesto ranije osnovala Mirjana Markovic, supruga Slobodana Milosevica. Februara 1995. veci deo redakcije "Borbe" odbija da prihvati cinjenicu kako ih je Dragutin Brcin, instalirani glavni i odgovorni urednik, "preuzeo" provalom u redakciju na nacin slican operacijama policijskih antiteroristickih jedinica.

Tako nastaje "Nasa borba", ciji ugled pouzdanog izvora informacija u domacoj i medjunarodnoj javnosti nastavlja da raste, ukljucujuci i respekt kolega i profesionalnih udruzenja. No, rastu i problemi sa kojima se redakcija suocava. Novosadski biznismen Dusan Mijic postaje vlasnik "Nase borbe". Oni koji su prosle nedelje strajkovila zbog plata ne osporavaju mu zasluge. "Mijicu svakako treba odati priznanje sto je prihvatio Nasu borbu, sto nam je - uz sindikat "Nezavisnost" - jedini pomogao i sto se nikada nije mesao u uredjivacku politiku lista", kaze Dragisa Stankovic, predsednik nezavisnog sindikata "Nase borbe". "Ali", dodaje, "on je i covek koji smatra da smo svi mi njegovo vlasnistvo, sklon da samo sebi pripise zasluge za ono sto Nasa borba predstavlja".

Od septembra 1997. zbivanja u "Nasoj borbi" pocinju da se ubrzavaju: nezadovoljstvo kolektiva vlasnikom je prvi put javno saopsteno citaocima 28. oktobra, stampanjem "bele strane" sa obavestenjem o ranijim neuspelim pokusajima da se pitanje plata, honorara i osnovnih uslova za rad resi, kako bi "ocuvali profesionalni nivo lista i zadovoljili visoke zahteve nasih citalaca". Iza sturog obavestenja o strajku upozorenja krila se, u stvari, cinjenica da je veliki broj novinara i saradnika ("honoraraca") napustio "Nasu borbu", da je dopisnicka mreza veoma smanjena i da je osnovni uzrok svemu tome visemesecno kasnjenje honorara i plata. Konacno, ceo urednicki kolegijum "Nase borbe" (osim jednog clana) podneo je ostavku 5. februara ove godine, smatrajuci da ne postoje minimalni uslovi za ostvarivanje uredjivacke politike lista. Dve nedelje kasnije, Upravni odbor "Fininvesta" - firme koja je izdavac "Nase borbe" - usvaja ostavku kolegijuma i za vrsioca duznosti glavnog i odgovornog urednika imenuje Ivana Mrdjena.

Nezavisni sindikat "Nase borbe" je dan kasnije, 19. marta, jos jednom obavestio direktora "Fininvesta" kako strajk zaposlenih nema veze sa nepoverenjem u vlasnika i poslovodstvo, nego sa cinjenicom da stalno odlaganje problema zarada proizvodi mnogo vece stete za "Nasu borbu", ukljucujuci tu - izmedju ostalog, ako vec ne i na prvom mestu - odluku Slobodana Pavlovica i Mirka Klarina, dvojice vec dugo najboljih jugoslovenskih dopisnika iz inostranstva da napuste list, zajedno sa onima koji su to prethodno vec ucinili:

"Vise od godinu dana vlasnik lista Dusan Mijic nema petlju da nam saopsti kako para nema", kaze Dragisa Stankovic, "pa su tako, prakticno, zaposleni poslednjih nekoliko meseci bar jednom mesecno u strajku ili moraju da prete strajkom kako bi ostvarili svoja osnovna prava".

Dvojica glavnih i odgovornih urednika i dva kolegijuma su u prethodne tri godine "Nase borbe" podnosili ostavke, nemocni da sa vlasnikom rese pitanje plata, uslova rada i tiraza. Milos Vasic, predsednik Nezavisnog udruzenja novinara Srbije - koje je povodom najnovijih sukoba kontaktiralo sa vlasnikom "Nase borbe" - kaze: "Dusan Mijic je kao poslovni covek kupovao novine i, ako sada misli da su mu prodali macku u dzaku, to je njegov problem. Ako je, kako kaze, Nasu borbu dobio sa odredjenim kadrovskim balastom, to je trebalo da resi u skladu sa svojim vlasnickim pravima. To sto nije hteo da se mesa u uredjivacku politiku nije bas najmudriji poslovni potez. Sada je za ispravljanje svega toga kasno. Nije, medjutim, za jednu stvar: da se shvati kako je ulaganje u dnevne novine dugorocna investicija".

Dugorocna investicija, ali i rizik. Tesko i dugo sticani ugled lako se gubi, o cemu jedva da ima kvalifikovanijih svedoka od novinara. Pitanje da li je "Nasa borba" vec presla tu granicu za sada ostaje bez odgovora, a to je u svakom slucaju - najgore resenje.

Aleksandar Ciric (AIM)