NEPREDVIDIVA KOSOVSKA ZBILJA

AIM JUNIOR Pristina

Poslednji dogadjaji na Kosovu izazivaju veliku zabrinutost kod srpskog stanovnistva. Pored pocetne panike i velikog straha, pre svega zbog nedovoljne neinformisanosti o desavanjima na ovim prostorima, a nakon stabilizacije situacije, moze cuti uglavnom jedan dominantan i nekoliko alternativnih stavova o poslednjim dogadjajima.

Nakon potpisivanja Protokola o dinamici povratka albanske skolske i studentske omladine u nastvane objekte, dominantno misljenje je apsolutno pesimisticno, a "ponasanje" Milosevica i srpske Vlade dozivljava se kao izdaja Kosova i Metohije.

Tvrdi se da je Milosevic u svom poznatom stilu godinama ignorisao problem, da je samo zamrznuo stanje nakon 1990 godine i da sustinski nista nije uradio na temeljnijem resavanju problema, kako se potencira nelojalnih Albanaca. Zamera mu se sto je dozvolio rad albanskih politickih stranaka, njihovu nesmetanu, tvrdi se, propagandu i komunikaciju sa inostranstvom i pored njihovih jasno ispoljenih stajalista o otcepljenju od teritorije Srbije/Jugolsavije. Zamera mu se da je dozvolio rad "ilegalnog" paralelnog Univerziteta. Zamera mu se da je pored ostalog dozvolio stampanje velikog broja albanskih novina i magazina koji slobodno i bez ikakve cenzure zagovaraju koncept nezavisnog Kosova. Generalno gledajuci, zamera mu se sto je zbog odrzavanja statusa quo i neresavanja situacije dosao u situaciju da se Kosovo nadje u zizi svetske javnosti.

Zamera mu se da je po kozna koji put nesto zapoceo, prenaglio, ostavio "napola" i navukao paznju kompletne svetske javnosti, koja sada zeli da spreci novu Bosnu na ovim prostorima.

Potpisivanje Dogovora o skolstvu bez jasnih odrednica o planovima i programima, diplomama i ingerencijama Srbije prema skolstvu koosvskih Albanaca, kod ogromne vecine stanovnistva dozivaljava kao apsolutna izdaja. I pored tihog bojkota zvanicnih opstinskih i partijskih (SPS) struktura i stava da na miting ne treba ici jer ga oni ne organizuju, na mitingu podrske stavovima Srpskog Univerziteta ipak se okupilo oko 30 hiljada studenata, ucenika i gradjana. Sprovodjenje ovakvog Dogovora o skolstvu je osudjeno na najbalze receno - opstrukcije. Rukovodstvo Univerziteta u Pristini je javno odbacilo Sporazum, a s druge strane, postoje indicije i da je albanska strana nezadovoljna Sporazumom. Za ocekivati je da ce Komisija "tri plus tri" imati teske muke da sprovede i najmanju stvaku ovog Sporazuma i vec se nagadja da ce biti u stalnom zasedanju u pokusajima da se prilagodi trenutnoj menjevise nametnutom situacijom. Razloga za to ima mnogo, nezavisno od zvanicnog protivljenja rukovodstva Univerziteta i najava blokiranja objekata od strane studenstke organizacije i eventualne reakcije drzave prema rektoru Radivoju Papovicu i vodjama protesta.

Veliki broj studenata ovog Univerziteta je iz krajeva koji gravitiraju pristinskom Univerzitetu (severna Crna Gora, Sandzak, Toplica, leskovacki i niski kraj). Oni su, posle svega sto se na Koosvu poslednjih desetak godina desavalo, ne bas spremni na zajednicko studiranje, pogotovo ne u zadatim rokovima. Predstava koju studenti iz Srbije i Crne Gore kao i kosovski studenti imaju o Albancima uopste i Albancima studentima je takva da se studiranje, zivot i ishrana u zajednickim prostorima, kako predvidja ovaj Protokol, moze se opisati samo kroz slicice o macki i psu u istom kavezu.

Dve nacionalne zajednice su na Kosovu osam godina zivele paralelno i prakticno bez dodirnih tacaka. Obe strane su u medjuvremenu evoluirale, ali nijedna strana nije svesna promena kod drugih. Stvorene su dve paralelne koncepcije zivota i studiranja, koje je u ovom trenutku gotovo nemoguce pribliziti bez ozbiljnijih negativnih reakcija sa obe strane. Cini se da je potpisivanje Sporazuma samo javno oglasavanje obe strane da zele ozbiljno da porade na problemu i time zadovolje Ameriku i EU koje insistiraju na napretku. Izgleda da je Komisija "tri plus tri" i bila svesna ovih cinjenica i zbog toga u Dogovoru ipak ostavila mogucnost odstupanja od pocetnog resenja u smislu izgradnje novih objekata i u skladu s tim ne iskljucuje se, odvojenog studiranja, boravka i ishrane.

Realno je ocekivati da se Dogovor o obrazovanju moze sprovoditi tek nakon letnje pauze i duze pripreme obe strane, naravno, ukoliko situacija u medjuvremenu ne eskalira. (!?)

U medjuvremenu, izvesno je, vrlo je zamrsena, teska rovovska idejno politicka i nacionalna diferencijacija na relacijama:

-"Tvrdo nacionalno krilo" - "Krilo koje je formalno lojalno Milosevicu" unutar koosvskog SPS-a,

• "SPS Kosova i Metohije"-"Milosevic i centrala SPS-a",

• "Kosovski Srbi" - Beograd.

Tesko je ovakvu situaciju posmatrati u svetlu stanja u Republici Srpskoj. Rektor Papovic nikako se ne moze posmatrati kao Krajisnik, jer tvrdo nacionalno krilo SPS na Kosovu, prakticno nema isturenog frontmena, vec je u pitanju duboko ukorenjeni precutni plebiscit sirokog sloja uticajnih ljudi. Isto tako, daleko je ocekivati od krila formalno poslusnog Milosevicu da ce isturiti ispred sebe nekakvog kosovskog Dodika i doci u situaciju da bude izmedju dve vatre: Milosevica sa medjunarodnom zajednicom na vratu i lokalnog srpskog stanovnistva.

Nezadovoljstvo kod Srba je veliko i mali je broj onih koji ne razmisljaju o eventualnom odlasku u uzu Srbiju ili inostranstvo. Medjutim ipak, vece pokrete masa prema Srbiji ne treba ocekivati. Razloga za to ima dovoljno. Dogadjaji na Kosovu su i pored vrlo teske situacije jos uvek "niskog intenziteta" i za sada jos uvek nema akutnog problema koji bi u talasu pokrenuo ljude ka Srbiji. Odredjen broj "boljestojecih" Srba ima reseno stambeno pitanje u Srbiji, ali problem je sto nemaju i reseno zaposlenje. U situaciji teske recesije u Srbiji, tesko je ocekivati da ce se veci broj kosovskih "kadrova" moci zaposliti i situirati u Srbiji. U svrari dobra vecina kosovskih Srba nema nikakvih realnih pretpostavki da normalno ode sa ovih prostora. U medjuvremenu su uglavnom oni koji su to mogli sklanjali decu, a kada se stanje stabilizuje - vracali.

Ulazak radikala u Vladu Srbije moze donekle ublaziti gnev kosovskih Srba prema Milosevicu. Situacija je sada takva da se potezi ne tumace racionalno, vec iskljucivo emotivno. Ucesce kosovskih radikala u Vladi, trebalo bi da pruzi garanciju da se nova Vlada nece ponasati prema Kosovu kao prema vrucem krompiru, vec da ce maksimalno postovati interese kosovskih Srba.

Srpsko stanovnistvo na Kosovu uglavnom nezna verziju dogadjaja koju predstavlja albanska strana i o civilnim zrtvama na kojima se insistira zna samo iz policijskih saopstenja i saopstenja srpske Vlade. S druge strane, izgleda da ne jenjavaju oglasavanja/aktivnosti pripadnika kako se sami nazivaju OVK, te poslednjim akcijama u decanskim selima, a pre toga svojim saopstenjima navodi na zakljucak da je ona konsolidovala redove i da nece tek tako odustati od daljeg delovanja.

Alternativno misljenje kod odredjenog broja obavestenijih Srba, koji trezvenije posmatraju situaciju, svodi se na konstataciju da je pred zapadnom javnoscu izgubljen informativni i medijski rat sa albanskom stranom. Takodje se navodi da srpska strana nije pokazala i pruzila vicu paznju prema inostranim novinarima koji u velikom broju borave na Kosovu.

Ocekuje se da se situacija eventualno popravi ulaskom radikala u Vladu. Ocekuje se i startovanje alternativnog srpskog Informativnog centra SPOT-a, o kojem se vec neko vreme prica. Grupacija oko Vladike Artemija u ovoj situaciji ima minorni uticaj na lokalne Srbe, ali se na njene medjunarodne aktivnosti gleda sa odobravanjem.

Mnogi intelektualni srpski krugovi na Kosovu ne iskljucuju da sve sto se u poslednjih meseci desavalo na Kosovu nije bas spontano dogodilo i u tom sklopu se spominje odlucujuci uticaj "nekog vrlo mocnog" (na Zapadu). Cuju se i misljenja da i albanska i srpska strana dobijaju dvostruke i lazne signale i da se tako situacija vodi u zeljenom smeru i da je konacan cilj, mozda, sirenje NATO na Istok, uz izgovor da se "izoluje potencijalno veoma opasno ratno zariste na Balkanu". Takva razmisljanja se potkrepljuju i sa ucestalijim napadima na policiju, a zatim i eskalacijama sukoba pripadnika MUP-a i pripadnika onih koji se nazivaju OVK, a posebno poslednji - pred sastanak Kontakt grupe koji sve vise lice na incidente u ulici Vase Miskina i pijaci Markale u Sarajevu. Ovaj krug ljudi primecuje i ukazuje na atmosferu koju prenose nezavisni beogradski mediji, medju kojima predvode "Nasa borba" i nedeljnik "Vreme", prenoseci i stajalista desetak organizacija gradjanske orijentacije, koje su se probudile povodom kosovskih dogadjaja posle duzeg perioda neaktivnosti. Siroj srpskoj javnosti na Kosovu ovo nije toliko poznato, jer se ova stampa na ovim prostorima vrlo malo prati.

Celokupna situacija se vrlo negativno odrazila na ekonomsku sferu. Tokovi novca su prakticno stali. Aktivnosti privrede i drzavnih firmi su se znatno smanjile. Niko vise ne ocekuje nekakve nove investicije i priliv novca, sve dok se situacija ne razjasni. Posao je stao i kod kosovskih Albanaca. Glavnina trgovine i proizvodnje kod kosovskih Albanaca bila je okrenuta izgradnji kuca i stanovanju. Trgovalo se uglavnom belom tehnikom, sanitarnim i elektrouredjajima, enterijerima; proizvodila se cigla, crepovi, lamperija, stolarija... Sve sto je vezano za izgradnju kuca i stanovanje. U ovoj situaciji niko nije spreman da ulozi u porodicnu kucu, a stalo se i sa prodajom nekretnina. Recesija se prenela i na ostale delanosti, te je dobar broj kafica i restorana privremeno zatvoren. Prakticno, normalno radi samo prehrambeni sektor.

Dogadjaji se nizu i po svemu sudeci nizace se velikom brzinom. Tesko je predvideti cemu nas oni vode...

AIM Pristina Slavisa MARIC