SPECIJALNI STATUS ZA POKRAJINU

Beograd Mar 23, 1998

Pretnje i predlozi o Kosovu

AIM, BEOGRAD, 23. 3. 1998.

Medju brojnim posetama iz sveta koje stizu u Beograd i Pristinu posle policijske "drenicke akcije protiv terorista" trebalo bi izdvojiti dve koje bi mogle presudno uticati na dalja zbivanja u ovom geopolitickom prostoru:posetu Roberta Gelbarta i diplomatskog para Kinkel-Vedrin. Primetne su razlike, kako u proceni ucinka od strane Beograda, tako i u opstem okviru koji se nudi za resavanje kosovskog problema. Naime, ministri Nemacke i Francuske su ukazali na vidan napredak "koji treba da bude potvrdjen"od strane beogradskog rezima i na Specijalni status kao okvir za resavanje statusa, dok je specijalni americki izaslanik za Balkan istakao da "Beograd nije ispunio nijedan zahtev Kontakt grupe za obustavljanje nasilja na Kosovu".Gelbard je naznacio i potrebu "visokog statusa samouprave za Kosovo" i resavanje statusa pokrajine u okviru SRJ, a ne Srbije.

Kakve mogucnosti za pregovore ostavljaju ovako zadati okviri i sta se sve u njih moze smestiti? Sta se ocekuje od srpske, a sta od albanske strane...

Ministri Kinkel i Vedrin su dosli u Beograd da vlastima jos jednom predoce ozbiljnost saopstenja Kontakt grupe; da ukazu na eventualne sankcije koje bi EU preduzela prema Jugoslaviji ukoliko se ne krene pravcem pokazanim u Saopstenju Kontakt grupe, odnosno da naznace Beogradu eventualne "nagrade" za kooperativnost...

Ipak, ono sto je mozda ovde sve najvise interesovalo je njihov predlog "Specijalnog statusa" za Kosovo. Tacnije, sta je to sto se konkretno nudi, pre svega, kao institucionalno resenje? Medjutim, konkretan odgovor je i ovaj put izostao iz jednostavnog razloga sto taj predlog i nije imao pretenziju da ponudi gotovo resenje nego da ukaze na opsta i proceduralna nacela po kojima ce se resavati problem. Inicijatori predloga nisu detaljnije obrazlozili svoju ideju, niti su je razradjivali.Neke predpostavke se mogu izvesti samo posredno.

Specijalni status je opcija za ciju bi se osnovu mogao uzeti drugi deo "Predloga sporazuma za opste resenje Medjunarodne konferencije o Jugoslaviji u Hagu" pod nazivom "Ljudska prava i prava etnickih i nacionalnih grupa" iz novembra 1991. godine. U tom dokumentu u tacki 5 se kaze: "specijalni status autonomije uzivace one oblasti u kojima lica koja pripadaju nacionalnoj ili etnickoj grupi predstavljaju vecinu". U pomenutoj tacki "Specijalni status" podrazumeva: a) posedovanje i isticanje nacionalnih amblema tog podrucja; b) obrazovni sistem koji vodi racuna o vrednostima i potrebama te grupe; c) zakonodavno telo, administrativnu strukturu, ukljucujuci regionalne policijske snage i sudstvo, koji bi bili odgovorni za pitanja u ovoj oblasti i koji odrazavaju sastav stanovnistva u toj oblasti; d) odredbe za odgovarajucu medjunarodnu kontrolu.

Kada se govori o Specijalnom statusu trebalo bi, dakle, uzeti u obzir ideju o ustavno-pravnom ustrojstvu koje bi pocivalo na razlicitim stepenima suverenosti. Kosovo bi bilo autonomna jedinica manjeg stepena samostalnosti u odnosu na Srbiju i Crnu Goru. Sustina, odnosno cilj bi bio omogucavanje visokog stepena autonomije, s jedne strane, i osiguranje od eventualne secesije autonomnih jedinica, odnosno jedinica sa specijalnim statusom naseljenih pretezno ili dominantno manjinskom populacijom, s druge strane.

Americki zvanicnici, a pre svih Gelbart, govore o visokoj samoupravi za Kosovo, o resavanju problema u okviru Jugoslavije, a ne Srbije, ali i o povratku autonomije ukinute

  1. godine.

Autonomija konstituisana 1974. godine bila je autonomija u okviru Srbije, ali je ta autonomija omogucavala predstavljanje na federalnom nivou. Ako se tako gledaju stvari onda nema protivrecnosti u izjavama americkih zvanicnika. Sasvim je drugo pitanje koliko je umesno vracati autonomiju stvorenu u sasvim drugom kontekstu i u okruzenju hladnoratovske podele? Naime, ta autonomija je stvorena u vreme SFR Jugoslavije koja je imala sest republika i dve pokrajine, u vreme kada se vrsila ustavno-pravna raspodela jednopartijskog kolaca na etnickom principu.

Sta bi znacilo u institucionalnom smislu povratak autonomije iz 1974. godine, s obzirom da je imala gotovo sva svojstva drzavnosti sem prava na otcepljenje? Pokrajina je bas kao i republike, ucestvovala u obrazovanju i radu najvisih saveznih organa - od Skupstine SFRJ, preko Predsednistva SFRJ i Saveznog izvrsnog veca, do Saveznog suda i Ustavnog suda Jugoslavije; Kosovo je preko svojih delegacija bilo ravnopravni ucesnik u donosenju saveznih zakona i drugih odluka u Vecu republika i pokrajina Skupstine SFRJ; po Ustavu iz 1974.godine pokrajine su, kao i republike, imale mogucnost stavljanja veta na promenu republickog i saveznog ustava; samostalno su donosile svoje ustave, koji nisu morali biti saglasni ni saveznom ni republickom ustavu, nego im samo nisu smeli biti suprotni; one su imale sopstveno predsednistvo i vrhovni sud, njihov status prava i duznosti i organizacija regulisani su saveznim ustavom umesto republickim... Dakle, u pogledu nadleznosti pokrajina Kosovo je gotovo bila izjednacena s republikama, raspolazuci takodje, pravom donosenja zakona koji nisu morali biti saglasni sa republickim.

Ono sto bitno razlikuje sadasnju (1990), od autonomije iz 1974. godine, jeste stepen samostalnosti u odnosu na Republiku Srbiju i ukidanje konstitutivnosti pokrajina u okviru savezne drzave, odnosno prerogativi pokrajina se ovim Ustavom suzavaju, tj. svode se sa nivoa samostalnosti u okviru bivse federacije, na nivo autonomije u okviru maticne republike.

Sadasnja autonomija se od strane medjunarodne zajednice odbacuje kao neprihvatljiva, dok je povratak na neizmenjenu autonomiju iz 1974. godine za srpsku stranu neprihvatljiv, bas kao sto je za albansku "nedovoljan". Gde je onda tu prostor za razgovore? Cini se da se srpskoj i albanskoj strani sugerise preko americkih zvanicnika vracanje na "pocetnu poziciju", koja bi trebalo da bude osnov za razgovore o statusu Kosova. Od srpske strane se ocekuje da pocne da vuce konkretne poteze u pravcu odredjenom u Saopstenju Kontakt grupe, dok se pritisci na kosovske Albance da odustanu od nezavisnosti ocekuju posle "paralelnih izbora" na kojima se ocekuje da Rugova potvrdi i ucvrsti legitimitet.

Upravo nesrazmerni pritisci na vlasti u Beogradu u odnosu na Rugovu se mogu tumaciti kao podrska njegovoj umerenosti i slabljenje ekstremista koji su za aktivniji pa i oruzani pristup ostvarivanju ciljeva. U saopstenju Kontakt grupe postoji i poruka upucena albanskim ekstremistima u kojoj se osudjuje terorizam: "Nasa osuda akcija srpske policije ni na koji nacin ne bi trebalo da bude shvacena kao odobravanje terorizma". Izmedju redova bi trebalo procitati i poruku da se osudjuje "primena neumerene sile srpske policije prema civilima i protiv mirnih demonstranata", dakle, ne i primena sile protiv terorista. Posredovanje nude i Evropa i SAD, Rugova smatra da je to preduslov za delotvorne razgovore, a srpske vlasti odbacuju posredovanje kao mesanje u unutrasnje stvari, zaboravljajuci da je bas uz posredovanje Svetog Edjidija potpisan i Sporazum od strane Milosevica i Rugove.

U odnosu na EU i SAD, Kina i Rusija na kosovski problem gledaju nesto drugacije. Rusija je najpre pominjala autonomija iz 1974, pa se zatim priblizila zvanicnim srpskim stavovima. Medjutim, oni koji upiru pogled u Kinu i Rusiju trebalo bi mnogo vise paznje da usmere na njihovu prethodnu diplomatsku aktivnost, nego na sadasnja verbalna opredeljenja. Kaznjavanje Srbije eventualnim sankcijama (osim onih o uskracivanju viza funkcionerima odgovornim za drenicki masakr koje bi jedino mogle imati nekog smisla) mogle bi proizvesti i kontra efekat i gurnuti srpsku stranu u ekstremizam koji opet hrani albanski ekstremizam i tako u nedogled. Poznavaoci ovdasnjih politickih prilika u sankcijama vide i sansu za Seselja cija popularnost nije za zanemarivanje. Lider radikala najmanje je spreman za pregovore sa Albancima, cak manje i od vladajuce leve koalicije.

Zoran Lutovac (AIM)

Me=D0u brojnim posetama iz sveta koje sti=A7u u Beograd i Pri=E7tinu posle= "dreni=9Fke akcije protiv terorista" trebalo bi izdvojiti dve koje bi mogle= presudno uticati na dalja zbivanja u ovom geopoliti=9Fkom prostoru:= Gelbartova i Kinkel-Vedrinova. Primetne su razlike, kako u proceni u=9Finka= od strane Beograda, tako i u op=E7tem okviru koji se nudi za re=E7avanje= kosovskog problema. Naime, ministri nema=9Fke i francuske su ukazali na= vidan napredak "koji treba da bude potvr=D0en" i na Specijalni status kao= okvir za re=E7avanje statusa, dok je specijalni ameri=9Fki izaslanik za= Balkan istakao da "Beograd nije ispunio nijedan zahtev Kontakt grupe za= obustavljanje nasilja na Kosovu" i nazna=9Fio "visok status samouprave za= Kosovo" i re=E7avanje statusa Kosova u okviru SRJ, a ne Srbije. Kakve mogu=86nosti za pregovore ostavljaju ovako zadati okviri? =E6ta se, u= stvari, mo=A7e smestiti u zadate okvire? =E6ta se o=9Fekuje od srpske, a= =E7ta od albanske strane... Krenimo redom. Kinkel i Vedrin su do=E7li u Beograd da vlastima jo=E7 jednom predo=9Fe= ozbiljnost saop=E7tenja Kontakt grupe; da uka=A7u na eventualne sankcije= koje bi preduzela EU ukoliko se ne krene pravcem pokazanim u Saop=E7tenju,= odnosno da nazna=9Fe eventualne "nagrade" za kooperativnost... Ipak, ono= =E7to je mo=A7da sve najvi=E7e interesovalo jeste njihov predlog= "Specijalnog statusa" za Kosovo. =E6ta je to =E7to se konkretno nudi, pre= svega, kao institucionalno re=E7enje?=20 Me=D0utim, konkretan odgovor je i ovaj put izostao iz jednostavnog razloga= =E7to taj predlog i nije imao pretenziju da ponudi gotovo re=E7enje nego da= uka=A7e na op=E7ta i proceduralna na=9Fela po kojima =86e se re=E7avati= problem. Inicijatori predloga nisu detaljnije obrazlo=A7ili svoju ideju,= niti su je razra=D0ivali, ali se posredno mogu izvesti neke pretpostavke.= =20 Specijalni status je opcija za =9Fiju bi se osnovu mogao uzeti drugi deo= "Predloga sporazuma za op=E7te re=E7enje Me=D0unarodne konferencije o= Jugoslaviji U Hagu" pod nazivom "Ljudska prava i prava etni=9Fkih i= nacionalnih grupa" iz novembra 1991. godine. U tom dokumentu u ta=9Fki 5 se= ka=A7e: "specijalni status autonomije u=A7iva=86e one oblasti u kojima lica= koja pripadaju nacionalnoj ili etni=9Fkoj grupi predstavljaju ve=86inu". U= ta=9Fki 5 koja se odnosi na "Specijalni status" navode se: a) pravo da se= poseduju i isti=9Fu nacionalni amblemi tog podru=9Fja; b) obrazovni sistem= koji vodi ra=9Funa o vrednostima i potrebama te grupe; c) I. zakonodavno= telo; II. administrativnu strukturu, uklju=9Fuju=86i regionalne policijske= snage i III. sudstvo, koji bi bili odgovorni za pitanja u ovoj oblasti i= koji odra=A7avaju sastav stanovni=E7tva u toj oblasti; d) odredbe za= odgovaraju=86u me=D0unarodnu kontrolu. Kada se govori o Specijalnom statusu trebalo bi, dakle, uzeti u obzir ideju= o ustavno-pravnom ustrojstvu koje bi po=9Fivalo na razli=9Fitim stepenima= suverenosti. Kosovo bi bilo autonomna jedinica manjeg stepena samostalnosti= u odnosu na Srbiju i Crnu Goru. Su=E7tina, odnosno cilj bi bio omogu=86avan= je visokog stepena autonomije, s jedne strane, i osiguranje od eventualne= secesije autonomnih jedinica, odnosno jedinica sa specijalnim statusom= naseljenih prete=A7no ili dominantno manjinskom populacijom, s druge= strane. Ameri=9Fki zvani=9Fnici, a pre svih Gelbart, govore o visokoj samoupravi za= Kosovo, o re=E7avanju problema u okviru Jugoslavije, a ne Srbije, ali i o= povratku autonomije ukinute

  1. godine. =E6ta to mo=A7e da zna=9Fi? Imali= kontradiktornosti u tim stavovima?=20 Autonomija konstituisana
  2. godine bila je autonomija u okviru Srbije,= ali je ta autonomija omogu=86avala predstavljanje na federalnom nivou. Ako= se tako gledaju stvari onda nema protivre=9Fnosti u izjavama ameri=9Fkih= zvani=9Fnika. Sasvim je drugo pitanje koliko je umesno vra=86ati autonomiju= stvorenu u sasvim drugom kontekstu i u okru=A7enju hladnoratovske podele?= Naime, ta autonomija je stvorena u vreme SFR Jugoslavije koja je imala =E7e= st republika i dve pokrajine, u vreme kada se vr=E7ila ustavno-pravna= raspodela jednopartijskog kola=9Fa na etni=9Fkom principu. Upravo taj ustav= je institucionalno doprineo razgradnji jugoslovenske dr=A7ave,= preoblikovane u savez komunisti=9Fkih nomenklatura zasnovan na etni=9Fkom= principu. =09 =E6ta bi zna=9Filo u institucionalnom smislu povratak autonomije iz 1974.= godine, s obzirom da je imala gotovo sva svojstva dr=A7avnosti sem prava na= otcepljenje? Da podsetimo: ta autonomija je, ba=E7 kao i republike,= u=9Festvovala u obrazovanju i radu najvi=E7ih saveznih organa - od= Skup=E7tine SFRJ, preko Predsedni=E7tva SFRJ i Saveznog izvr=E7nog ve=86a,= do Saveznog suda i Ustavnog suda Jugoslavije; Kosovo je preko svojih= delegacija bilo ravnopravni u=9Fesnik u dono=E7enju saveznih zakona i= drugih odluka u Ve=86u republika i pokrajina Skup=E7tine SFRJ; po Ustavu iz= 1974.godine pokrajine su, kao i republike, imale mogu=86nost stavljanja= veta na promenu republi=9Fkog i saveznog ustava; samostalno su donosile= svoje ustave, koji nisu morali biti saglasni ni saveznom ni republi=9Fkom= ustavu, nego im samo nisu smeli biti suprotni; one su imale sopstveno= predsedni=E7tvo i vrhovni sud, njihov status prava i du=A7nosti i= organizacija regulisani su saveznim ustavom umesto republi=9Fkim... Dakle,= u pogledu nadle=A7nosti pokrajina Kosovo je gotovo bila izjedna=9Fena s= republikama, raspola=A7u=86i tako=D0e, pravom dono=E7enja zakona koji nisu= morali biti saglasni sa republi=9Fkim.=20 Ono =E7to bitno razlikuje sada=E7nju (1990), od autonomije iz 1974. godine,= jeste stepen samostalnosti u odnosu na Republiku Srbiju i ukidanje= konstitutivnosti pokrajina u okviru savezne dr=A7ave, odnosno prerogativi= pokrajina se ovim Ustavom su=A7avaju, tj. svode se sa nivoa samostalnosti u= okviru biv=E7e federacije, na nivo autonomije u okviru mati=9Fne republike.= =20 Sada=E7nja autonomija se od strane me=D0unarodne zajednice odbacuje kao= neprihvatljiva, povratak na neizmenjenu autonomiju iz 1974. godine za= srpsku stranu neprihvatljiv, ba=E7 kao =E7to je za albansku "nedovoljan".= Gde je onda tu prostor za razgovore? =ACini se da se srpskoj i albanskoj strani sugeri=E7e preko ameri=9Fkih= zvani=9Fnika vra=86anje na "po=9Fetnu poziciju", koja bi trebalo da bude= osnov za razgovore o statusu Kosova. Od srpske strane se o=9Fekuje da po=9F= ne da vu=9Fe konkretne poteze u pravcu odre=D0enom u Saop=E7tenju Kontakt= grupe, dok se pritisci na kosovske Albance da odustanu od nezavisnosti= o=9Fekuju posle "paralelnih izbora" na kojima se o=9Fekuje da Rugova= potvrdi i u=9Fvrsti legitimitet.=20 Upravo nesrazmerni pritisci na vlasti u Beogradu u udnosu na Rugovu se mogu= tuma=9Fiti kao podr=E7ka njegovoj umerenosti i slabljenje ekstremista koji= su za aktivniji pa i oru=A7ani pristup ostvarivanju ciljeva. U saop=E7tenju= Kontakt grupe postoji i poruka upu=86ena albanskim ekstremistima u kojoj se= osu=D0uje terorizam: "Na=E7a osuda akcija srpske policije ni na koji na=9Fi= n ne bi trebalo da bude shva=86ena kao odobravanje terorizma". Izme=D0u= redova bi trebalo pro=9Fitati i poruku da se osu=D0uje "primena neumerene= sile srpske policije prema civilima i protiv mirnih demonstranata", dakle,= ne i primena sile protiv terorista. Posredovanje nude i Evropa i SAD, Rugova smatra da je to preduslov za= delotvorne razgovore, a srpske vlasti odbacuju posredovanje kao me=E7anje u= unutra=E7nje stvari, zaboravljaju=86i da je ba=E7 uz posredovanje Svetog= E=D0idija potpisan i Sporazum od strane Milo=E7evi=86a i Rugove. U odnosu na EU i SAD, Kina ima druk=9Fiji pogled na kosovski problem, ali iz= sopstvenih razloga. Ali, Kina mo=A7e govoriti o unutra=E7njem pitanju,= najpre jer je velika sila, a potom =E7to nije =9Flanica OEBS-a gde se= drasti=9Fno naru=E7avanje ljudskih prava smatra opravdanim povodom za= legitimnu zainteresovanost =9Flanica i organizacije u celini. Rusija je= pominjala autonomija iz 1974, pa se zatim pribli=A7ila zvani=9Fnim srpskim= stavovima... Me=D0utim, oni koji upiru pogled u Kinu i Rusiju trebalo bi= mnogo vi=E7e pa=A7nje da usmere na njihovu prethodnu diplomatsku aktivnost,= nego na sada=E7nja verbalna opredeljenja. Na kraju, oni koji odlu=9Fuju o sankcijama, trebalo bi da se podsete na= koga one deluju (uskra=86ivanje viza za funkcionere koji se smatraju= odgovornim bi jedino mogle imati nekog smisla) i da li mo=A7da stvaraju= kontraefekte, da li uskra=86uju ekonomske pretpostavke za razvoj= demokratije i da li guraju srpsku stranu u ekstremizam koji opet hrani i= poja=9Fava albanski ekstremizam?=20 Da li zbog vlasti (leve koalicije) koja je na poslednjim izborima imala= podr=E7ku 19.68% bira=9Fkog tela (1.415.456 glasa=9Fa), odnosno 34,28%= iza=E7lih na izbore i koja godinama nekontrolisano uzima kosovske mandate= treba ka=A7njavati svo stanovni=E7tvo Srbije i Crne Gore, a posredno i= susedne dr=A7ave? =20

Zoran Lutovac

--=====================890472957== Content-Type: text/plain; charset="us-ascii"

--=====================890472957==--