DIJALOG - SPRORAZUM- ORUZANI SUKOBI

U situaciji i atmosferi punoj dogadjaja, obrta, ocekivanja i propitivanja sta ce biti ili sta moze biti sutra, posle Drenice, glavna preokupacija je termin pocetka srpsko -albanskih razgovora. Stice se utisak da su ocekivanja takva kao da ce razgovori poceti jos sutra. Medjutim, treba reci da je zapravo to atmosfera koja se ovde prenosi iz Beograda, uglavnom preko medija. Sadasnji talas iscekivanja u ovom smislu zapoceo je proslog meseca upornom najavom nekih beogradskih listova susreta Rugova-Milosevic za kraj februara. U atmosferi svakakvih glasina, spekulacija i nagadjanja, albanski lideri ponasali su se uzdrzano, ne samo zbog zauzetosti nekim svojim unutrasnjim problemima, nego i zbog toga sto nisu imali dovoljno argumenata za podgrejavanje neosnovanih ocekivanja. Tek kada je u Pristini pre nesto vise od nedelju dana dosla delegacija srpske vlade da bi zapocela pregovore sa albanskim gradjanima svoje "nacionalne manjine", postalo je jasno koliko ce taj pocetak biti tezak i neizvestan. Najnovije potpisivanje Protokola o sprovodjenju Dogovora o pravu Albanaca da obavljaju nastavu na maternjem jeziku u skolskim i univerzitetskim objektima, koji je potpisan pre vise od godinu i po dana, potvrdio je ne samo koliko ce pocetak biti tezak, nego i koliko ce razgovori biti mukotrpni i neizvesni do kraja.

Kada je rec o pocetku dijaloga, u Pristini se procenjuje da Beograd nece moci da odoli pritisku velikih sila. Medjutim, pocetak i ne mora da bude znacajan, ako nema izgleda da se uspesno zavrsi u nekom razumnom periodu koji bi mogao da utice na eventualni pozitivni zaokret kosovske situacije. U ovom trenutku i jedna i druga strana izrazavaju spremnost za dijalog bez prethodnih uslova. Bez obzira na to, polazne pozicije su toliko udaljene da je nemoguce iznaci bilo kakve elemente koji mogu nagovestavati perspektivu sporazumevanja, makar i o takozvanim parcijalnim pitanjima.

Pored nametnute volje za pregovorima koja nije bas najbolja pretpostavka za uspesan pocetak, treba istaci da jos nisu do kraja rasciscena jos dva znacajna pitanja. Velikih neslaganja, odnosno nejasnoca ima oko posredovanja trece strane. Posrednik je odavno problem u obostranim propagandistickim preganjanjima oko spremnosti za pregovore jedne ili druge strane. Smatrajuci Kosovo svojim unutrasnjim problemom, srpska strana je uporno odbijala makar i pominjanje stranog posredovanja. U propagandi za sopstvenu javnost, Beograd se i dalje pretstavlja kao da i ne pomislja na popustanje po ovom pitanju. Medjutim, ima nagovestaja, posebno posle posete sefova francuske i nemacke diplomatije Beogradu, da je spreman na neku vrstu kompromisa. Trenutno, izgleda da ce se prihvatiti posredovanje nekog povremenog, a ne stalnog specijalnog predstavnika. Ima elemenata za zakljucivanje da u ovom pitanju i albanska strana pokazuje znake koji ukazuju na omeksavanje ranijih stavova. U jednom razgovoru sa novinarima pre nekoliko dana Ibrahim Rugova je rekao da prisustvo trece strane nije preduslov za razgovore, nego to "smatramo garancijom za sprovodjenje eventualnog dogovora i kao dobru uslugu za dve suprotstavljene strane". Uloga trece strane na Kosovu dosada nije bila formulisana na ovaj nacin. Da je rec o izvesnom omeksavanju i o spremnosti za kompromis ukazuju i neki strani diplomatski izvori koji tvrde da albanska strana moze da popusti u smislu da posrednik ne bude stalno prisutan u procesu dogovaranja i pregovora.

Ako se po ovom pitanju postigne kompromis, onda ostaje jos jedno, takodje sustinsko pitanje za pojasnjavanje pretpostavki za pocetak razgovora. To je pitanje nivoa delegacije beogradske strane. Kao sto je poznato, Beograd smatra kosovsko pitanje unutrasnjim, pre svega srpskim, a zatim i jugoslovenskim. Pitanje nivoa delegacije je sustinskog karaktera, jer unapred predodredjuje nivo resenja. Negde od prosle godine, velike sile i medjunarodne organizacije pocele su da upotrebljavaju formulaciju da resenje treba traziti u okvirima Savezne Republike Jugoslavije. Ovu formulaciju konacno je zapecatila Kontakt grupa u svom planu akcije od 10 tacaka, ali ne bi se reklo da je takva formulacija bila jednako iskreno prihvacena od svih. Izgleda da su prilikom nedavne posete Beogradu ministri Vedrin i Kinkel bili spremni na kompromis sa Milosevicem o ovom pitanju, a sef ruske diplomatije, od prilike do prilike i dalje izjavljuje da je Kosovo unutrasnje pitanje Srbije. Posle posete Vedrina i Kinkela Slobodan Milosevic je odredio svog starog saradnika Vladana Kutlesica za svog specijalnog predstavnika za razgovore sa predstavnicima kosovskih Albanaca. Medjutim, jos nije jasno da li je Kutlesic clan srpske delegacije, koja desetak dana poziva Albanace na razgovore u Pristinu ili ima neki poseban status. Koliko je poznato, sam Kutlesic nije dolazio u Pristinu.

Izgleda da situacija nije najjasnija ni na albanskoj strani. Njeni predstavnici nisu bas mnogo osporavali poziv srpske delegacije koja svakog dana ocekuje Albance na razgovore zbog njenog neadekvatnog, odnosno nejugoslovenskog sastava. Medjutim, to sto oni nisu tvrdo isticali njen nejugoslovenski nivo kao argument za odbijanje razgovora sa tom delegacijom, vise je bio rezultat inercije i procene da ni sama delegacija, odnosno srpska Vlada nije racunala na nesto ozbiljno, vec pre svega na propagandne efekte u srpskoj i eventualno u medjunarodnoj javnosti i diplomatiji.

Do poslednje posete americkog izaslanika za Balkan Roberta Gelbarta, albanski predstavnici nisu izgleda racunali da je pocetak razgovora bas toliko blizu. Oni su imali osnovna opredeljenja i neke obrise oko pristupa pitanju razgovora, ali ne i razradjenu Platformu, niti spremne ekipe za pocetak razgovora u svakom trenutku. Tek u utorak, Rugova je odredio svoju 15-toclanu savetodavnu grupu koja ce, kako se izricito kaze, pripremiti Platformu za razgovore sa predstavnicima predsednika Savezne Republike Jugoslavije Slobodana Milosevica.

Mada medju Rugovinim izabranicima ne moze biti razlika u pogledu konacnih albanskih ciljeva, u toj grupi su ljudi koji su vec u dosadasnjim javnim istupanjima ispoljili ne samo nijanse, nego i znacajne razlike u pogledu pristupa samom resavanju problema i oblika optimalnog resenja. Doduse, oni ce se predstaviti kao Rugovini pregovaraci, ali bice tesko izbeci licnu boju svakog od njih, tim pre sto je svaki za sebe jaka licnost, a tu su i licne politicke ambicije nekih od njih. Sastav je veoma heterogen i u pogledu strucnosti za pojedine oblasti, politickih orijentacija kada je rec o shvatanju nenasilnog otpora albanskog pokreta i, takodje ne treba smetnuti s uma, licnih zivotnih iskustava. A na Rugovinoj listi su i Veton Suroi, Skeljzen Malici, Bljerim Salja, advokat Bajram Keljmendi, Redzep Ismailji, iz Odbora za zastitu ljudskih prava Pajazit Nusi, Esat Staviljeci, a studenti ce izabrati svog predstavnika.

Osim Mahmuta Bakalija, ako se izuzmu bivsi potredsednici DSK Fehmi Agani i Hydajet Hyseni, i predsednik kosovske vlade u egzilu Bujar Bukosi, zatim demohriscanin Mark Krasnici, parlamentarac Adem Demaci i Edita Tahiri, koji su ovih godina bili partijski funkcioneri, niko od njih nema nekog veceg iskustva u prakticnoj politici, a nijedan u diplomatiji.

I zbog toga, ne treba ocekivati neki brzi pocetak buducih razgovora. Ali, pocetak razgovora nece usporavati samo ovi problemi i samo albanska strana. Brzina nece biti politicki prihvatljiva ni za srpsku stranu, bez obzira na njen eventualni iskreni pristup razgovorima i zelju da se oni sto pre privedu kraju. Skoro dve godine bilo je potrebno da se sastavi Protokol o sprovodjenju Dogovora o normalizaciji albanskog obrazovanja i jos nije sigurno da ce se sprovesti, kako se usaglasila mesovita srpsko-albanska grupa "Tri plus tri" do pocetka naredne skolske i univerzitetske godine, septembra odnosno 1. oktobra. Upravo potpisani Protokol, albanski politicari i albanska javnost primaju veoma uzdrzano, pre svega zbog neverovanja u mogucnosti njegovog sprovodjenja. Nije rec samo o mogucim preprekama i kalkulacijama zvanicnog Beograda, nego i o snaznom otporu srpskog ekstremizma, pre svega na Kosovu. Poslednje opstesrpske demonstracije u Pristini odrzane su upravo na dan potpisivanja Protokola, a protiv njegovog potpisivanja. Nastavno- naucno vece Univerziteta u Pristini na celu sa rektorom Radivojem Papovicem ovo je nazvalo pocetkom "izdaje Kosova i Metohije", jer se to kosi sa interesima srpskog naroda na ovim prostorima. Zato i parola na ovim demonstracijama "Ne dajte im olovke", a na cijem je transparentu nacrtana olovka u koju je uperen pistolj puno govori. Najavljena je i borba za ocuvanje atributa drzavnosti- odnosno Univerzitet. Jer, kako je i sam Papovic obecao "na srpski Univerzitet mogu svi, ali ga nisakim necemo deliti".

Ako je situacija takva sa obrazovanjem, sta onda reci za druge probleme. Naravno, atmosfera iskljucivosti moze da utice i na tok pregovora. Odnosi na Kosovu su toliko zatrovani da, kako trenutno izgleda, razgovori pod reflektorima javnosti nemaju nikakvu perspektivu. Tajni ili javni razgovori mac su ne sa dve, nego sa vise ostrica za obe strane. Ali stanje je takvo da se mora pregovarati. I ovo ce biti veliki problem za konfrontirane strane i za one koji su spremni da u tome pomognu. Prilikom pretposlednje posete Kosovu, americki izaslanik Robert Gelbart, izricito se izjasnio za tajne razgovore daleko od ociju javnosti, upravo zbog teske atmosfere koja vlada na ovom podneblju.

Problem koji zasluzuje paznju, bar kada je rec o albanskoj strani je beogradski pristup pregovorima i aktuelnom stanju. Nedavno je Ibrahim Rugova upozorio srpsku stranu da ne pokusava da postigne nesto upotrebom sile, jer ce se ionako stvari resiti na pregovorima. To je do sada bio najblazi nacin upozoravanja Beograda, da ne moze racunati da ce iznuditi ustupke na pregovorima, masovnom upotrebom vojno-policijske sile po Kosovu. Nije jos izgradjen cvrst stav, ali, ukoliko se nastavi sa sirokom upotrebom sile protiv ljudi i njihove imovine kao u Drenici, a odmah sutradan po potpisivanju Protokola u obrazovanju i u selima izmedju Decana i Djakovice, gde se vec pominju zrtve i sa jedne i sa druge strave, moze se desiti da to i ne budu razgovori za resenje kosovskog pitanja putem dijaloga i mirnim sredstvima. U svakom slucaju, iz sadasnje perspektive stanja i raspolozenja u albanskom pokretu, moze se reci da nece biti prihvacena srpska politika istovremenog mahanja maslinovom grancicom i batinom.

AIM Pristina Fehim REXHEPI