PREGLED STAMPE (9.3. do 16.3.1998.)

STAMPA U BEOGRADU

NT PLUS, 9.3.1998.

Juce u Drenici nastavljeni sukobi

POGINUO I HAMZA JASARI

Iako to zvanicno juce niko nije zeleo da potvrdi, saznaje se da je tokom jucerasnjeg prepodneva u Drenici bilo nesto mirnije. Albanski izvori su stidljivo preneli "da je jos u subotu popodne primeceno da se policija povlaci", a od srpskih, ali nezvanicno culi smo "da je jedan broj teroristickih baza unisten i da se policija povlaci na svoje punktove, kojih sada ima sirom Drenice, a koji su postavljeni tako da obezbedjuju sve puteve u ovom delu Kosova i Metohije.

Prema nekim izvestajima koji stizu iz Drenice, povremeno su se i juce mogli cuti sporadicni pucnji, ali se kaze da vecih oruzanih okrsaja nije bilo. Tokom pretprosle noci, kada je sa svojom teroristickom bandom napao jedan policijski punkt, likvidiran je, kako saznajemo, i drugi sin Sabana Jasaraija - Hamza Jasari. On je 5. marta kada su u teroristickoj bazi u porodicnoj kuci u Donjem Prekazu likvidirani njegov otac i brat Adem, uz veliki broj terorista, medju kojima je bilo najmanje dvadeset clanova uze i sire familije Jasari, uspeo da pobegne. Tokom noci, kako nam je rekao jedan od policjaca, Hamza Jasari krenuo je sa grupom terorista, u osvetu, ali je nastradao...

M.A.

NT PLUS, 9.3.1998.

Saopstenje Kosovskog informativnog centra

POGINULO 34 ALBANCA

... Kosovski odbor za zastitu ljudskih prava i sloboda objavio je imena 34 poginula Albanca - od kojih su 25 clanovi sire porodice Jasari iz Donjeg Prekaza.

Kako se navodi, medju poginulima su dve 12-togodisnje devojcice, jedan 13-togodisnji i dva 16-togodisnja decaka, kao i jedna 94-togodisnja starica.

NASA BORBA, 9.3.1998.

Bratstvo Svetog Edjidija i medjunarodna krizna grupa

NEMA MIRA BEZ POSREDIKA

Rimsko katolicko bratstvo Svetog Edjidija, koje je uspesno posredovalo u sporazumu Milosevic-Rugova o skolstvu na Kosovu, smatra da je u toj provinciji "mnogo verovatniji sukob niskog intenziteta, a ne rat kao u Bosni", ukoliko ne dodje do smirivanja situacije i pregovora Beograda i albanskih vodja. Jedan od celnika Svetog Edjidija, univerzitetski profesor istorije istocne Evrope, Roberto Moroco, koji je nedavno boravio na Kosovu, izjavio je belgijskom listu "Libr Belzij" da je, medjutim, "pojava fantomske Oslobodilacke vojske Kosova razlog za uzbunu". "Libr Belzik" naglasava da je "OVK, grupica koju su besumnje obucili islamski fundamentalisti, pocinila cetrdesetak teroristickih atentata za dve godine, izazvavsi srpsku represiju, ali i koja uziva simpatije dela albanske omladine, nezadovoljne neodrzivim obecanjima". Moroco smatra da vlasti u Beogradu, "koje su pod medjunarodnim pritiskom, u sustini, zbog politicke i ekonomske cene kosovskog problema, zele da sto pre nadju resenje za Kosovo".

S druge strane, smatra celnik Svetog Edjidija, "prosecni Albanac u Pristini bi se, uprkos mitu o nezavisnosti pomirio sa jednom pristojnom autonomijom koja bi mu donela mir"...

Dragan Blagojevic, dopisnik Bete iz Brisela

NEDELJNI TELEGRAF, 11.3.1998.

Kako sukob na Kosovu moze da preraste u opstu kataklizmu - scenario americkih stratega

NAD POCEPANOM SRBIJOM ZARATICE SVET

Mocne svetske sluzbe vec su razradile scenario novog balkanskog rata koji bi lako mogao da preraste i u - svetski. Najpoznatija je analiza Instituta za strateska i nacionalna istrazivanja SAD.

Kako bi se po americkim stratezima, rasplamsao sukob na Balkanu? Krajnje uprosceno, sve bi se zbilo ovako: 1. Izbija rat na Kosovu; 2. Oko 400.000 Albanaca pokusava da pobegne sa Kosova. Vecina krece prema Makedoniji. Veliki broj njih iz Makedonije se upucuje put Albanije i Grcke; 3. Jedan deo izbeglica se naoruzava i vraca na Kosovo. Kako bi sprecili njihov povratak sa juga, Srbi ulaze u severni deo Makedonije;

1. Grci ulaze u juzni deo Makedonije ne bi li napravili branu ulasku kosovskih Albanaca na svoju teritoriju; 5. Albanija upucuje oruzje i dobrovoljce u Makedoniju kako bi pomogla svojim sunarodnicima; 6. Cim Grcka udje u Makedoniju, Turska "preduzima mere protiv Grcke"; 7. Procenivsi da se Makedonija cepa, i Bugarska odlucuje da "uzme svoj deo"; 8. S obzirom da su zaratile dve NATO zemlje, ovaj pakt intervenise...

Sve u svemu opsta kataklizma. Pomenuti scenario ne sluzi ocito samo za kabinestska poigravanja. Makedonski predsednik Kiro Gligorov je pre nekoliko nedelja javno priznao "da je Makedonija spremna da trasira koridor za povlacenje 400.000 Albanaca, izbeglica sa Kosova, preko Makedonije za Albaniju". Vrlo precizno je naveo da ce taj talas izbeglica nagrnuti prema Makedoniji zbog izbijanja ratnog sukoba na Kosovu...

Jugoslovenski obavestajni izvori navode da su vezbe ove vrste u Makedoniji obavljene sa americkim vojnicima stacioniranim u ovoj republici. Poznata je i trasa "uigranog" koridora kroz Makedoniju: Kacanicka klisura - put prema Skoplju, preciznije prema Tetovu...

Milos Antic, Zoran Miljatovic

NT PLUS, 12.3.1998.

Predrag Markovic, istoricar

STO GOD DA URADIMO, KAJACEMO SE

* Analizirajuci desavanja na Kosmetu u poslednjih nekoliko decenija, sa koliko se sigurnosti moze danas odgovoriti na cesto pitanje - gubimo li Kosovo ili ne?

• Srpska istorija ima mnogo tragicnih paradoksa. Jedan od njih je da su Srbi postepeno nestali iz oblasti koja je bila kolevka njihove civilizacije i kulture - Kosmeta. Od
  1. godine bilo je nekoliko ozbiljnih pokusaja da se demografska supstanca Srba na Kosovu pojaca. Na zalost, nijedan takav pokusaj nije napravljen posle '45. godine, a narocito ne posle '87. Poslednjih deset godina, za vreme kojih se rezim kleo da je Kosovo srpska zemlja i slicnih fraza, nista nije uradjeno. Sam procenat albanskog stanovnista ne mora da bude argument za secesiju. U oblasti Alto Adodje (Juzni Tirol) ogronma vecina su Nemci pa niko ne dovodi u pitanje pripadnost te zemlje Italiji. U pitanju su dve prijateljske i evropske zemlje. U situaciji u kojoj su Albanci, bez izuzetka, protiv drzave u kojoj zive, veliko je pitanje da li je to jos uvek nasa drzava...

* Kako onda resiti kosovsko pitanje?

• Mi smo sada kao u bajci Tamni vilajet. Sto god da uradimo kajacemo se. U svakom slucaju svet nam nece dopustiti nikakvo vojno-policijsko resenje. Ono sto nam nude - Kosovo kao nekakvu kvazi federalnu jedinicu u SRJ za Srbe je po posledicama skoro gore od secesije. Sa druge strane postoje jos dva resenja. To su podela ili precutno priznavanje secesije. Za podelu su Srbi izgubili dragoceno vreme. Precutno priznanje secesije, pri kome bi Albanci dobili fakticku vlast ali ne i formalne drzavne simbole, bi predstavljao konacni poraz srpske drzave...

  NIN, 12.3.1998.

Kosovo

PRESECANJE DRENICKOG CVORA

... U prilog tome da nece odustati od svojih namera ide i proglas albanskih terorista "svom narodu", u kome se kaze da heroji iz Drenice nisu umrli, da su zivi i da pozivaju sve Albance, majke, bracu, sestre da ustanu u borbu protiv neprijatelja, jer on ne zna za dogovor. "Nista njih ne moze zaustaviti osim borbe albanskog naroda. Drenica trazi za one koji su napravili tragediju da se plase od samog pomena albanskog imena", porucuju teroristi u proglasu.

Dok Albance ovakva odlucnost "drenickih heroja" okurazuje, Srbi strahuju od moguce osvete. Po noci ne putuju bez preke potrebe, a najvise strahuju oni po zabacenim selima, gde je i najverovatnije da ce albanski teroristi udariti. Srbe plasi i nedavno objavljeni konkurs za Specijalne jedinice MUP-a, u kome se navodi da mogu da se prijave muskarci koji nisu stariji od 25 godina, koji imaju najmanje treci stepen strucne spreme. Pitaju se po Pristini ko to zeli da srpsku mladost regrutuje za smrt, i cemu se nadati kad ni jedna ni druga strana nema namere da popusti.

Porazavajuce je sto vecina i Srba i Albanaca razmislja na isti nacin: ili oni ili mi. To je Srbima "odozgo", koji stalno govore o kompromisu nepojmljivo, kaze penzionisani profesor Pristinskog univerziteta, Srbin. Prema njegovim recima, "beogradska salonska tumacenja" situacije na Kosovu nemaju blage veze sa stvarnim stanjem stvari. "Govore neki da je Kosovo srpski Zid placa. Jevrejima je Zid placa sveto mesto, na koje oni odlaze u hodocasce, a Srbi su samo jednom isli u hodocasce na Kosovo i to '89. godine, Slobodanu Milosevicu"...

Dragana Novakovic

VREME, 14.3.1998.

Srbija i Kosovo

ULTIMATUM

Moze li se za deset dana promeniti desetogodisnja politika

... Da je Srbija normalna medjunarodno uvazavana drzava, mogla bi prilicno lako da dokaze da lideri kosovskih Albanaca nisu bas tako umereni ni tolerantni, a takva slika o njima postoji u svetskom javnom mnjenju. Cinjenica da tokom visecasovne oruzane blokade Drenice, koja je bila podrucje nesigurno i nedostupno za organe vlasti i za normalan saobracaj, albanski politicari nisu nedvosmisleno pozivali tamosnje seljake da ne pruzaju utociste teroristickim i gerilskim grupama i nisu javno opominjali da svoje licno naoruzanje ne okrecu protiv policije.

Svoj radikalni politicki cilj posle deset godina uzdrzanosti oni su zapravo precutno pokusali da ostvare solidarnoscu sa onima koji su u poslednjih godinu dana izveli vise od 50 teroristickih akcija i koji su na oruzani otpor policiji navukli seljake u desetak sela u Drenici... Neki od njih (Agani i Demaci) govorili su o oruzanim akcijama albanskih grupa u Drenici kao o pravu na samoodbranu...

...Izgleda da albanske naoruzane grupe nisu, kako se misli, bile bas tako nepoznate srpskoj strani. Jos kada se takozvani UCK oglasio na jednoj sahrani u Drenici, medju srpskim politicarima u Beogradu istog dana se moglo cuti da je jedan od vodja pomenuti Jasari. Ako je srpska strana znala za njegov identitet, mnogo je verovatnije da ga je znala i albanska, i Rugovine izjave kako "nema informacija" nisu bas uverljive. U ozbiljnoj drzavi bilo bi veoma interesantno saznati da li se istraga govori o nekim kontaktima naoruzanih elemenata s albanskim politicarima i biznismenima, i da li se nesto zna o novcu, kanalima nabavke i transporta oruzja. Srpski politicari zasad samo govore o ociglednoj koordinaciji oruzanih akcija, mirnih demonstracija, informativne aktivnosti kosovoskih nevladinih organizacija i poteza medjunarodnih faktora. U ozbiljnoj drzavi gde pomenuta policijska ofanziva nije golo zastrasivanje nego je prati i istraga logicno bi bilo ocekivati da neko u Pristini bude pozvan na pregovore, a neko kod istraznog sudije. Nedostaje samo ono sto je nedostajalo deset godina - racionalna uzdrzanost...

Nervozna reakcija na krvoprolice (srpska na Jasarijevo, americko na srpsko) dovela je drzavu u veoma tesku situaciju i ogranicila njen plan pacifikacije Kosova. Robustna i neprihvatljivo neselektivna policijska akcija u Drenici koju je vodio jedan rezim koji uziva veoma losu medjunarodnu reputaciju skoro da je strategiju kosovskih Albanaca da izazivanjem incidenata Kosovo pretvore u poligon medjuanrodne intervencije ucinila skoro izvodljivim...

Milan Milosevic

NASA NEDELJNA BORBA, 14-15.3.1998.

GAZIMESTAN - TRECI PUT

Svaki put kada je policija pendrecila demonstrante, najgrdja kletva koja im je upucivana bila je: "Idite na Kosovo!". Tako je od '90. od prvog ozbiljnog klinca vlasti i opozicije. Protsetujuci protiv autoritarnog Milosevicevog rezima u Beogradu, demokratska javnost mu je u revoltu davala pokrice za cvrstu ruku nad jednim delom teritorije. Nacionalisticka euforija kao da je i najdobronamernijima pomutila razum i skrenula od elementarne potrebe gradjanske ogovornosti i prema onima koji nisu pripadnici plemena...

... Masinerija drzavnih medija ponovo je u punom pogonu i rezim opet poziva Srbe na zajednistvo. Oni koji drugacije misle, ili su obazriviji s recima, privode se na informativni razgovor. Gradjani i politicki akteri opet zbijaju redove.

Ovdasnjim analiticarima i ova prica lici na vec vidjeno, pocev od raspada bivse Jugoslavije. Jednodusno je uverenje da Milosevic trosi svoj poslednji adut. Strucnjaci procenjuju da u ovom slucaju svet s predsednikom SRJ igra brzopoteznu partiju saha, ili bar brzopotezno otvaranje partije koja ce potrajati...

Prvi Milosevicevi potezi trebalo bi da pokazu da je izazov ozbiljno shvatio. U funkciju su stavljene i Republicka i Savezna vlada, ali u reakcijama Zapada izricito se naglasava nezadovoljstvo nacinom resavanja problema. Vlada Srbije pozvala je "odgovarajuce predstavnike albanske nacionalne manjine na otvoren dijalog za resavanje svih konkretnih pitanja". Ustav Srbije postavljen je kao najsiri okvir za mogucu raspravu.

... Pokusavajuci da navodno efikasno izadje u susret zahtevima sveta, Milosevic istovremeno zeli da maksimalno obezbedi ledja. Homogenizovanje naroda na ocuvanju "Srbije iz tri dela" koja je netom postala cela svakodnevna je epizoda udarnog Dnevnika drzavne televizije. Opozicija opet zbija redove na vrhunskom nacionalnom pitanju, bez autenticnog alternativnog stava i strategije o resavanju problema statusa Kosova...

Novi talas homgeniazacije Srba Milan St. Protic shvata kao proizvod organizovane akcije rezima. Opozicija pliva na tom talasu opterecena predrasudama kako postoje visi nacionalni ciljevi, zbog kojih mogu da budu saglasni s aktuelnom vlascu. Takvo ponasanje najveceg dela opozicije karakteristicno je od pocetka raspada bivse Jugoslavije.

To je "gazimestanski sidrom", kaze Protic. Prvo da resimo nacionalno pitanje, pa cemo posle medjusobne odnose. Prica se ponavlja po treci put: Krajina, Bosna, pa sad Kosovo, koje je ostalo kao poslednja moneta za potkusurivanje...

... Kad se danas malo razgrne prica o kosovskom mitu, daleko od ociju javnosti, malo koji politicar je spreman da se dosledno busa u prsa. Vecina je svesna da je kraj napisan, samo je pitanje kada ce biti odigran. Iako nema onih koji su spremni da saspu istinu u lice javnosti, gotovo svi su svesni da Albancima sledi autonomija koja je uvod u otcepljenje. Vreme radi za vecinu na Kosovu.

Vesna Vujic

STAMPA U TIRANI

SHEKULLI, 11.03.1998.

KALVAR LONDONA

Poslednje medjunarodno pozicioniranje nije ostavilo Albancima mnogo prostora za delovanje. Negativnom stavu giganata sa Istoka - Rusije i Kine, nije se suprotstavilo protivljenje Zapada. Vasington, London, Pariz i Bon su se pokazali veoma obazrivim u etiketiranju srpskog nasilja na Kosovu, atakujuci kako na zvanicnike Beograda, tako i "albanski terorizma" na terenu.

Ovaj stav nije nov u evro - americkim kancelarijama, koje godinama tretiraju kosovski problem na nacin koji nije zadovoljavao ni jednu od strana u konfliktu. Zapadna neodlucnost u zauzimanju ostrog stava prema istinskim izazivacima aktuelne krize, cini se da se pokazalo veoma jsano u Londonskoj deklaraciji i Albanci su tako primorani, jos jednom da se krecu veoma uzanim terenom. U Tirani pozicija i opozicija su izrazile zadovoljstvo zahtevima Kontakt grupe za vecim medjunarodnim prisustvom na Kosovu. Vlada Nanoa je izjavila da bi to bilo jedno od glavnih diplomatskih sredstava u ubedjivanju Milosevica da da specijalni status Kosovu, status na koji Pristina gleda sa skepticizmom. I dok se u Albaniji kosovska kriza zvanicno smatra problemom koji ce se "resavati postepeno i na miran nacin", s druge strane granice vazduh mirise na barut i etnicke tenzije su dostigle zastrasujuce parametre. Dve nedelje pred najavljene izbore, Rugova i njegovi ljudi moraju misliti na smirivanje sutuacije, na smirivanju radikalnog krila vec prisutnog u razbesneloj populaciji zbog varvarskih akata srpske policije, ali ne zaboravljajuci na politicku platformu koju predstavlja i u kojoj je ideja vodilja odvajanje od Jugoslaviji. Pronalazenje kompromisa izmedju ovih ciljeva sada se cini daljim nego ikada, i zbog toga sto je suocen sa rezimom koji je naviknut na isprazne pretnje medjunarodne zajednice i koji je vise nego ikada opterecen otrovom slovenskog nacionalizma.

GAZETA SHQIPTARE, 10.03.1998.

BELI MEDVED POKAZUJE ZUBE

Desio se jedan od onih retkih dogadjaja o kojima smo tako cesto citali u knjigama istorije. "Veliki ruski brat" istupio je otvoreno u odbranu svog bucnog srpskog "malog brata". Prvi covek diplomatije u Kremlju Primakov, uputio je svoje strele prema siromasnim, umornom i iznurenim Albancima. "Povucite svoje trupe sa granice, inace...", ovo je bio ton kojim se jedan od velike sestorice obratio najsiromasnojoj zemlji Evrope. Demonstriranje snage kojoj se zavidi, danas u vreme kada se koriste takvi termini kao sto su "Evropa mira", ili "Drustvo bez granica". Uzasni prizori ubijenih civila u selima mucenicke Drenice, prizori citave jedne nacije koja protestuje sa suzama u ocima u odbrani svojih elementranih prava i dece koja placu uzasnuta, dok su im jos uvek pred ocima potresni prizori njihovih masakriranih oceva teskom artiljerijom srpskih vojnika i Arkanovih ljudi, sve to nije ostavilo nikakav utisak na prefrigane diplomate starog Kremlja. Ista prica se ponovila i u Kontakt grupi, gde su Rusi opet bili jedini "tvrdoglavi" koji se nisu saglasili sa stavom citavog sveta. Potresni prizori i mracna perspektiva eskaliranja rata na Balkanu stavili su u pokret gigantsku diplomatsku i informativnu masinu. Svako je procitao na svoj nacin prizore koji su pokazivali spaljene ljude, decu koja su ostala sirocici i bez krova nad glavom, kuce koje su sada samo rusevine. Primakov i njegovi ljudi cini se da su ostali hladni pred ovim vristecim bolom. Bilo bi razumljivo kada bi ta osecanja gajio samo Arkan i njegovi snajperisti, ali to se nije desilo i to je potreslo mnoge. U prvom redu mnoge Albance koji su kod Rusa gledali naciju sa kojom su ih povezivale hiljade niti. Kada je Jeljcin pokrenuo svoje reforme, milioni Albanaca su pratili sa zebnjom sudbinu demokratije u Rusiji. Suprotno nije potvrdjeno. U najmanju ruku, takav utisak ostavlja zvanican stav Kremlja. I to je tuzno, strasno tuzno i opasno.

Fatos BAXHAKU

REPUBLIKA, 10.03.1998.

U ALBANIJI POTREBNO RAZMESTANJE VOJNIH MEDjUNARODNIH SNAGA

Kontak grupa je dana Milosevicu rok od deset dana za smirivanje situacije i za otpocinjanje dijaloga. U suprotnom, Jugoslavija ce se suociti sa snaznim sankcijama. Medjutim, pretnja ekonomskim i politickim sankcijama ne moze primorati Beograd da odustane od njegovih ratnih planova. Bez obzira na to sto su te mere usmerene u pravom smeru, sankcije su pokazale da nisu mnogo efikasne u zatezanju kaisa Milosevicu. Zbog toga je hitno neophodno razmestanje medjunarodnih vojnih snaga pod vodjstvom SAD u severnoj Albaniji na granici sa Jugoslavijom. Ove snage slicne onima koje su dislocirane blizu granica Iraka bi ostvarivale:

Prvo: zajedno sa medjunarodnim trupama u Makedoniji stvorio bi se vojni kordon koji bi sprecavao konflikt na jugu Balkana.

Drugo: one bi sprecavale prelazenje granice jugoslovenskih vojnih diverzantskih grupa, koje bi pod pretekstom udara na pozadinu ili baze OVK na albanskoj teritoriji "kako pretenduju" mogle vrsiti akte sabotaze i terora.

Trece: to bi stvaralo mogucnosti za hitnu intervenciju protiv masakara srpske vojske nad civilnim stanovnistvom Kosova.

Cetvrto: to bi bila jasna i preteca poruka Beogradu i nacin da se on primora da sedne za pregovaracki sto sa Pristinom, bez preduslova i uz posredovanje neke trece strane. Ovi i drugi razlozi cine neophodnim ulazak vojno -pomorskih brodova u nase vode, kao i razmestanje kopnenih snaga i medjunarodne ratne avijacije u nasim severnim bazama i aerodromima. Albanska Vlada ne bi trebala da ostane u okvirima opstih zahteva upucenih medjunarodnih istitucija oko pitanja Kosova, vec bi trebala raditi na realizaciji konkretnih ciljeva. Albanska Vlada je ta koja ima ekskluzivno pravo da zvanicno zahetva od OUN, SAD, NATO i Zapadnoevropske Unije razmestanje u Albaniji medjunarodnih snaga koje bi predupredile izbijanje konflikta na Balkanu. Sto se pre to uradi, bice bolje.

Neritan ALIBALI

ALBANIA, 11.03.1998.

ZAPAD NE ZAUSTAVLJA RAT NA KOSOVU

Medjunarodna zajednica nije spremna da napravi predracun o ceni konflikta na Kosovu. Svi njeni projekti cini se da se zavrsavaju pritiskom na Milosevica, ali ne i u upotrebi snage protiv njega. Zbog toga, buducnost Kosova se gleda kao direktno rivalstvo Miloseviceve snage sa snagom Albanaca. Ovo je najdramaticnija konstatacija koja povecava izdatke konflikta na Kosovu. Bez obzira na nedostatak sposobnosti za neki frontalni rat i njegovu veoma visoku cenu, ako se konflikt bude ostavio na milost obeju strana, najmanje sto se moze desiti je ukljucivanje cetiri balkanske drzave u konflikt, Albanije, Makedonije, Crne Gore i Srbije. Ideja srpskih analiticara da je albanska Vlada moderirana i da je ona makedonska pod americkom kontrolom, nije ideja koja moze funkcionisati kao sat na Balkanu. Moderirani su i Albanci na Kosovu, posto su osam godina zaredom cekali mir cuteci, ali njihov put nije funkcionisao. Nije problem tu sto je albanska drzava spremna da ratuje na Kosovu ili pak Makedonija spremna da se razgradjuje. Ako se Milosevic ostavi sam u ringu sa kosovskim Albancima, albanski premijer nema toliki autoritet koji bi zaustavio ukljucivanje njegove zemlje u probleme Albanaca s one strane granica i Gligorov takodje, nema toliko policajaca kako bi sprecio najmanje pola miliona njegovih gradjana da saradjuju sa Milosevicevim zrtvama. Cena tolerancije prema Milosevicu bice na desetine puta veca nego sto se predvidja. I zato, hitno blokiranje krize zahteva vojnu silu. Minimalno bi bilo da se zaustavi svaki srpski tenk da udje na Kosovo i svaki helikopter da leti nad njim. Ustrucavanje Kontakt grupe da donese takvu odluku realno je ucinilo predvidivom situaciju na Kosovu. Stavise, postalo je nezamislivo kako ce se promeniti prirodan tok procesa, koji je doveo do umiranja Jugoslavije i posebno nacina na koji je ona odumrla.

Mero BAZE

INTERVISTA, 16.03.1998.

Iz intervjua sa ministrom inostranih poslova Paskal MILOM

OVOGA PUTA REKA JE NABUJALA

• Kakvo je Vase misljenje oko deklaracije Kontakt grupe, da li ste saglasni sa onim sto su izjavili razni analiticari, koji kazu da je ona trebala biti mnogo ostrija prema Milosevicu?

MILO:-Ja verujem da je deklaracija Kontak grupe jedan od najsnaznijih dokumenata koji je mogao ikada biti usvojen od strane medjunarodnih institucija, a na adresu Milosevica i Beograda. Zelja mnogih Albanaca je bila da oni sami napisu finalnu deklaraciju Kontakt grupe, ali to ne moze biti, jer veliki akteri svetske politike koji su i formulisali ovu deklaraciju imaju razlicite interese od onih nasih i gledaju sa razlicitih uglova razvoj dogadjaja. Mi treba da se tome radujemo sto su se oni priblizili na realistican i objektivan nacin mnogim albanskim tezama, gledistima i stavovima. Ovo treba da posluzi velikom ohrabrenju za nas u cilju jos bolje koordinacije nasih nastojanja sa onima u medjunarodnoj zajednici. Dakle, kao zakljucak bih istakao da su u ovoj deklaraciji iznete neke veoma pozitivne poruke koje treba shvatiti i pravilno interpretirati, jer samo na taj nacin cemo i ubuduce imati podrsku medjunarodne zajednice i institucija, koja je toliko neophodna za resavanje pitanja Kosova.

KOHA JONE, 13.03.1998.

RUGOVA IZMEDjU DVE VATRE

Aktuelno, Rugova i citava zvanicna politika Kosova nalaze se izmedju dve vatre: S jedne strane srpski poziv i s druge poziv OVK. Dijalog sa Srbima u principu je dobrodosao, ali imajuci u vidu uslove koje su oni postavili, jedino sto se moze resiti je pitanje obrazovanja Albanaca, sto njih nece zadovoljiti, posebno sada posle srpskog masakra u Drenici i drugim selima. Postoje mogucnosti da ako napravi ovaj korak, Rugova ce biti krivo shvacen od njegovog naroda, stavljajuci isto tako pod znakom pitanja i svoju buducnost kao politicara. Medjutim, Rugova isto tako ne moze da podrzava ni OVK. Za Rugovu su ostala dva puta. On ce ili izgubiti svoj narod i dobiti aplauze od medjunarodne zajednice, sto mu nije nedostajalo ili ce pridobiti svoj narod i tako izgubiti podrsku medjunarodne zajednice. Na kartu statusa kvo, na kojoj je tako dobro igrao poslednjih godina, on vise ne moze igrati.

Andi BEJTJA

STAMPA U PRISTINI

BUJKU, 11.03.1998.

BUMERANG DEJTONSKOG ZABORAVA

Posle krvave nedelje tokom koje je nasilno ugaseno najmanje 80 albanskih zivota, ova nedelja je na uznemirenom Kosovu zapocela sa zbijenom i relevantnijom diplomatskom aktivnoscu: Pocev od Kontakt grupe, NATO i OEBS, do najave sazivanja Saveta bezbednosti.

Arhitekte dejtonskog mira, prekjuce u Londonu kao da su delimicno prizali krivicu svoje greske od pre dve godine, kada su ignorisali problem Kosova iz globalnog prospekta mira na Balkanu. Nazalost, trebalo je da se desi ono sto se desilo prosle nedelje, sto se jos uvek nastavlja u Drenici, da bi se shvatila jednostavnost balkanske mirovne jednacine: Mir u Bosni sa resavanjem pitanja Kosova obezbedjuje mir u Balkanu (i sire). Dakle, iako Kosovo nije uzeto u obzir u Dejtonu, ono se posle dve godine vratilo kao bumerang upravo institucionalnim mehanizmima za implementaciju Dejtonskog mira. Medjutim, kakvo je resenje ponudila Kontakt grupa u Londonu oko pitanja Kosova?

Duh kompromisa i vestackog balansiranja zlocina i kazne sa poslednjeg sastanka u Moskvi, delimicno preneti u Londonu (tacka 3.), ipak je desimetrizovan okrivljavanjem uglavnom "akcija srpske policije" i po prvi put isticuci odgovornost za "ratne zlocine", uz prosirenje kompetencija Medjunarodnog tribunala za ratne zlocine u Hagu i za poslednje zlocine na Kosovu, sto se moze shvatiti i kao svojevrsna medjunarodna desuverenizacija Beograda, sto se tice Kosova. "Sankcionisuci deo" deklaracije prema analogiji sa citavim cetvorogodisnjim spektrom medjunarodnih sankcija protiv Beograda

1. • 1. (cak uspostavljene od strane Saveta bezbednosti OUN) zbog rata u Bosni, ne izgleda toliko efektivan jer "SRJ" ionako nema potrebe za novim naoruzavanjem koliko mozda deo medjunarodnih finansijskih sankcija, ali samo sa njihovim efektima u socijalnoj ravni. Izuzev jedinog pravog zahteva za aktuelni dramaticni trenutak upucen Beogradu: onaj humanitarni, ali ne odmah, vec u toku deset dana da "povuce specijalne jedinice i da obustavi delovanje snaga protiv civilnog stanovnistva, kao i dozvola za ulazak na Kosovo komiteta Medjunarodnog Crvenog krsta" i s druge strane one od politickog znacaja: da Beograd u roku od deset dana zapocne proces istinskog dijaloga sa vodjstvom albanske zajednice na Kosovu oko njegovog politickog statusa, uz moguce posredovanje Kontakt grupe (poslednji paragraf tacke 10), ostali deo deklaracije kao da se vise bavi opasnoscu prenosenja konflikta sa Kosova van njenih granica...

Blerim REKA

BUJKU, 12.03.1998.

ADEM DEMACI: NE RAZGOVORIMA SA REZIMOM KOJI IMA KRVAVE RUKE

Na pitanje o njegovom misljenju u vezi sa deklaracijom Vlade Srbije i ponudi dijaloga Albancima na Koosvu, Adem Demaci je odgovorio: "Poznato je ne od danas, niti od juce, vec odavno da su Albanci bili i jesu za dijalog. Medjutim, na nasu ponudu dijaloga srpski rezim je odgovarao terorom, nasiljem i zahtevima za diktatom. Posle poznatih masakara krajem februara i pocetkom marta i posle intervencije SAD i Evrope, fasisticki i teroristicki rezim Beograda videvsi sebe u stisci, napravio je jednu igru, odnosno toliko neprihvatljivu ponudu da ni pas maslom ne bi pojeo. Medjutim, od jednog fasistickog i teroristickog rezima kao sto je onaj u Beogradu, moze se i to ocekivati. U uslovima kada nam je noz pod grlom, ponuda za razgovore i to u okvirima nacionalne manjine, kako se to istice nekoliko puta i u okvirima regulisanja problema unutar Srbije i sa Srbijom, takav jedan cinizam je uistinu previse. Mi smo naterani od strane trecih faktora, u prvom redu od Amerike da udjemo u dijalog i to u dijalog bez uslova, rezervisuci nam tako jos na pocetku ostanak pod vladavinom Srbije, jer i Kontakt grupa i izjave gospodina Gelbarda, krecu se i ostaju u okvirima prihvatanja integriteta Srbije ili kako se ponekada kaze i Jugoslavije. U tim uslovima traziti od Albanaca da kao nacionalna manjina udju u razgovore sa jednim rezimom koji nam ne dopusta ni da sahranimo masakrirana tela uistinu je cinizam i velika besramnost. Kao i uvek, mi Albanci smo bili, jesmo i bicemo za pregovore i razgovore, ali ne za razgovore sa rezimom koji jos uvek ima krvave ruke, kada jos uvek krv nevinih Albanaca nije osusena i da nas na taj nacin primora da kapituliramo. Prihvatanje razgovora danas sa tim kriminalcima i na taj nacin kakav nudu Vlada Srbije, jer je ovaj rezim, rezim bandita, mafije i kriminalaca, bila bi velika politicka greska"...

KOHA DITORE, 13.03.1998.

Albanci oko srpske "ponude" za dijalog

"NEOZBILJNO, DVOLICNO, CINICNO..." I "OPASNA IGRA"

Posle dolaska srpske delegacije iz Beograda, kako bi ponudila tzv. "dijalog" albanskom rukovodstvu na Kosovu, glasnogovornik predsednika Republike odrzao je susret sa novinarima gde je predstavio politicki stav naseg vodjstva u vezi sa ovim "pozivom". U zvanicnoj izjavi politickog vrha Kosova se kaze: "Ponuda za razgovore ponudjene Kosovu dva puta u toku dva dana od strane rezima u Beogradu su neozbiljne. Ove ponude su upucene posredstvom sredstava informisanja i imale su za cilj u prvom redu propagandisticke efekte. Preko njih se zelelo da se ucini nemogucim ozbiljan dijalog i da zato krivica padne na rukovodstvo Kosova.

Kada bi Beograd ozbiljno mislio na dijalog, on bi preduzeo korake za urgentnu obustavu terora na Kosovu posebno u Srbici i okolini"...

Demohriscanska partija Kosova u svom saopstenju ocenjuje da "srpski poziv za dijalog ne samo da je neozbiljan, vec predstavlja i besprimernu hipokriziju i cinizam", ocenjujuci je i kao "nastojanje srpskog okupatora da resenje pitanja Kosova spusti na nivo nekog lokalnog problema". Zbog toga Demohriscanska partija Kosova istice da je to "opasna igra koju Srbi nastoje da nametnu dvomilionskom narodu na Kosovu. Dijalog koji zeli da organizuje Beograd sa javnim pozivima ili u obliku licitacija kao sto su: "Svako moze da dodje i razgovara oko pitanja oko kojih mi smatramo da treba razgovarati", za Demohriscansku partiju Kosova je neprihvatljiv".

S druge strane, ova partija ocenjuje da se albansko - srpski dijalog ne moze voditi u obliku javnih politickih tribina koje nikoga ne obavezuju. Takvi oblici pristupa dijalogu kao sto je to danas uradila srpska Vlada vise bi licili na politicki cirkus"...

Arbana ISLAMI

ZERI, 14.03.1998.

"DEJTONSKA PROCEDURA" ZA KOSOVO

Novi grobovi na Kosovu, novi samar za Zapad, ponovno ponizenje i Kosova i Zapada.

Tako to radi politika Srbije. Dakle, nista novog u ovim krajevima.

Sada se vec takmice na zapadu uporedjujuci Kosovo sa nekom drugom Bosnom i tvrdeci da se balkanska istorija ponovo vratila u 1991. godinu, kada je zapoceo rat u bivsoj Jugoslaviji, apelujuci (kao 1991. godine, ili prvim danima rata u Bosni i Hercegovini) da ne treba dozvoliti novi masakr, novo etnicko ciscenje, novu tragediju.

Nazalost, cini se da se i zapadna diplomatija vratila u 1991. godinu, kada se rat u Hrvatskoj pokusavao preduprediti diplomatskim inicijativama, koje su "sa neba" mogle videti da su neadekvatne, neistrajne i bez istinske podrske svih zapadnih sila i Rusije.

Trebalo je da prodje cetiri pune godine rata sa uzasnim razaranjima u Hrvatskoj, a posebno u Bosni da bi se postiglo efektivno jedinstvo izmedju SAD, zapadne Evrope i Rusije, bez kojeg se nije moglo zaustaviti rat u Bosni i bez kojeg ne bi bila moguca mirovna Konferencija u Dejtonu.

U slucaju Kosova, uzasi svih godina u Bosni u slucaju rata bi se zgusnule na samo nekoliko meseci sa mnogostrukim povecanjem zrtava, nego sto su to bile u godinama

1. • 1995.

I upravo iz tih razloga, Kosovo bi trebalo da veoma brzo udje u neku "dejtonsku proceduru", koja bi predstavljala uspesnu kombinaciju vojnih pretnji i americke efektivne diplomatije, koju bi sledile i Zapadna Evropa i Rusija.

Blerim SHALA

ZERI, 14.03.1998.

CINICNA PONUDA SRPSKE VLADE

Uporedo sa besramnoscu koja je i ranije pominjana, ponude za dijalog u istom tekstu u kojem se aminuju zlocini u Drenici, ekstremna je neozbiljnost uciniti javnu ponudu za dijalog, i to kao neki Konkurs za bilo koga ko zeli da razgovara sa Srbijom o Kosovu. A posto Srbija zna da Republika Kosovo ima svoje institucije, da partije i drugi albanski politicki subjekti imaju svoje centre, javna ponuda srpske Vlade iako Srbija upucuje albanskim subjektima pisma ili posebne pozive, ostaje neadresovana ponuda. I to nije slucajno. Zato, nadam se da ce i odgovor biti onakav kakav zasluzuje jedna takva "ponuda". Medjutim, neke stvari zasluzuju posebno rasvetljavanje.

Prvo, cini se indikativnm i ne samo to, cinjenica da je poziv Vlade Srbije jasno ponovilo insistiranje Milosevica da se pitanje Kosova treba resiti samo u okviru Srbije. Nema sumnje da je temeljno insistiranje danasnjeg srpskog rezima da se Kosovo drzi u okvirima Srbije i uprkos jasnom izjasnjavanju vecine u medjunarodnoj zajednici da se pitanje Kosova treba resiti bez diranja u medjunarodne granice Jugoslavije, ali ne pominjuci Srbiju. Naravno, ovaj stav medjunarodne zajednice je daleko od nasih zahteva za nezavisnoscu, ali je kvalitativno drugaciji od pretenzija Milosevica i Srbije za dvostruko drzanje Kosova u svojim celjustima.

Drugi, prejudicirajuci momenat koji treba istaci je odredjivanje Albanaca kao manjine. Naravno, tu nije rec o slucajnosti, o stereotipnim izrazima ili recidivima nekadasnjih navika, niti zbog ignorisanja, iako ova Vlada i ovaj rezim bez ignorancije. Nasuprot, rec je o odredjivanju kao manjine, koje bi predodredjivalo i buduci status Kosova i Albanaca u okvirima Srbije i sa ogranicenim pravima. Brojni fakticki i teorijski argumenti mogli bi da odbace ovo srpsko-sovinisticko insistiranje na definisanju Albanaca kao manjine, medjutim pitanje nije do argumenata i logike. Pitanje je do politike i "interesa". Medjutim, tretiranje Albanaca kao manjine je toliko tesko prejudiciranje da i kada bi bilo samo ovo, bio bi dovoljan razlog za odbijanje ovakvih pseudoponuda.

Na kraju krajeva, o cemu bi se razgovaralo prema ponudi Marjanoviceve Vlade. Ne o statusu Kosova, ne o esencijalno unapredjenom i poboljsanom njegovom statusu, vec o ljudskim pravima i slobodama. I o buducem kulturnom i opstem razvoju Kosova! Sa besramnoscu se ponavljaju reci o miru i toleranciji i to na dan zlocina...

Fehmi AGANI

K R A J