REFORMA OBRAZOVANJA POSTALA JABUKA RAZDORA

AIM Sofija, 24.03.1998

Poslanici opozicije trazice ostavku ministra prosvete Veselina Metodijeva zbog nedavno usvojenih izmena Zakona o narodnoj prosveti. Reforma bugarskog obrazovanja postala je razlog novog rata izmedju vladajucih snaga i opozicije. U celini prepravljeni zakon ima za cilj da oznaci novi pocetak obrazovnog sistema, ali za sada nailazi na ozbiljan otpor.

Prvi su protiv vecinom usvojenih izmena istupili lideri Pokreta za prava i slobode (DPS) koji se zalaze za prava turske manjine u Bugarskoj. Povod je bilo proglasavanje bugarskog jezika zvanicnim u decjim obdanistima, skolama i usluznim karikama.

Vecina je odbacila predlog lidera DPS Ahmeda Dogana i njegovog kolege Ljutvija Mestana da ucenici koji su pripadnici manjinskih grupa izucavaju svoj maternji jezik kao obavezni predmet. Prema izmenama zakona oni ce imati pravo da izucavaju svoj jezik kao slobodno izabrani predmet u opstinskim skolama. "Vi krsite Ustav u kome stoji da svako ima pravo na skolovanje na svom maternjem jeziku", izjavio je Ljutvi Mestan.

Do sada se turski jezik mogao izucavati fakultativno ukoliko se okupi grupa od 13 dece. U slucajevima kada ta brojka ne moze da se popuni, ustavna prava ostalih 12 ucenika su povredjena, motivisao se poslanik. On je obecao da ce se zalagati za ukljucivanje maternjeg jezika u obavezni nastavni program. "To ne znaci da ce sva deca morati da ga obavezno izucavaju posto oblik slobodno izabranog predmeta daje pravo izbora", izjavio je Mestan. Poslovodstvo Parlamenta preplavljeno je pismima gradjana iz rejona sa mesovitim stanovnistvom koji traze da se turski jezik uvede u nastavni plan. Iz DPS su obecali da ce uputiti pisma premijeru Ivanu Kostovu i predsedniku Petru Stojanovu.

Ministar prosvete Metodijev cvrsto istupa protiv ukljucivanja maternjeg jezika u obavezni nastavni program jer bi i ostale menjine u Bugarskoj trazili isto. "To bi moglo izazvati smesne situacije. Bugarska bi postala jedina zemlja u Evropi u kojoj bi postojao takav obavezni predmet", izjavio je ministar koji je na tom polozaju kao pripadnik Narodnog saveza - koalicionog parnera vladajuceg Saveza demokratskih snaga.

Metodijev smatra da ukoliko maternji jezik postane obavezan, docice mo do cudnih situacija. Recimo, ako neko dete ne zeli da izucava taj jezik, tesko bi moglo naci objasnjenje zasto ne zeli da pohadja casove. Zbog toga ministar Metodijev okarakterisao napade poslanika iz DPS kao politicke. "Shvatam ih jer kao opozicija moraju da traze nacine da zadobijaju vise ljudi. Takav je njihov cilj. Ali sa aspekta obrazovanja njihov predlog je ne samo nepodesan vec i nemoguc", izjavio je ministar. Da bi ujedno potvrdio svoj dobar odnos prema turskoj manjini on je potvrdio da ce pregovarati sa turskom vladom kako bi bugarski nastavnici polazili obuku u Turskoj. Ovako se ministar nada da ce biti izbegnuto prodiranje islamskog fundamentalizma u bugarske skole.

"I ovaj parlament je pokazao da ne zeli Turke u Bugarskoj", glasio je zaljucak poslanika Remzija Osmana.

Problem obaveznog izucavanja maternjeg jezika nije jedini koji je prinudio opoziciju da istupi protiv ministra Metodijeva. Poslanici opozicije - Bugarske socijalisticke partije (BSP), Evrolevice i Ujedinjena za nacionalni spas (ONS) obecali su da ce pokrenuti Ustavni sud u vezi sa izmenama Zakona o prosveti. Osporava ju se 6 clanova zakona u kojima je u osnovi zabrana da privatne skole zaradjuju od pratecih aktivnosti kao sto je organizovanje decjih letnjih logora i sportskih skola, stampanje udzbenika. Privatne skole nemaju takodje pravo na privilegije dok se drzavne oslobadjaju poreza, carina i akciza. Deo drzavnih skola vise nece moci da obezbedjuju srednje obrazovanje. Povecava se i rizik da brdsko-planinski rejoni ostanu bez skola, jer tamo gde su sela mala i raskomadana postojace jedna skola za djake iz vise sela. "To je kraj drzavnosti u selima gde ne postoji cak ni opstinska zgrada pa se bugarska zastava vijori iznad skola", izjavio je Ljutvi Mestan.

"Ovaj zakon znaci ostavku za ministra Metodijeva, ja cu je licno zatraziti", izjavio je poslanik Evrolevice Dragomir Draganov. "Opet ce povezivati oko vrata partijske marame. Ovog puta ne pionerske, nego - plave", izjavio je on u vezi sa clanovima koji predvidjaju da direktore skola imenjuje regionalni inspektorat, a ne ministar. Opozicija sumnja da ce imenovanja biti prema politickim zaslugama. "Zele da nacine od nase dece glupe segrte, sluge i pomocno osoblje", objavio je Draganov istupajuci u podrsku zakona iz 1991. g. koji je dobio pohvale eksperata Saveta Evrope. Poslanicka grupa BSP ogradila se od svih izmena.

Poslednji napadi na ministra Metodijeva dolaze kao logican nastavak serije napada u vezi sa nekim drugim njegovim idejama o reformi obrazovanja. Do sada ono je pruzalo mogucnost deci da steknu srednje, a zatim i besplatno visoko obrazovanje.

Nedavno su poslanici iz BSP zaprezili da ce predati Metodijeva Visem administrativnom sudu zbog pravilnika kojim se regulise raspisivanje konkursa za ozbor direktora u opstinskim i drzavnim skolama, decjim vrticima i domovima. Prema njemu lica koja su napunila 50 godina ne mogu da budu birani za direktore tih ustanova. "Cudno je kako u 50-oj godini covek moze da postane predsednik, premijer ili ministar, ali ne i direktor skole. To je povreda Ustava", objavili su poslanici - socijalisti. Kasnije je Metodijev odustao od te svoje ideje poslepregovora sa sindikatima. Ostaje dosadasnji uslov da direktori skola ne budu stariji od 52 godine kod zena i 57 kod muskaraca. Do pocetka jeseni svi direktori treba da se jave na konkursu.

Druga ideja o reformi visokog obrazovanja suprotstavila je Metodijeva i rektore vecine drzavnih univerziteta. Ministar je zatrazio njihovo spajanje s tim sto bi u Sofiji trebalo da ostanu svega 3 univerziteta. Protesti rektosrkih saveta i studenata su bar zasad odlozili realizaciju te ideje. Ministarstvo obrazovanja i nauke krse akademsku automnost, glasila je osnovna teza visokih skola koje su bile pogodjene ponudjenom reformom. Neke od njih kao sto su Nacionalna sportska akademija, Ekonomski univerzitet i Medicinska akademija, koje zaradjuju od placene obuke, posumnjale su da je cilj da se neki profitirajuci univerziteti spoje sa visokim skolama koje su u losem finansijskom stanju.

AIM Sofija

GEORGI FILIPOV