OBRAZOVANJE U RALJAMA POLITIKE

1. septembra 1996. godine, kada je potpisan Sporazum o skolstvu, izmedju tadasnjeg predsednika Srbije Slobodana Milosevica i lidera kosovskih Albanaca Ibrahima Rugove, koji je predvidjao povratak nastavnih objekata albanskoj djackoj i studentskoj omladini, izazvao je i pozitivne ali i negativne reakcije na Kosovu. Dok je jedan deo ovdasnjih politickih subjekata euforicno prihvatio ovaj Sporazum, izrazavajuci uverenje da je samo pitanje dana kada ce se albanski djaci i studenti, nakon sest godina vratiti u svoje zgrade, drugi su smatrali da "od Sporazuma nece biti nista". Bilo je i onih trecih, koji su osudjivali, obe strane Komisije "tri plus tri", smatrajuci da ovim potpisivanjem Prosvetnog dogovora zele sebi da "kupe vreme".

Medjutim, ustanovilo se da su oni koji su jos tada procenjivali da se ovaj Sporazum nece ubrzo realizovati bili su u pravu. Godinu dana nakon njegovog potpisivanja, studenti Univerziteta u Pristini na nastavnom albanskom jeziku, resili su da stvari uzmu u svoje ruke, i zapoceli su sa organizovanjem protesta, zahtevajuci bezuslovan povratak u skolske objekte. Iako su oni imali veliki odhek u medjunarodnom javnom mnjenju, nisu postigli nista vise. Barem ne do sada...

U medjuvremenu, dogodila se Drenica i tamosnje zrtve nakon cega se se, komentarisu politicki krugovi kosovskih Albanaca, "probudila" medjunarodna zajednica. Preko 80 ubijenih, medju kojima i zene, deca i starci, intenzivirao je mnogobrojne diplomatske posete kako Pristini tako i Beogradu, nakon cega je usledio i sastanak Kontak Grupe u Londonu (9. marta), posvecen desavanjima na Kosovu. Nakon ovog susreta, Milosevicevom rezimu ostavljen je rok od deset dana da ispuni zahteve i tako spreci uvodjenje novih kaznenih mera prema Beogradu, medju kojima su kljucni bili povlacenje specijalnih policijskih jedinica iz drenickog regiona, implementacija sporazuma o obrazovanju i uspostavljanje dijaloga sa predstavnicima kosovskih Albanaca".

Od ova pomenita tri uslova, dva do danas nisu ispunjena: policijske snage su i dalje prisutne u Drenici, a neki visoki americki funkcioneri isticu svoje saznanja da "one imaju nameru da duze vreme ostanu tamo". Od trazenog pravog dijaloga, osim nekih nagovestaja, malo se toga konkretizovalo.

Samo dva dana pre ponovnog zasedanja zemalja clanica Kontakt grupe, u prisustvu predstavnika verske zejednice "Sveti Edjidio", Monsinjora Vicenca Palje, predstavnici Komisije "3+3", u Pristini su potpisali tzv. "Aneks o sprovodjenju Sporazuma o skolstvu", u kojem se precizno istice nacin "oslobadjanja" skolskih i univerzitetskih objekata, kako bi sledeca nastavna godina za albanske djake i studente mogla da se odvija u skolskim zgradama. Monsinjor Palja je nakon potpisivanja ovog Protokola izjavio da "ovim sporazumom ili svi pobedjuju, ili svi gube". Srpsku "trojku" koju je predvodio Ratomor Vico je s druge strane izjavio da je ovo "prvi koraak ka porazu separatizma".

Medjutim, albanska strana je ovaj put bila opreznija u davanju izjava u vezi potpisivanja ovog dokumenta. Sem najbrojnije partije na Kosovu Demokratskog Saveza, ostale su na ovaj dogadjaj gledale "drugim ocima". Glavna primedba je bila da ovaj Dokument nije trebao da se potpise pre sastanka Konkat Grupe, te da je ovim ucinjena velika usluga Slobodanu Miloshevicu.

U Saopstenju za javnost, Demacijeva Parlamentarna partija Kosova smatra da je potpisivanje "tzv. Aneksa Sporazuma o skolstvu, jedan neosmisljen potez albanske politike". Parlamentarci ovu tvrdnju obrazlazu cinjenicom da je potpisani Aneks inace kako ga smatraju nejasnog i nepreciznog Sporazuma i sam nejasan i nepreciziran. Oni takodje smatraju da se stavljanjem potpisa na ovakav dokument "nastavlja stvaranje prostora za politicko manipulisanje srpske politike", koja je, tvrde oni i do sada manipulisala Sporazumom o skolstvu". Sto se tice "rasporeda oslobadjanja" skolskih objekata, ova partija je misljenja da "nije bilo ni politickog niti tehnickog razloga za takvu parcijalizaciju, a potpisivanjem ovog nejasnog Aneksa stvorena je mogucnost za potpisivanje mnogih ostalih aneksa u vezi sa svacim sto nije jasno".

Albanska demohriscanska partija, bliska DSK-u, smatra da "potpisivanje ovog Aneksa za albansku stranu znaci plus, zato sto ce se napokon realizovati Dogovor o skolstvu potpisan od strane Milosevica i Rugove". A sto se tice dosadasnjeog odlaganja implementacije Sporazuma o skolstvu, demohriscani smatraju da srpska strana nikad nije bila zainteresovana da bez postavljenih uslova implemenitra ovaj Prosvetni dogovor. "U interesu srpske strane je bilo da se ovaj Aneks potpise pre 25. marta, kako bi se na taj nacin pred medjunarodnim javnim mnjenjem izaslo sa njihovom "spremnoscu" za "popuste" u vezi normalizacije skolstva i za snizavanje tenzija na Kosovu", smatraju demohriscani, zakljucujuci da je potpisivanjem ovog Dokumenta albanska strana samo dobila.

Socijaldemokrtaska partija - krilo na cijem je celu Kacusa Jasari, tvrdi da je ovo potpisivanje samo rezultat medjunarodnog pritiska na Beograd i da to nije njegov znak dobre volje. Oni isticu da "mi vrlo dobro znamo da je srpska politika, majstor za odlaganje i za izbegavanje obaveza, i to je razlog sto ne ocekujemo brzu implementaciju, jer ce ovaj "proces" prolaziti kroz velike teskoce.

Ostrije kritike uputila je Partija nacionalnog jedinstva, ciji podpredsednik Afrim Morina, konstatuje da se "sa ovim potpisivanjem, uspesno manevrisalo, kako medjunarodna zajednica ne bi ustanovila nove sankcije protiv Srbije, dok nasi "lakeji" (aludirajuci na albansku "trojku") slave ovaj politicki i diplomatski "uspeh" gospodina Rugove. "Godinu ipo dana posle potpisivanja Sporazuma o skolstvu, kada se beogradski rezim nalazi pred postavljanje novih sankcija zbog masakra u Drenici i samo dva dana pred sastanak Kontakt grupe, "savetnici" gosp. Rugove, a verovatno ne bez njegovog naredjenja, potpisuju Protokol za implementaciju Dogovora", kaze Morina. Trenutak potpisivanja, prema Morini, jeste "najbolji poklon za Milosevicev rezim", kaze Afrim Morina.

Medjutim, albanska strana nije bila jedina koja je reagovala na ovo potpisivanje. Rektor Univerziteta u Pristini na nastavnom srpskom jeziku Radivoje Papovic je istog dana izjavio da "ne prihvata ovaj Dokument, posto je isti protivzakonit i protivustavan". On je ubedjen da "povratkom albanskih djaka i studenata u skolske objekte, znaci izdaju Kosova i jos jedan korak ka realizaciji Kosova Republike". Zbog potpisivanja ovog dokumenta, srpski studenti su protestovali na ulicama Pristine, zavetujuci se da "nikada nece prihvatiti da se na njihovom Univerzitetu uci na jeziku nacionalnih manjina i planovima i programima strane zemlje". Srpski rektor Papovic, "bunio" se i 1. septembra 1996. god., kada je prvi put potpisan Sporazum o skolstvu. Ali, za razliku od septembra '96-te, ovoga puta, u posetu mu je dosla delegacija srpske Vlade, koja vec dve nedelje boravi u Pristini, ocekujuci da se na ponudjeni dijalog pojave predstavnici politickog vodjstva kosovskih Albanaca. Kako se i zvanicno potvrdjuje, ova delegacija je pokusala da ubedi Papovica da prihvati potpisani Sporazum, ali i posle petosatnog razgovora izgleda da on nije popustio pod pritiscima. Dok su razgovori trajali, nekoliko stotina srpskih studenata je protestovalo ispred zgrade Rekorata uzvikujuci "Ne damo te rektore". Ove razgovore ce sigurno jos dugo pamtiti i predstavnici srpske Vlade koji su jedva izvukli zivu glavu usled besa, sto je rezultiralo psovanjem, vredjanjem, pa bogami i udaracima i gadjanjem flasama i cime jos, agresivne grupe studenata. Ali, ipak se cini da ce ovaj incident biti odlucujuci u smislu razjasnjavanja "pitanja" srpskog rektora, koji je vec sutradan bio primoran da zajedno sa svojim dekanima otputuje u Beograd. Tim pre, sto na dnevni red dolazi implementacija Sporazuma o normalizaciji obrazovanja na Kosovu.

Poznavaoci prilika ne iskljucuju cak mogucnost Papovicevog brzog smenjivanja i imenovanje "elasticnije" licnosti koja ce bez nekih prigovora prihvatiti sve odluke koje u ovoj oblasti bude donosila Vlada, dakle i one vezane za povratak albanskih djaka u skolske i univerzitetske objekete.

I najzad, da li stvarno sprovodjenje ovog Prosvetnog dogovora zavisi samo od zahteva jos uvek prisutnog ili imenovanja novog rektora?...

AIM Pristina Teuta BALA