SLUCAJ MIRSADA HASANOVICA

Hapsenje na granici

AIM, BEOGRAD, 27. 3. 1997.

Finansijski direktor preduzeca "BH Gas" Mirsad Hasanovic verovatno nije mogao ni da pretpostavi u kakvu ce se avanturu pretvoriti njegov put u Novi Sad, gde je, kao clan privredne delegacije Federacije Bosne i Hercegovine, trebalo da pregovara sa predstavnicima Naftne industrije Srbije o transportu prirodnog gasa za Bosnu preko jugoslovenske teritorije. Umesto u nekoj novosadskoj kancelariji, uz kafu i kiselu vodu, bez ikakve svoje krivice nasao se prvo u sidskom, pa u beogradskom zatvoru. I to citavih osam dana.

Hasanovic je uhapsen u sredu, 18. marta ove godine na granicnom prelazu kod Sida. Njegovim kolegama iz delegacije objasnjeno je samo da je za njim raspisana poternica. Sutradan je prebacen u Beograd, u sediste gradske policije u Ulici 29. novembra, a prekosutra se nasao u Okruznom zatvoru u Bacvanskoj ulici, cuvenom "Ce-zeu". Po svoj prilici nije mu ni receno zbog cega. U sredu i cetvrtak nije saslusavan, u petak vec pocinje vikend... Istraznog sudiju prvi put je video tek posle pet dana.

"Rec je o tome da je njegovo ime ostalo na jednoj poternici", objasnjava za AIM beogradski advokat Nikola Barovic. "On je spomenut u istrazi oko malverzacija u vezi sa Kreditnom bankom Beograd i preduzecem Teamex international iz Beca, ciji je vlasnik jugoslovenski drzavljanin. Negde na toj relaciji nestalo je tokom 1991. godine nesto vise od 300 hiljada dolara. Godine 1994., u istrazi oko tog slucaja pomenut je i Mirsad Hasanovic, tada finansijski direktor fabrike glinice Birac iz Zvornika. Iz predmeta se vidi da bi eventualno mogao da bude saslusan kao svedok. Tuzilastvo je, medjutim, prosirilo istragu i na njega i raspisalo poternicu. Osumnjiceni su Hasanovica naveli kao svedoka racunajuci da ce biti nedostupan istrazi zbog rata u Bosni. Mozda su mislili da vise nije ziv. To se desavalo proteklih godina: navede se svedok iz Bosne ili Hrvatske i, posto ne moze da bude saslusan, zacepi se istraga. S druge strane, tuzilastvo potencijalnog svedoka za svaki slucaj proglasi saucesnikom, prosiri istragu i na njega, racunajuci da ce, ako ga se dokopa, sigurno moci da racuna na njegovo svedocenje. Da ne gube vreme saljuci mu poziv i da ne razmisljaju da li ce hteti da svedoci ili ne. Ovako ga je lakse kontrolisati. Razume se da je takav postupak tesko ogresenje o zakon i pravdu i da pokazuje neshvatljivu indolentnost tuzilastva. Kod nas niko ne odgovara zbog neosnovanog lisavanja slobode. Uhapse coveka, drze ga osam dana u zatvoru i puste ga bez izvinjenja!"

Zanimljivo je da je jos 1995. godine istraga o pomenutim malverzacijama zatvorena, ali je ovih dana, posto je Hasanovic uhapsen, iznova otvorena. Cim je Hasanovic saslusan, tuzilac je odustao od istrage, jer je bilo jasno da covek nema nikakve veze sa ovim slucajem. A to sto je proveo osam dana u zatvoru na pravdi Boga, njegov je problem. Ako je nekome bas bilo stalo da saslusa Mirsada Hasanovica, to je, prakticno mogao da uradi istog dana, posto je lisen slobode u 11 sati, a voznja od Beograda do Sida auto-putem ne traje duze od sat i po, uz striktno postovanje ogranicenja brzine. Ali...

"Za svaku radnju im je trebao po dan", kaze advokat Barovic. "Dan da ga uhapse, dan da ga prebace u Beograd i jos jedan dan da ga odvezu od Ulice 29. novembra do Okruznog zatvora. Jos tri dana da ga saslusaju i cak dva dana da ga puste!"

I ovaj poslednji detalj je zanimljiv. U sredu, 25. marta uvece, u informativnoj emisiji beogradskog Radija B-92, objavljena je izjava predsednika Okruznog suda u Beogradu Branimira Tocanca da se protiv Hasanovica od 1994. godine vodi istraga zbog zloupotrebe, da je on zadrzan u pritvoru zbog saslusanja i da je tog dana pusten. To je, medjutim, bila laz, jer je Hasanovic pusten tek sutradan pre podne. G. Tocanac je verovatno dobio informaciju da bi Hasanovic trebalo da bude pusten, ali nije proveravao da li je on zaista na slobodi. I dok su se "organi gonjenja" dogovorili, gost iz Bosne proveo je jos jednu noc na drzavnom hlebu. "Sreca sto je bio clan delegacije i sto je za njega intervenisano, inace je mogao i svih mesec dana da ostane u zatvoru", kaze Nikola Barovic. U uredjenim drzavama clan inostrane delegacije ne bi ni bio uhapsen, dovoljno bi bilo da mu, recimo, ne dozvole izlazak iz zemlje dok ne bude saslusan. Ovde je, medjutim, uvek lakse hapsiti pa onda, bas ako mora, pustati. I to, po mogucstvu, casne ljude i obicne gradjane - kriminalci, pogotovo ako su proglaseni "ratnim herojima", brzo izlaze iz zatvora (ukoliko se uopste nadju iza brave), bez obzira sta su ucinili. Jer, ideologija na kojoj se jos uvek temelji aktuelni rezim u Srbiji lepo uci da niko nije nevin dok to ne dokaze. Ili dok se ne naredi Tamo Gde Treba.

Uros Komlenovic (AIM)