KOALICIJA LEVICE I RADIKALA

Srbija dobila novu vladu

AIM, BEOGRAD, 25. 3. 1998.

Sest meseci posle parlamentarnih izbora, Srbija je juce dobila novu Vladu. U pompezno najavaljivanu vladu narodnog jedinstva pored leve koalicije (SPS i JUL) usli su samo radikali Vojislava Seselja. Srpski pokret obnove se povukao u poslednjem trenutku a njen lider Vuk Draskovic novu koalicionu vladu oznacava kao pocetak teskih dana za drzavu i narod. Priblizavajuci se poslednjih meseci socijalistima, i racunajuci na veliki broj ministarskih mesta Draskovic je doduse uvek tvrdio, kao i dojucerasnji koalicioni partner levice, Nova Demokratija da nece uci u vladu sa Seseljevim radikalima.

U nemogucnosti da sama formira vladu, levica se okrenula svom najprirodnijem savezniku u teskim vremenima-srpskim radikalima udeljujuci im cak dva podpredsednicka (Vojislav Seselj i Tomislav Nikolic) i trinaest ministatrskih mesta, obelodanjujuci saradnju SPS-a i SRS koja zapravo nikada nije ni prekidana.

Vec na samom startu skupstinskog zasedanja novo-stari mandatar Mirko Marjanovic suocio se sa ostrim kritikama poslanika ostalih stranaka, sto naravno nije moglo uticati na ishod izbora nove srpske vlade, sobzirom da radikali i socijalisti u srpskoj skupstini imaju nadpolovicnu vecinu.

Dosadasnja politika Srbije izlozena je ostroj kritici Muslimana iz Sandzaka, autohtonih Srba iz Vojvodine i vojvodjanskih Madjara. Njihove stranke nemaju mnogo poslanika u Skupstini ali imaju izizetan znacaj u formiranju javnog mnjenja, pogotovu u regionima koji za Srbiji pored Kosova predstavljaju neuralgicne tacke. Inace grupacija Liste za Sandzak, Kolacija Vojovdine i partija vojvodjanskih madjara zajedno sa SPO i Novom demokratijom spadaju u politicke stranke koje se zalazu za otvaranje Srbije prema svetu i pokazivanje veceg sluha za saradnju sa medjunarodnom zajednicom.

Ako je suditi po upucenim kritikama svi oni su u novoj vladi prepoznali nastavak izolacionisticke politike,i porazavajuci ishod kako za Srbiju tako i za ostvarivanje politickih ciljeva stanovnistva Srbije koje predstavljaju.

Poslanik koalicije Vojvodina Dragan Veselinov u premijeru Marjanovicu, inace jednim od najvecih tehnomenadzera, vidi nastavak polukratske vladavine, kojom je omoguceno prelivanje novca u korist nekoliko najutuicajnih srpskih porodica, dok na drugoj strani prosecna plata zaposlenih u Srbiji ne prelazi 120 dolara. Prema Veselinovu nova Vlada ne predstavlja garanciju mira, vec faktora koji ce jos vise prosiriti sukob s medjunarodnom zajednicom.

Jos ostriju ocenu izneo je Nenad Canak, poslanik iste stranke, koji je koaliciju socijalista i radikala prikazao kao kraj Srbije u ekonomskom, kulturnom i svakom drugom pogledu. Poslanik Saveza vojvodjanskih Madjara Jozef Kasa optuzio je Marjanovica da nije uvazio nijednu sugestiju izrecenu u konsultacijama, a sastav Vlade je ocenio porazavajucim i katastrofalnim za ostvarivanje interesa Madjara u Vojvodini. Poslanik Liste za Sandzak Dzemail Suljevic postavio je pitanje da li uopste ima smisla ucestvovati u institucijama sistema posle uspostavljene koalicije, isticuci kako ni do sada Vlada Srbije nije pokazivala dovoljno sluha za resavanje polozaja muslimaskog stanovnistva na Sandzaku. Takva politika se manifestuje krsenjem ljudskih prava, etnickim ciscenjem, kao i spaljivanjem kuca, kidnapovanjem ljudi, njihovim nestajanjem, a to sve stvara nesiguran zivot u toj oblasti.

Spoj radikala, socijalista i JUL-ovaca, Srbiju vec naviklu na sokove ipak nije ostvaio ravnodusnom. Jednostavno u zemlji pod polusankcijama nije jednostavno suociti se sa saznanjem da novi sastav vlade ne obecava promenu politike, koja je vec dala porazavajuce rezultate: Srbija u prethodnom cetvorogodisnjem pariodu nije resila nijedan svoj goruci problem, ni politicki ni ekonomski. Problemi su samo zaostreni i radikalizovani do krajnjih granica,pa je uvek uglavnom bez pokrica optimisticki raspolozena javnost Srbij ocekivala da ce kadrovska promena Vlade biti iskoristena bar za napustanje dosadasnje neuspesne politike.

Umesto toga u vladi su dobili rigidne i ratoborne radikale koji bi u naletima patriotizma unistili ceo svet koji se zaverio protiv Srbije.

Prst u oko gradjanstvu socijalisti su stavili i dodeljivanjem ministarskog mesta Dragoljubu Jankovicu (Ministarstvo pravosudja) ovdasnjoj javnosti poznatog kao predsednika Prvog opstinskog suda koji se proslavio u kradji glasova na lokalnim izborima. Jankovic je naime poslednji podlegao pritiascima sveta da se opoziciji vrate glasovi. Njegovo unapredjenje za ministra dozivljava se kao provokacija i znak da i u buduce u Srbiji nema nista od samostalnosti sudstva.

Interesatno je da se od nove koalicione vlade ogradila i Nova demokratija, koja je, inace u izborima ucestvovala zajedno sa SPS-om i JUL-om . Poslanici ove stranke nisu hteli da udju u Vladu s radikalima, tako da sada imaju neobicnu ulogu u parlamentu. Na jednoj strani su u koaliciji s vladajucom strankom, a na drugoj u opoziciji prema njenoj Vladi.

U ovom trenutku Srbija podjednako strepi i od radikala i od inflacije i bede koju joj moze doneti totalna medjunarodna izolacija u trenutrku kada njen privredni razvoj zavisi od inostranih ulaganja, finansijskih kredita i privatizacije.

Utisak je da je leva koalicija silom prilika usla u savez s radikalima, jer je SPO, za svoju ulaznicu trazio visoku cenu, koju Slobodan Milosevic, u ulozi predsednika Socijalisticke partije, nije bio spreman da plati. I sam Marjanovic izrazio je zaljenje sto predstavnici SPO nisu zastupljeni u Vladi . Ipak, sama cinjenica da je mandat poveren dosadasnjem predsedniku i zadrzavanje resora finansija i policije, i te kako pokazuje da socijalisti nemaju nameru da odustanu od svoje politike.

U ocuvanju te vlasti radikalima ce, prema prvim procenama, pripasti uloga velike metle, koja treba efikasno da ukloni sve one koje se odupiru postojecem sistemu vladavine.

Ratomir Petkovic (AIM)